Srbija i protesti: Zašto poljoprivrednici ponovo blokiraju puteve i šta im poručuje vlast

Drugi put u manje od godinu dana, poljoprivrednici u Srbiji traktorima drže pod blokadom pojedine puteve, nezadovoljni otkupnom cenom pojedinih poljoprivrednih proizvoda, ali i tražeći druge pogodnosti.

Posle neuspelih pregovora sa Vladom Srbije, poljoprivrednici su u utorak na više saobraćajnica, kao i u centru Novog Sada, najvećeg grada u Vojvodini, počeli protest uz poruku da ako im u naredna dva dana ne budu ispunjeni zahtevi, masovno dolaze u Beograd.

Naviši predstavnici vlasti, međutim, kažu da su zahtevi poljoprivrednika nerealni, ali im nude nove razgovore.

„Sramota je što mi moramo da izađemo na ulice kako bismo došli do rešenja, a u poslu smo jer je sezona, ali to nam je jedino rešenje.

„Mi nemamo drugi način, prosipa se mleko, ljudi su u debelom gubitku, oni ne shvataju da su mnogi preko noći postali prosjaci“, kaže ogorčeno Dejan Trajković, stočar iz Pančeva za BBC na srpskom.

Trenutno su traktorima blokirani put koji od Požarevca vodi ka naplatnoj rampi za uključenje na međunarodni autoput E-75, kao i put od mesta Bavanište do Pančeva, koji je udaljen 20 kilometara od Beograda.

Pod blokadom je i važna saobraćajnica – Ibarska magistrala kod Kraljeva, grada u centralnoj Srbiji.

• Izvoz jabuka iz Srbije: Šta zadaje glavobolju voćarima i ima li leka
• Krava i svinja u Srbiji sve manje, farmeri u minusu: Šta može biti rešenje
• Aflatoksin u srpskom mleku i dalje viši nego u EU: Šta to znači za potrošače, a šta za mlekare
• Zašto je pirotska ovca na ivici opstanka

Televizija N1 objavila je da policija i dalje ne dozvoljava grupi poljoprivrednika da uđu u Kraljevo, u centralnoj Srbiji.

Oko 50 poljoprivrednika je u utorak krenulo traktorima iz sela Mrčajevci ka Kraljevu, ali ih je policija zaustavila kod kružnog toka na ulazu u taj grad.

U Novom Sadu, najvećem gradu u Vojvodini, najavljeno je da će od 17 do 18 sati poljoprivrednici blokirati centar grada.

Nezadovoljstvo poljoprivrednika tinja godinama, a povremeno blokiraju saobraćajnice.

Jedan od poslednjih većih protesta zabeležen je u avgustu 2022. godine kada su ratari, nezadovoljni otkupnom cenom suncokreta, , ali i centar Novog Sada, jednog od najvećih gradova u Srbiji.

Posle osam dana, vlada im je uzašla u susret.

Dok poljoprivrednici godinama ukazuju na sve lošiji položaj u odnosu na uvoznu robu i teže poslovanje, a stručnjaci ukazuju na , nezadovoljni su i kupci jer cene svega, a posebno poljoprivrednih proizvoda idu u nebesa.

Zahtevi poljoprivrednika

• Povećanje subvencija po hektaru obradive površine
• Da premija za litar mleka umesto 15 bude 20 dinara
• Minimalna otkupna cena mleka od 78 dinara po litru plus prihod na dodatnu vrednost (PDV)
• Da se na dizel gorivo ne obračunavaju akciza i porez na dodatnu vrednost (PDV), da se uvede prelevman (zaštitna taksa) na mlečne proizvode koji se uvoze iz Evropske unije i država potpisnica sporazuma CEFTA (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora i Srbija)
• Da se trenutna subvencija po kravi od 30.000 dinara uveća za 10.000 dinara

Šta kaže vlast?

Zahtevi treba da budu razumni, rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić televiziji Hepi televizije drugog dana protesta, u sredu, 17. maja.

„Ja bar dva puta nedeljno razgovaram sa poljoprivrednicima, ima mnogo udruženja, nemoguće je ispuniti sve zahteve“, rekla je Brnabić.

Dodala je da je poljoprivrednicima koji protestuju ponudila sastanak sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije, ali da su oni to odbili.

„Meni su rekli – to su ti zahtevi, ja sam navela šta može i da ćemo razgovarati a oni su odgovorili – vi gradite puteve i pruge, šta će nam to, dajte sve pare poljoprivedi“, tvrdi ona Brnabić.

Nekoliko dana uoči početka protesta, poljoprivrednici su predali zahteve vladi, a Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije, u izjavi za koji za BBC na srpskom ih opisuje kao „nerealne“ i dodaje da se njima samo „puca u glavu“.

„Njima se već sada daje 30.000 dinara po grlu, za žensko grlo dobija se 100.000 na godišnjem nivou, dok se za nabavku junice (mlado žensko goveče) daje 125.000 dinara.

„Jedna kvalitetna krava daje sedam do deset hiljada litara mleka, što znači da oni sada dobijaju između 105.000 i 150.000 dinara premije na godišnjem nivou, plus 30.000 dinara po grlu – pa toga nema ni u jednoj evropskoj zemlji“, kaže Rističević koji je učestvovao u razgovorima kao izaslanik vlasti.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, tvrdi da su državne subvencije 2012. iznosile 25,8 milijardi dinara, a danas 81 milijardu, te da poljoprivrednici danas izlaze sa najmodernijim traktorima na ulice.

„Pozivam ih da razgovaraju. Ja sam spreman da ih primim uvek i u svakom trenutku“, rekao je Vučić, ali je istakao da ne pristaje na političke pretnje, rekao je Vučić u utorak, posle sednice Predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke.

