ruka

BBC/Jelena Maksimović

Dovoljno je da se prošetate i srešćete ih – maleni ljudi, neretko prljavi i musavi, prose, prevrću po kontejnerima, peru šoferšajbne, prodaju cveće i maramice, sviraju i pevaju na ulicama.

Neki od njih još uvek ne hodaju i ne govore – jedna romska beba grčevito se drži za bluzu žene koja po letnjoj sparini prosi u Ulici Kralja Petra u centru Beograda.

Majušna ruka, koja izviruje iz rukava isflekane benkice, maše gore-dole, čvrsto stišćući papirnatu novčanicu od dvadeset dinara.

„Nijedan zakon u Srbiji ne prepoznaje da su deca ugrožena samim tim što su u uličnoj situaciji“, kaže Violeta Marković, docentkinja na Fakultetu političkih nauka (FPN).

„Praksa je da budu skrajnuta u neku drugu kategoriju, pa mnoga ugrožena deca zbog toga ostaju bez adekvatne sistemske podrške za konkretan problem koji imaju“, dodaje.

Izveštaj Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu (RZSZ) pokazuje da se čak 56 odsto dece u njihovoj evidenciji vode kao članovi porodica koje su korisnici socijalne pomoći i drugih davanja.

U maju 2022, u Srbiji je donet prvi zvanični dokument koji se odnosi neposredno na decu ulice – Plan zaštite dece u uličnoj situaciji od nasilja, zanemarivanja i iskorišćavanja.

„Plan je donet zato što smo uočili porast broja dece koja se nalaze u uličnoj situaciji, a prepoznat je i rizik koji nosi rad na ulici“, kaže Milka Milovanović Minić, državna sekretarka Ministarstva za brigu o porodici, za BBC na srpskom.

U Srbiji ne postoje sveobuhvatni i javno dostupni zvanični podaci o broju dece koja žive i rade na ulici, dok se podaci koje iznose nadležne institucije značajno razlikuju.

U pisanom odgovoru za BBC, iz RZSZ kažu da ih na njihovoj evidenciji ima 92 deteta ulice, dok je bivši zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić u maju rekao da samo u Beogradu „ima oko 500″ takve dece.

BBC se ovim povodom obratio Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, odakle su nas uputili na Ministarstvo za brigu o porodici.

Ima li dece ulice na evidenciji centara za socijalni rad

deca

BBC/Jovana Georgievski
Devojčica i dečak sviraju na Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu, avgust 2022. godine

Deca ulice su mlađa od 18 godina, a na ulicama borave sama, sa vršnjacima ili sa porodicom, navodi se u Planu zaštite dece u uličnoj situaciji.

Takođe, decom ulice smatraju se i ako imaju krov nad glavom, ali periodično žive ili rade na ulici, prave društvo vršnjacima i porodici.

Slučajni prolaznici u mnogim gradovima u Srbiji svakodnevno sreću decu koja prose i peru šoferšajbne.

Ipak, najočigledniji problem ove dece – činjenica da su na ulici – na prvi pogled je belina na papiru u evidencijama socijalnih službi u Srbiji.

Na spisku korisnika usluga centara za socijalni rad postoji kategorija dece ulice, u kojoj se navodi da ih ima 0,0 odsto, pokazuje poslednji dostupan izveštaj Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu (RZSZ), koji se odnosi na 2020. godinu.

Ali, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom, iz RZSZ kažu da je u njihovoj evidenciji 92 dece ulice.

„Ona čine 0,04 odsto korisnika usluga, dok se brojevi za potrebe izveštaja zaokružuju na prvu decimalu“, objašnjavaju podatke iz izveštaja.

Šta centri za socijali rad preduzimaju povodom dece ulice

Dva najveća svratišta za decu ulice u glavnom gradu, sa adresama na opštinama Zvezdara i Novi Beograd, vodi nevladina organizacija Centar za integraciju mladih (CIM).

Kroz njih svakodnevno prođe „30-40 dece leti, a 80-120 zimi“, kažu iz CIM-a za BBC na srpskom.

„Svako novo dete koje dođe u neko od naših svratišta prijavljujemo centrima za socijalni rad“, kaže Jelena Mitić Pantić, specijalna pedagoškinja u CIM-u.

Kada dobiju prijavu, „centri za socijalni rad vrše procenu potreba deteta i u skladu sa njegovim najboljim interesom“, objašnjavaju iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Kako dodaju, socijalni radnici „pružaju pomoć primenom mera i usluga iz svoje nadležnosti detetu i/ili njegovoj porodici“.

