Posle gotovo sedam godina na čelu Vlade, visoka zvaničnica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Ana Brnabić izabrana je za predsednicu Narodne skupštine.
Za Brnabić je glasalo 153 od 250 poslanika Narodne skupštine, pet je bilo protiv, a uzdržanih nije bilo.
Poslanici opozicije u trenutku glasanja nisu bili u sali, ali su potom ušli i počeli da bacaju papire i toaletne rolne ka mestu predsedavajućeg skupštinom, nezadovoljni zbog potonjeg izbora potpredsednika skupštine.
„Da li ste bili zainteresovani za konsultacije oko potpredsedničkih mesta, da li ste se na njih odazvali? Da li ste bili u sali kada smo pokrenuli ovu tačku dnevnog reda? Niste, pa je na osnovu ove dve premise rasprava na tu temu završena.
„Da ste bili zainteresovani za potpredsednička mesta, pojavili biste se na konsultacijama“, rekla je Brnabić poslanicima opozicije koji su nastavili da negoduju i udaraju o skupštinske klupe.
- Ako premijerka postane predsednica Skupštine, šta to govori o podeli vlasti u Srbiji
- Iza scene konstitutivne sednice Skupštine Srbije: Kupus, transparenti i zakletve u holu
- Kakva je budućnost srpske desnice posle izbora 2023. godine
- Zašto su važni izbori u Beogradu
Većinom glasova izabrani su popredsednici parlamenta – Sandra Božić (SNS), Edin Đerlek (Stranka pravde i pomirenja), dr Jovan Janjić (Mi – Glas iz Naroda), Elvira Kovač (Savez vojvođanskih Mađara), Snežana Paunović (ocijalistička partija Srbije) i Marina Raguš (SNS).
Za generalnog sekratara izabran je Srđan Smiljanić.
Konstitutivna sednica je počela 6. februara, uz negodovanje i duvanje u pištaljke poslanika opozicije koji tvrde da su izbori održani 17. decembra pokradeni.
Sednica je nastavljena 18. marta, kada su se poslanički klubovi izjašnjavali o predlogu SNS da Brnabić postane predsednica Narodne skupštine.
Trodnevnu raspravu obeležile su svađe, prepucavanja, dobacivanja i buke u poslaničkim klupama, uz brojne međusobne optužbe, pa i psovke narodnih poslanika,
Ko ima kakve odnose sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, dve decenije od martovskog nasilja na Kosovu, nedavni izbori u Srbiji i njihova regularnost – sve to su bile teme konstitutivne sednice Narodne skupštine.
Šta se sve moglo čuti iz poslaničkih klupa?
Milenko Jovanov, predsednik poslaničke grupe SNS-a, optužio je opoziciju da su „nacisti i neonacisti“, jer „obeležavaju“ stanove i kuće pristalica i članova njegove partije.
„A sledeći korak biće njihovo odvođenje u nepoznatom pravcu. E, taj film nećete gledati. Ja sam vas upozorio, pa vi vidite šta ćete i kako ćete“, rekao je Jovanov tokom obrazlaganja predloga da Ana Brnabić bude predsednica Skupštine, prenosi Fonet.
Upravo se Jovanov u protekla tri dana najviše obraćao, jer kao predlagač ima pravo da dobije reč kad je zatraži i da govori koliko hoće.
Poslanici opozicije za to vreme su negodovali, žaleći se na neravnopravnost u skupštinskim klupama i da ne mogu da dobiju reč.
U utorak su tokom sednice udarali poslovnicima o stolove dok je Jovanov govorio, a nekoliko puta su i ustajali iz klupa i pokušali da priđu Stojanu Radenoviću, koji kao najstariji poslanik saziva predsedava sednicom.
U tome bi im se uvek isprečilo skupštinsko obezbeđenje.
„Tolika količina verbalnog nasilja nas delić sekunde deli od fizičkog nasilja“, naveo je poslanik Narodnog pokreta Srbije Borislav Novaković za N1.
Opozicioni poslanici optuživali su tokom sednice SNS i njene zvaničnike, kao i predsednika Aleksandra Vučića za neregularnost parlamentarnih i beogradskih izbora, održanih 17. decembra.