• Ima li kraja rastu cena u Srbiji
• Zašto su poskupeli meso i ulje u Srbiji
• Kako su čvarci u Srbiji postali skupoceni

Pogledajte fotografije blokada pojedinih saobraćajnica u Srbiji:

Šta traže poljoprivrednici?

Zahteve je sastavilo nekoliko udruženja poljoprivrednika, kaže Miroslav Matković iz „Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice“.

„Tražimo i da cena pšenice po kilogramu bude 33 dinara, kako bi se pokrili troškovi, a ne 18 koliko vlasti nude, jer po tako niskoj ceni, mi ne može da je proizvodimo.

„U ovom trenutku ima oko 800.000 tona pšenice viška, a žetva počinje za mesec dana.

„Već zaduženi poljoprivrednici će je prodati po tako niskoj ceni kako bi pokrili dugove i opet će biti izigrani, a trgovački lanci će opet pokupiti kajmak“, objašnjava on za BBC na srpskom.

Televizija N1 objavila je krajem marta prilog o stočaru iz sela Stajićevo kod Zrenjanina koji je deset dana uzastopno prosipao svo proizvedeno mleko u znak protesta što nijedna mlekara nije želela da otkupi.

Stočar Dejan Trajković napominje da je situacija sada takva da je 50 do 60 farmi prinuđeno da prosipa mleko.

„Mlekare ako i otkupe kasne sa plaćanjem i do tri meseca, proizvođačima se plaća 20 dinara po litru i kome onda da dam tri tone mleka, ko će to uzeti, a i zakonski ne možete da poklonite mleko.

„U svetu, država je ta koja kontroliše proizvodnju mleka, jer je to strateški proizvod, samo ovde nije“, dodaje Trajković koji već 25 godina vodi farmu blizu Pančeva.

Među zahtevima je i uvođenje prelevmana na mlečne proizvode, zaštitne takse kojom se nadoknađuje razlika između niže cene uvezene robe i više cene domaćeg proizvoda.

Mlekare su početkom januara 2023. počele da smanjuju cene mleka koje su podignute jesenas kada je došlo do nestašica.

Tada se uvozila velika količina, čime se na tržištu obarala cena domaćeg mleka.

Zato stočari sada traže da prelevman za litar mleka iznosi 15 dinara, a 300 ili 400 dinara za kilogram sira.

Trajković kaže da je to način da se zaštiti domaće tržište.

„Ako je cena sira u Evropi 2,6 evra po kilogramu, a naše mlekare ga prodaju za po 800 dinara, što mu dođe 7,5 evra, vi morate 4,5 do 5 evra da stavite kao prelevman kako biste zaštitili mlekare i primarne proizvođače“, tvrdi on.

Narodni poslanik Marijan Rističević kaže da bi „uvođenje tih taksi na proizvode CEFTA tržišta gde ostvarujemo suficit bilo tragično, jer bi slične mere i te države mogle da nametnu nama za drugu robu.“

„Oni traže da se zabrani uvozi iz EU, a dozvoli izvoz“, govori on.

Tvrdi i da je zahtev da minimalna cena mleka bude 78 dinara plus PDV nerazumna.

„Cena sirovog mleka utiče na gotov proizvod, što bi dovelo do poskupljenja od 30 odsto, onda bi bili još manje konkurentni spram uvoznog mleka za koji traže prelevmane, koji ne mogu da traju beskonačno.

„To može da dovede do inflacije, pri čemu će doći do pada tražnje, a samim tim i otkupa“, navodi predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije.

Ratari i stočari od vlasti očekuju i da im se obezbedi cena poljoprivrednih proizvoda, pšenice, kukuruza, soje i drugih, kao, kako tvrde, na berzama u Budimpešti i Parizu.

Traže i da umesto trenutnih 9.000 dinara koliko iznose subvencije za prijavljene površine dobiju gotovo šest puta više.

Prethodni veliki protest poljoprivrednika

Nezadovoljni ishodom sastanka u Nemanjinoj 10, predstavnici poljoprivrednika 16. maja 2023. su u više delova zemlje izašli traktorima na puteve.

U prepodnevnim časovima, došli su do institucija lokalnih samouprava.

„Ukoliko se do četvrtka ništa ne promeni, masovno ćemo da krenemo traktorima ka Beogradu“, kaže Matković iz Subotice.

Poljoprivrednici su traktore izveli na ulice i u avgustu 2022. kada su posle osam dana i niza pregovora postigli dogovor sa Vladom Srbije, o čemu je BBC izveštavao.

Ključni zahtev poljoprivrednika tada je bio da cena po kojoj bi se otkupljivao suncokret ne bude niža od 700 evra po toni, odnosno 90 dinara po kilogramu zrna suncokreta.

Na listi zahteva bilo je i privremeno ukidanje akciza za gorivo i plavi dizel tokom prolećne setve, što su i ovog pita tražili.

Vlada je tada predložila konačnu cenu suncokreta poljoprivrednim proizvođačima od 73 dinara po kilogramu, a isplata je bila dogovorena do 15. oktobra 2022.

Dodatno, Vlada se obavezala da u narednom periodu razgovara sa stočarima o merama u ovoj oblasti.

Istim dokumentom, poljoprivrednicima je obezbeđen moratorijum na kredite u periodu od 12 meseci.

„Oni opet kupuju vreme, mi ne želimo da se oduzme nešto jednima, da bi se dalo drugima, problemi su zajednički i tražimo da se ispune zahtevi za sve“, tvrdi Dejan Trajković.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]