Pantić tvrdi da iz centara za socijalni rad često stižu odbijenice.

„Najčešće dobijamo odgovor da to nije slučaj za njih, jer se smatra da deca jednostavno pomažu kućni budžet“, dodaje.

Kako dodaje, „centri za socijalni rad u praksi ne reaguju po slučajevima dece u uličnoj situaciji, osim kada se dokaže da je došlo do zloupotrebe dečijeg rada“,

Iz RZSZ ističu da „nadležni organi i ustanove u Republici Srbiji preduzimaju sve neophodne mere“.


Pogledajte video o sirotištima u Ukrajini

Sirotišta u Ukrajini: Deca vezana provode dane u krevetu
The British Broadcasting Corporation

Kako je biti dete ulice

devojčica u svratištu

BBC/Jovana Georgievski

Od dvojice najboljih drugova, koji su pre skoro dve decenije zajedno došli u Svratište za decu ulice u Beogradu, samo je jedan živ da priča o tome.

Dvadesetšestogodišnji Emir Kadirijević danas radi kao vršnjački edukator u Svratištu u Krfskoj ulici.

Preko praga ove ustanove prvi put je zakoračio kada je imao „osam ili devet“ godina.

Kaže da se ne stidi da priča o svom životu, ali ne želi da se fotografiše.

„Doveo me je Gani, najbolji drug iz detinjstva, koji je u to vreme prosio na ulici“, priseća se Emir za BBC na srpskom.

Njih dvojica upoznali su se u romskog naselju blizu Pančevačkog mosta, gde su odrastali.

Emir kaže da su njegovi roditelji bili zaposleni i da su ga upisali u školu.

Njegov najbolji drug živeo je drugačije.

„Ganijevi roditelji nisu radili, on nije išao u školu i gledao je kako da zaradi“, objašnjava Emir.

A kada bi se posle dnevnih aktivnosti vratili u naselje, bili su samo dvojica vršnjaka koja su uživala da zajedno provode vreme.

„Zajedno smo igrali fudbal, trčali, družili se“, priseća se Emir.

Kaže i da je kritikovao druga što prosi.

„Govorio je da nema izbora, da je moja porodica jednostavno drugačija, da sam ja nekakav izuzetak“, priseća se, sa pokunjenim izrazom na licu.

Vremenom, Gani je „počeo da se drogira“.

„Nažalost, na kraju je i umro“, kratko dodaje.

Emir je čitavo detinjstvo bio korisnik Svratišta.

Kada je završio srednju stručnu školu, tu se i zaposlio.

„Ne znam zašto jedni ostanu na ulici, a drugi uspeju da se otrgnu.

„Jednostavno, jedni uspeju da uzmu život u svoje ruke, drugi ne uspeju i to je tako“, smatra Emir.


Glancanje cipela za parče hleba – život dece u Avganistanu

Avganistan: Deca glancaju cipele za parče hleba
The British Broadcasting Corporation

Kako država brine o deci ulice?

U maju 2022, na zajedničku inicijativu nekoliko institucija u Srbiji donet je Plan zaštite dece u uličnoj situaciji.

Potpisali su ga Ministarstvo za brigu o porodici, Ministarstvo za socijalni rad, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Republičko javno tužilaštvo i Grad Beograd.

Dok iz Ministarstva za brigu o porodici kažu da dokument predstavlja korak ka rešavanju problema, stručnjakinja Violeta Marković sa FPN-a ocenjuje da „ne donosi ništa novo“.

Plan je donet u skladu sa Opštim komentarom 21 Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija iz 2017.

Kao zemlja članica UN-a, Srbija se obavezala da postupa po ovom međunarodnom dokumentu, koji pruža smernice državama kako da razvijaju dugoročne nacionalne strategije o deci ulice i preduzimaju mere prevencije u skladu sa Konvencijom o pravima deteta.

Srbija, koja nema takvu strategiju, donela je Plan zaštite dece ulice – prvi institucionalni dokument koji se ciljano bavi ovom grupom dece.

U njemu se navodi da će institucije koje su ga potpisale „u okviru svojih redovnih poslova intenzivirati aktivnosti u oblasti zaštite dece u uličnoj situaciji“.

„Uvažavajući Komentar 21, Srbija je povezala sve relevantne subjekte u procesu zaštite dece“, kaže državna sekretarka Milka Milovanović Minić.

Marković ocenjuje da „plan nije obavezujući i ne donosi ništa novo“.