Jovanov je na to odgovarao da nema dokaza o krađi izbora, kao i da o tome „ne govori niko osim opozicije“.
- Izbori u Srbiji: Šta je zaključio ODIHR, a šta kaže vlast
- Marinika Tepić za BBC: „Međunarodna revizija izbora je jedini put dalje“
- Da li je Srbiji potreban novi Felipe Gonzales da reši postizbornu krizu
- Zašto se pred svake izbore u Srbiji sumnja u birački spisak
Jedna od tema bilo je i Kosovo.
Miloš Jovanović, predsednik Nove demokratske stranke (NDSS) naveo je da SNS vodi „veleizdajničku kosovsku politiku“.
Miroslav Aleksić iz poslaničke grupe Narodni pokret Srbije takođe je rekao da je aktuelna vlast „Kosovu predala sve što je mogla“, zbog čega „više nema srpske zastave da se vijori na severu Kosova“, kao ni srpskih institucija i dinara.
Sandra Božić, poslanica SNS-a, kritikovala je opozicione poslanike što na konstitutivnoj sednici nisu pričali o „godišnjici pogroma nad Srbima na Kosovu“.
U međuvremenu je bilo i stihova.
Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas obraćanje je 19. marta počeo pesmom „Naši dani“ Vladislava Petkovića Disa.
„Razvilo se crno vreme opadanja, nabujao šljam, razvrat i poroci“, rekao je Đilas, na šta mu je Snežana Paunović iz Socijalističke partije Srbije takođe odgovorila stihovima.
„Zlo je vreme orla naćeralo, da zimuje među kokošima“, citirala je Gorski vijenac Petra Petrovića Njegoša.
Šta radi predsednik Parlamenta?
Ako Brnabić dođe na mesto predsednice parlamenta, postaće prva među jednakih 250 narodnih poslanika i drugi čovek po moći u državi.
Dok je uobičajeno zadužen da vodi sednice parlamenta, predstavlja ovu instituciju i raspisuje predsedničke i lokalne izbore, u vanrednim okolnostima prvi čovek Skupštine preuzima i predsedničku ulogu – kada je predsednik sprečen da je obavlja, ili nije izabran.
Takvih primer je bilo u novijoj istoriji Srbije – Nataša Mićić, koja je bila na čelu skupštine, 29. decembra 2002, postala je vršiteljka dužnosti predsednice Srbije pošto ni tokom dva izbora nije izabran naslednik Milana Milutinovića.
Posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003, kao predsednica je proglasila vanredno stanje i pokrenula akciju Sablja u kojoj je privedeno i uhapšeno više od 11.000 osumnjičenih za umešanost ili povezanost sa atentatom.
Da bi predsednik Skupštine bio izglasan, potrebna je prosta većina od 250 poslanika, a i u novom sazivu parlamenta većinu ima SNS.
„Predsednik parlamenta je spiker koji predsedava sednicama i kreira diskusiju.
„Moć predsednika parlamenta ne izvire iz Ustava već iz partijske hijerarhije“, napominje Krstić.
Ko je Ana Brnabić?
- Brnabić rođena je 1975. godine u Beogradu
- Za prvi premijerski mandat postavljena je kao nestranačka ličnost, ali je krajem 2019. godine zvanično postala članica vladajuće Srpske napredne stranke
- Posle završenih studija u Americi i Velikoj Britaniji, krajem 2001. vraća se u Srbiju, gde je radila za različite američke konsultantske firme na projektima razvoja lokalne samouprave
- Od 2002. do 2011. radila je u USAID-u, a kao najznačajniju inicijativu u tom periodu, u zvaničnoj biografiji navela je osnivanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine
- Od 2011. radila je u američkoj kompaniji za razvoj vetroparkova Kontinental vind Srbija, a od januara 2013. bila je direktorka kompanije
- U avgustu 2016. izabrana je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, a u junu 2017. predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio ju je za mandatara nove vlade
- Na funkciji predsednice Vlade Srbije je od 29. juna 2017
- Sa partnerkom Milicom Đurđić ima sina
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
