Srbija i genetika: Postoji li srpski genom i mogu li genomi da imaju nacionalni identitet

Može li se čitanjem ljudskih gena utvrditi nečije etničko poreklo?

Imaju li stanovnici Vijetnama vijetnamski genetski materijal, a Nemci nemački?

Da li Kanađanin čiji su preci živeli u Srbiji ima srpski ili kanadski genom?

„Ideja da genomi imaju nacionalni identitet je nacistička interpretacija stvarnosti gde je određena kombinacija bolja od druge.

„Narodi su toliko izmešani da je nemoguće utvrditi koja kombinacija gena čini nekoga pripadnikom ove ili one nacionalnosti“, pojašnjava doktor Duško Ilić, profesor Kraljevskog koledža iz Londona, za BBC na srpskom.

• Srbija uvozi spermatozoide i jajne ćelije: Počelo prijavljivanje za vantelesnu oplodnju o trošku države
• Kako je Dragana dobila ćerku posle 18 godina borbe zahvaljujući vantelesnoj oplodnji
• Genetsko modifikovanje: Zašto je bitno

Vest da će se od 10. decembra vantelesna oplodnja u Srbiji sprovoditi uveženim doniranim reproduktivnim materijalom obradovala je mnoge žene i parove, koji pokušavaju da imaju decu.

Do sada su na vantelesnu oplodnju morali da idu u Grčku, Severnu Makedoniju i Češku.

Prašinu je podigao pokret Dveri, desno orijentisana parlamentarna opoziciona stranka u Srbiji, koji smatra da uvoženje genetičkog materijala nepoznatog donora „može da utiče na promenu genoma budućih naraštaja“.

Odgovorila im je Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, ističući da pomenuta procedura ne utiče na promene genoma, jer, kako kaže ne postoji „srpski“ niti bilo koji drugi nacionalni genom.

„Balkan obiluje velikom raznovrsnošću gena, jer je oduvek bio podneblje velikih migracionih kretanja“, dodala je ministarka.

Najavila je i projekat kojim bi se utvrdile kombinacije genetike tipične za određene grupacije na Balkanu.

„Kroz bioinformatičke analize saznaćemo kakve su tragove ostavile migracije na Balkanu.

„Biće to prilika da razbijemo mitove o našoj izuzetnoj nacionalnoj genetici. Svi smo mi na ovoj planeti jedinstveni i samim tim izuzetni“, izjavila je ministarka.

Šta su genomi i kako nastaju?

Kompletan genetski materijal „poput uputstva za upotrebu neke mašine, sa svim mogućim najsitnijim detaljima“, objašnjava Ilić.

Nastaje kombinacijom očevih i majčinih gena, ali ne znači da će ti geni podjednako biti zastupljeni.

„Zamislimo da je ljudski genom knjiga podeljena u 23 poglavlja, da se svako poglavlje duplira, pri čemu jedna kopija može da se štampa crvenim (majka) ili plavim (otac) slovima – svako od tih 23 poglavlja nasleđuje se nezavisno od drugih.

„Teoretski možete da završite sa crvenom ili potpuno plavom knjigom života, iako ćete najverovatnije biti mešavina crvenih i plavih poglavlja, a to kojih će biti više a kojih manje, potpuna je slučajnost“, opisuje Ilić.

Dodaje da su genomi različiti i da svako ima sopstvenu jedinstvenu kopiju DNK.

Da li ljudski genom ima etničko poreklo?

Ne, kratko odgovara Mark Tomas, profesor evolucione genetike sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

„Čitanjem DNK možemo da saznamo gde su nam preci živeli, ali ne postoji genomska komponenta koja je specifična za jednu ili drugu etničku grupaciju.

„Usled učestalih seoba, geni se mešaju, zato danas većina ljudi ima mešovite gene“, objašnjava profesor za BBC na srpskom.

• Misterije Vinčanske kulture – šta sve muči naučnike
• Priča o Nišliji, prvom neandertalcu u Srbiji
• Susret neandertalaca i praljudi kod Niša – šta nam govore novootkriveni fosili
• Nekoliko vekova kasnije: Šta je Srbima sve ostalo od Turaka

Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji u Srbiji donet je 2017, a dve godine kasnije osnovana je i Banka za reproduktivna tkiva i ćelije na Klinici za ginekologiju i akušerstvo.

Vantelesna oplodnja ipak nije mogla da se obavlja u Srbiji, pošto je banka bila prazna, jer nije bilo davalaca sperme i jajnih ćelija.

U septembru ove godine Srbija je potpisala ugovor sa španskom bankom reproduktivnih ćelija.

„To je isto kao kod deteta kome je otac Španac, a majka Srpkinja i obrnuto“, pojašnjava doktor Ilić.

Mešanje genoma je i preduslov napretka čovečanstva, kaže za RTS doktor Aleksandar Ljubić koji je karijeru posvetio pomaganju parovima da se ostvare kao roditelji.

Mešanjem genetskog materijala stvara se kvalitetnije potomstvo i „svako od nas nosi različite korene i delove genoma iz Skandinavije, Rusije, Italije ili preko okeana“, kaže Ljubić.

Dodao je da se na na ovaj način ne uvozi genetski poremećaj, od čega mnogi zaziru, jer donatori, uverava, prolaze kroz stroge kontrole.

Šta se dobija čitanjem genetskog materijala?

Poreklo možda ne, ali se mogu otkriti retki genetski poremećaji i utvrditi pojedine vrste raka, što može da pomogne u daljem lečenju.

„Da li ćemo oboleti od neke bolesti jeste uslovljeno genetikom, ali ne u potpunosti.

„Pojedine bolesti nasleđujete, a pojedine ne razvijate iako imate genetske predispozicije zato što vodite određeni način života“, objašnjava profesor Tomas.

Osnovne jedinice građe DNK su četiri baze: adenin, citozin, gvanin i timin (A, C, G i T).

Tri milijarde ovih slova čine kompletno uputstvo za stvaranje i održavanje ljudskog tela, ali čak i najmanje greške mogu dovesti do bolesti.

Zato je čitanje genoma u poslednjih nekoliko godina dobilo na značaju.

Prvi pokušaj dešifrovanja ljudskog genoma bio je početkom 1990-ih, ali je nauka od tada znatno napredovala, kaže londonski profesor.

Pre nekoliko meseci naučnici su prvi put kompletirali čitav genetski niz u ljudskom organizmu.

Ovo bi moglo da pomogne u objašnjenju kako nastaje svaka ćelija u ljudskom telu, što bi pomoglo u prevenciji bolesti.

Na koji način?

Većina karcinoma uzrokovana je ćelijama sa neobičnim promenama u njihovom genomu.

Dekodiranjem odnosno sekvenciranjem genoma tih ćelija tumora u ranoj fazi dolazi se do informacija o tipu raka, što lekarima pomaže da lakše utvrde potencijalnu terapiju, stabilizuju stanje pacijenta i produže mu život.

Pogledajte i ovu priču

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]