„U njemu se samo nabrajaju aktivnosti koje su ministarstva i do sada preduzimala u okviru svojih nadležnosti“, primećuje docentkinja FPN-a.

Kako smatra, „razočaravajuće je što nije napravljen korak dalje u prepoznavanju problema ove dece, a to je sama činjenica da su u uličnoj situaciji“.

drzavna sekretarka

Ministarstvo za brigu o porodici
Milka Milovanović Minić, državna sekretarka u Ministarstvu za brigu o porodici

Iz Ministarstva za brigu o porodici prihvataju da su „sva deca ulice ugrožena“.

Ipak, ističu da u radu sa njima „treba razlikovati decu čiji se rad zloupotrebljava od dece koja jednostavno borave na ulici“.

„Rad na prometnim mestima, gde deca peru šoferšajbne ili prodaju sitnu robu na ekstremno niskim ili visokim temperaturama, ugrožava život deteta“, kaže Milovanović Minić.

Kako dodaje, „deca u pokušaju da zarade napuštaju sistem obrazovanja“.

Kada centar za socijalni rad sazna za slučaj deteta koje živi i radi na ulici, sprovodi se individualna procena, objašnjava državna sekretarka.

„Važno je sagledati da li je to privremena ili trajna situacija, da li je dete samo ili sa roditeljima, šta radi dok je na ulici.

„Ponekad roditelji vode decu sa sobom, kako ih ne bi ostavljali same kod kuće“, dodaje.

Iz RZSZ naglašavaju da „deca u uličnoj situaciji i deca žrtve zloupotrebe dečijeg rada nisu iste grupacije“.

„Procenjuju se potrebe deteta i pronalaze rešenja kako se može pomoći u konkretnom slučaju“, dodaju.

Državna sekretarka naglašava da „sama činjenica da se porodica našla u uličnoj situaciji nije razlog za izmeštanje deteta“.

Na osnovu procene, centri za socijalni rad mogu da preduzmu dalje korake.

To mogu biti finansijska pomoć kroz socijalna davanja, savetovanje roditelja u centru za socijalni rad ili organizacija alternativnog smeštaja za dete.

svratište

BBC/Jovana Georgievski
Kroz dva najveća svratišta za decu ulice u Beogradu svakodnevno prođe „30-40 dece leti, a 80-120 zimi“, kažu iz CIM-a

Deca ulice kojima trebaju čista odeća, hrana ili hitna nega, mogu da se obrate svratištima.

Jedno od njih je Svratište za decu ulice u Krfskoj, koju vodi CIM.

„Imamo oko 180 aktivnih korisnika i nekoliko desetina pasivnih, koji se nam se obraćaju barem jednom u šest meseci“, kaže Jelena Mitić Pantić, specijalna pedagoškinja.

Kako ističe, „nisu sva deca koja dolaze u Svratište na evidenciji centara za socijalni rad, iako CIM prijavljuje svako novo dete koje im se obrati“.

„Najveći broj dece koja nam se obraćaju žive u ekstremnom siromaštvu i rade na ulici da pomognu roditeljima.

„To najčešće nije iskorišćavanje dece da bi neko zaradio, već se svodi na pomoć porodici da preživi i ne smatra se zloupotrebom dečijeg rada.

„Veoma često dobijamo odgovor centara za socijalni rad da to nije slučaj za njih, upravo zato što zloupotrebe nema“, dodaje.

U Svratištu, deca mogu da dobiju hranu, čistu i suvu odeću, pomoć da se upišu u školu, školski pribor, ali i da pohađaju razne edukativne aktivnosti.

Krajem jula 2022, dnevnom boravku bilo je petnaestak dece.

Većina se zajedno igrala.

Jedna devojčica se u tišini zabavljala bojankom, dok je druga sedela na kauču prekoputa, snuždeno podmetnuvši glavu na prekrštene ruke.


svratište

BBC/Jovana Georgievski
Svratište za decu ulice funkcioniše po principu dnevnog boravka, gde deca mogu da se okupaju, jedu i napišu domaći

Kako ulica menja život dece

Analiza – Marko Tomašević, psihoterapeut

Deca koja žive i rade na ulici ostaju uskraćena za zadovoljenje mnogih potreba koje su univerzalne za sva ljudska bića.

Teško mogu da ostvare potrebu za povezanošću, bliskošću, stabilnošću i uvažavanjem.

