zgrada Univerziteta u Beogradu

BBC

Grozničavo traženje imena na rang-listama fakulteta, sreća, ali i suze budućih akademaca, slika je koja se svake godine može videti ispred visokoškolskih ustanova u Srbiji.

Taj prizor bi ubuduće mogao da izgleda nešto drugačije.

Ministarstvo prosvete za 2024. godinu planira da se, umesto dosadašnjeg sistema prijemnih ispita za fakultete, uvede državna matura, ali je predlog naišao na otpor velikog broja fakulteta, kao i brojnih srednjoškolaca.

„Iskreno, mislim da nema nekog velikog smisla i da će učenici, kojima je stvarno stalo do upisa na fakultet i dobrog rezultata, biti opterećeni.

„To neće dobro uticati na njihove rezultate“, kaže šesnaestogodišnja Mia Jovanović za BBC na srpskom, jedna od 62.711 učenika koji će prvi polagati državnu maturu ukoliko se planovi ostvare.

Dok predstavnici državnih fakulteta smatraju da je predloženi način polaganja mature „pogrešno zamišljen“, iz Ministarstva prosvete za BBC na srpskom kažu da su konsultacije sa visokoškolskih ustanova u toku jer žele da se „utvrdi precizan selekcioni kriterijum za izbor najboljih kandidata“.

„Najveći broj fakulteta ima prijemne ispite na kojima se proveravaju opšteobrazovna srednjoškolska znanja i u tom smislu za njih ne bi trebalo da bude problem da državna matura zameni prijemni ispit“, navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva prosvete.

Kakav je dosadašnji sistem?

Ulaznica za fakultete je prijemni ispit koji svaki budući student mora da položi, ali se boduje i uspeh tokom sva četiri razreda srednje škole.

Svaki maturant može da računa na najviše 40 bodova iz srednje škole, a na prijemnom ispitu je najveći mogući broj 60 poena.

Iako matura na kraju srednje škole postoji, ona se ne računa u bodove.

Pisani ispit iz srpskog jezika i književnosti, test iz izbornog predmeta i maturski rad služe samo da bi se dobila diploma koja dokazuje da je učenik završio srednju školu.

Prijemni ispiti se na svim fakultetima organizuju krajem juna i početkom jula i budući akademci polažu testove iz jednog ili više predmeta, u zavisnosti od visokoškolske ustanove.

Na primer, za Pravni fakultet potrebno je spremiti se za test iz srpskog jezika i istorije, a za medicinu, iz biologije i hemije.

Nema ograničenja da učenik koji je završio, na primer, srednju tehničku školu, pokuša da upiše filozofiju, ali će morati da spremi prijemni ispit iz ovog predmeta.

čitaonica

BBC

Šta je državna matura i koje su promene?

Umesto dosadašnje prakse, Konceptom završnih ispita u srednjem obrazovanju usvojenim u martu 2017, određeno je uvođenje državne mature.

Prema ovom modelu, srednjoškolci koji su išli u gimnaziju polažu test iz srpskog jezika, matematike i izbornog predmeta.

Za umetničke škole je predviđeno da se polaže, osim testa iz srpskog jezika, i test iz stručnog predmeta i završni umetnički rad.

Za učenike srednje tehničke škole obavezni su testovi iz srpskog jezika, matematike i stručni ispit.

Testovi će biti rangirani u tri nivoa znanja, a bodovi za svaki tačan odgovor na testu i uputstvo za ocenjivanje testa odrediće oni koji ga sastavljaju.

Svaki đak moći će da konkuriše za bilo koji koji fakultet – bez obzira koju je srednju školu pohađao, iako postoji preporuka da se učenici odluče za izborni predmet na maturi u skladu sa fakultetom koji žele da upišu.

Iz Ministarstva navode da će koncept državne mature olakšati budućim studentima upis na fakultete, ali i omogućiti da se prijave na više studijskih programa.

„Sa maturskim ispitima mogu da konkurišu za upis na nekoliko fakulteta istovremeno, a zatim i da izaberu najbolju opciju za studiranje koja im je dostupna na osnovu Liste želja“, navodi se u odgovoru Ministarstva BBC-ju na srpskom.

Ipak, iz Ministarstva ostavljaju mogućnost da fakulteti sami donesu odluku u kojoj meri će vrednovati rezultat na državnoj maturi, a nekim fakultetima, poput umetničkih, ostavljaju mogućnost da traže dodatne provere.


Državna matura u drugim zemljama

Slovenija je prva država bivše Jugoslavije koja je uvela državnu maturu 1995. godine.

Polažu se tri obavezna testa iz slovenačkog (ili maternjeg) jezika, matematike i izbornog predmeta.

Testovi iz maternjeg jezika i matematika imaju dva nivoa znanja, a učenik se odlučuje za nivo u skladu sa željenim fakultetom.

U Hrvatskoj je prvi put održana državna matura u školskoj 2009/2010.

Učenici u Hrvatskoj polažu jedinstven test iz tri predmeta sa jednim od dva nivoa znanja – opšti i viši, u skladu sa željenim fakultetom.

Obavezni su testovi iz hrvatskog jezika i književnosti, matematike i stranog jezika.

U obe zemlje se sabiraju bodovi dobijeni na osnovu uspeha u srednjoj školi i osvojeni bodovi na državnoj maturi, a budući studenti se prijavljuju na fakultete koje žele da upišu.

U Nemačkoj je od 2017. uvedena državna matura na nivou svih 16 pokrajina, a to je odlučeno na saveznom nivou 2012. godine, preneo je nemački Dojče Vele.

Kako je svaka od tih pokrajina imala sopstveni sistem abitura – opšteg testa za sve učenike na kraju srednjoškolskog obrazovanja – na nivou Nemačke bilo je razlika u vrednovanju znanja.

Učenici polažu po jedan test iz najmanje tri oblasti.

Prva oblast je jezik, književnost i umetnost gde spadaju nemački ili neki od stranih jezika, kao i muzika, književnost, ples ili gluma.

U drugoj oblasti su društvene nauke poput istorije, geografije, ekonomije, političke teorije, psihologije, filozofije, etike i religije.

Matematika, fizika, hemija, biologija, zajedno sa informatikom i tehnologijom spadaju u treću oblast.

Učenici mogu da izaberu i fizičko vaspitanje, odnosno neki sport kao treću obaveznu oblast.

Uspeh iz škole i rezultat na ovom testu se sabiraju i na osnovu ostvarenog uspeha se srednjoškolci upisuju na fakultete.

U Engleskoj, Velsu i Severnoj Irskoj, od 1951. godine postoji sistem koji se zove Opšti sertifikat o školovanju A nivoa i koji je sličan državnoj maturi.

Testove sastavljaju takozvani obrazovni bordovi i nude nekoliko predmeta iz kojih učenici polažu testove.

Kao i kod državne mature, i ovi testovi su standardizovani i učenici biraju predmete po želji, a u skladu sa fakultetom koji nameravaju da upišu.

U Irskoj postoji test za sve učenike završnih godina srednjih škola koji se ujedno i računa kao prijemni za dalje školovanje na univerzitetima.

Irski srednjoškolci moraju pokazati znanje iz engleskog ili irskog jezika, matematike i jednog ili četiri izborna predmeta.


Pogledajte video: Kako studenti doživljavaju nastavu na daljinu

Srbija, studiranje i korona virus: „Nedostaje nam fakultet”
The British Broadcasting Corporation

Zašto su nezadovoljni fakulteti?

Dekani fakulteta Univerziteta u Beogradu (UB) su se krajem aprila 2022. godine jednoglasno izjasnili protiv ovakvog koncepta završnog ispita i direktnog upisa na fakultete, preneo je dnevni list Politika.

Na upit BBC na srpskom o stavu UB-a, za sagovornika na ovu temu iz Rektorata preporučili su Danijela Sinanija, dekana Filozofskog fakulteta.

Sinani za BBC na srpskom kaže da je pre svega potrebna reforma srednjeg obrazovanja, a onda dodatno razmatranje koncepta državne mature.

On smatra da je „predložena državna matura pogrešno zamišljena“.

Problem koji Filozofski fakultet vidi jeste što upis ne organizuje sam fakultet, kaže Sinani, već će, kao u Sloveniji i Hrvatskoj, to raditi nezavisna institucija.

„Takva odluka je protiv autonomije univerziteta koja garantuje da sve odluke o fakultetu donosi sam fakultet i univerzitet.

„I protivustavna je, jer ne omogućava generacijama koje su išle u srednje škole pre uvođenja državne mature da probaju da upišu fakultet“, kaže Sinani.

Sinani navodi da je problem i sa stranim učenicima jer nije predviđeno kako će se oni upisivati na fakultete u Srbiji.

„Po pitanju državne mature, Univerzitet u Beogradu se jednoglasno izjasnio protiv, a koliko znam, isti je slučaj i sa novosadskim, tako da ja nemam sumnje da školske 2023/2024 neće biti državne mature, barem što se tiče naših fakulteta“, kaže dekan Filozofskog fakulteta.

U dokumentu Univerziteta u Nišu o stavovima fakulteta koji su elektronskom poštom poslali BBC-ju na srpskom, samo jedan od 13 fakulteta ove visokoškolske ustanove spreman je da prizna državnu maturu.

Pedagoški fakultet u Vranju je jedini koji će prihvatiti rangiranje po sistemu državne mature, bez dodatnih prijemnih ispita, dodaje se u dokumentu.

Zajednica fakulteta medicinskih nauka, na koju se poziva niški Medicinski fakultet, protivi se državnoj maturi i traži prijemni ispit.

Ostali fakulteti Univerziteta u Nišu se pozivaju na odluke zajednica fakulteta i preporučuju da se i pored državne mature, za sada, održava i prijemni ispit.

Rektorat Državnog univerziteta u Novom Pazaru poziva na testiranje državne mature putem „pilot-projekta na jednom fakultetu ili grupi studijskih programa“, navodi se u odgovoru dostavljenom mejlom BBC-ju na srpskom iz ove visokoškolske ustanove.

„Maturanti koji bi ‘prošli’ kroz program državne mature istovremeno bi polagali i prijemne ispite, a onda bi se upoređivao uspeh kandidata na državnoj maturi sa rezultatom na kvalifikacionom ispitu.

„Na osnovu toga mogli bi se dobiti pouzdani parametri o kvalitetu znanja kandidata, a i pouzdaniji odgovor na pitanje o uvođenju državne mature“, navode iz Rektorata novopazarskog univerziteta.

Univerziteti u Novom Sadu i Kragujevcu nisu dostavili odgovore BBC-ju na srpskom.

školska klupa

BBC

Zašto su srednjoškolci protiv ovakve državne mature?

Mia Jovanović, učenica drugog razreda Četrnaeste beogradske gimnazije, za BBC na srpskom kaže da za sada nema konkretnih informacija o državnoj maturi.

Možda zbog toga, kaže, mnogi njeni vršnjaci ne misle da je državna matura dobro rešenje.

„Kad god pitamo za neke dodatne informacije, uglavnom nam kažu da ćemo to znati od septembra ili da se još ništa detaljno ne zna.“

Ono što znaju je da će morati da polažu tri testa, a kako fakulteti najavljuju – i prijemni ispit.

Ova učenica kaže da su prošle godine radili probni test državne mature.

„Loše smo prošli na probnim testovima državne mature, ali iz Ministarstva ne reaguju na to i ne zanima ih mišljenje ni učenika, ni profesora, ni fakulteta u čijem je to, zapravo, interesu“, kaže ona.

Neformalna grupa srednjoškolaca „I mi se pitamo“ iz Treće beogradske gimnazije, koja okuplja učenike drugog razreda, bila je na sastanku sa predstavnicima Ministarstva prosvete početkom juna 2022. godine.

Kako će oni biti prva generacija koja će polagati državnu maturu, želeli su da od nadležnih dobiju detaljna objašnjenja za sve nedoumice.

„Imam utisak da nesigurno krećemo u državnu maturu jer na naša praktična pitanja i moguće scenarije predstavnici Ministarstva nisu imali odgovore“, kaže Luka Babić, predstavnik ove grupe, za BBC na srpskom.

Ovim učenicima, navodi njihov predstavnik, nije bio jasan način na koji će se rangirati učenici.

Kao primer, Babić uzima situaciju u kojoj dva učenika žele da upišu Pravni fakultet za koji su potrebni testovi iz srpskog jezika i istorije i imaju isti broj bodova.

Ono što ističe kao problem jeste da li će to značiti da će bodovi osvojeni na testu iz matematike u tom slučaju biti presudni.

„Mi smo izašli sa sastanka razočarani u nespremnost, ali i zato što nam je rečeno da se, iako smo dali ‘konstruktivne’ zamerke – mi ne pitamo i da je već sve odlučeno“, tvrdi on.

Babić kaže da su srednjoškolci spremni da sa fakultetima i Ministarstvom razgovaraju i nađu prihvatljiv koncept državne mature.

Međutim, ovaj srednjoškolac kaže da nije protiv uvođenja državne mature.

„Ovakva državna matura ne pije vodu i mislim da bi koncept koji ima Hrvatska bio mnogo bolje rešenje.

„Cilj državne mature je da test bude jedinstven za sve učenike i da ga polaže i neko ko upisuje Filološki fakultet i Elektrotehnički, ali njihova znanja iz matematike ili jezika ne treba da se vrednuju isto, jer je za filologiju potrebno veće znanje iz jezika, a za elektroniku iz matematike“, kaže on.


Pogledajte video: Poznati grajm umetnik uči studente da repuju

Poznati grajm umetnik uči studente da repuju
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.