Kada su ove potrebe ispunjene, kod deteta se stvara osećaj sigurnosti, što je polazna tačka za uobičajen psihofizički razvoj.

Ali, kada nisu ispunjene, čitav dečiji život se organizuje oko pukog preživljavanja.

Deca ulice najčešće žive u ekstremnom siromaštvu.

To ne znači da ih roditelji obavezno zanemaruju i zlostavljaju, ali kombinacija tih faktora može da ostavi posebno teške posledice.

Kako bi se adaptirala na loše uslove života, ova deca razvijaju različite strategije.

Na primer, često su šarmantni i vispreni, jer znaju da tako mogu da zadobiju simpatije i naklonost, a samim tim i da se osete bezbedno.

Ovo ne treba shvatiti kao vid zlonamerne manipulativnosti, već kao pokušaj preživljavanja u pretećem okruženju.

Ispod površine, veoma su nepoverljivi i žive u strahu, jer nemaju zaštitu roditelja ili staratelja, koji su neretko i sami bili deca ulice.

Svakoga dana kopaju rukama i nogama u pokušaju da sebi obezbede sigurnost, hranu i kakav-takav emotivni mir.

Upravo u pokušaju pronalaženja mira, veoma rano mogu da se okrenu drogama, alkoholu i kocki, koji su generalno dostupni velikom broju dece u široj populaciji.

Čak i kada imaju podršku, deci ulice nije lako da izađu iz ove situacije.

Izlaz znači veliku životnu promenu, ali i gubitak stabilnosti koju su donekle izgradila.

Uključivanje u školski sistem im je otežano, jer pored diskriminacije i segregacije sa kojima se susreću, moraju da izađu na kraj sa velikim brojem izazova za koje nemaju adekvatnu materijalnu i emotivnu podršku.

U ljudskoj prirodi je da traži stabilnost i sigurnost – što su situacije teže, opasnije i nestabilnije, to se snažnije držimo poznatog.

Otud i paradoks da je ponekad vrlo teško motivisati ljude koji žive u ekstremno teškim uslovima na promenu.

Stari način života, iako štetan, pruža privid stabilnosti naspram uključivanja u institucije sistema, koje često mogu biti nezainteresovane za tu decu, delovati nepredvidivo i nepouzdano.

Zato se deca osećaju zanemareno, odbačeno i diskriminisano, umesto da imaju osećaj podrške, prihvaćenosti i sigurnosti.

Upravo zato se dešava da, iako možda na papiru postoji rešenje, deca su često nevoljna da prihvate da budu deo sistema socijalne zaštite i obrazovnog sistema.


Zašto je važno da deca ulice budu tako i evidentirana?

Sve dok nisu na evidenciji, deca ulice i njihovi specifični problemi ostaju nevidljivi za sistem socijalne zaštite.

„Tek kada se dete na adekvatan način evidentira u kod centara za socijalni rad, stvaraju se uslovi da mu se pomogne u konkretnom slučaju“, kaže Violeta Marković.

Podseća da su deca ulice najčešće skrajnuta u grupu onih koja se bave opasnim radom, ili čiji je rad zloupotrebljen.

„A to je uža grupa dece, i tada su institucije prinuđene da reaguju tek kada se utvrdi da su se našli u ekstremno ozbiljnoj situaciji“, navodi.


Šta je dečiji rad

Koristan dečiji rad je rad koji obavlja dete, ali ne ugrožava njegovo zdravlje, bezbednost i lični razvoj i ne ometa školovanje.

Opasan dečiji rad je bilo kakav rad na ulici koji je štetan po zdravlje, bezbednost ili moral dece.

Zloupotreba dečijeg rada je rad koji je mentalno, psihički, socijalno i moralno štetan za dete i koji utiče na obrazovanje deteta.

Izvor: Plan zaštite dece u uličnoj situaciji


U Srbiji se ni približno ne zna broj dece koja žive i rade na ulici.

„Ukupan broj je teško sagledati, zato što različite nadležne institucije koje preduzimaju mere u cilju zaštite dece vode evidencije na različite načine“, kaže državna sekretarka Milovanović Minić.

„Ova deca se vode i kao korisnici novčane socijalne pomoći, kao žrtve zlostavljanja i zanemarivanja, žrtve dečijeg rada, trgovine ljudima ili na druge načine“, dodaje.

Državna sekretarka dodaje da na evidenciji Ministarstva za brigu o porodici [koja nije javno dostupna], u Srbiji ima 216 dece čiji je rad zloupotrebljen.

Ali čak ni broj dece, za koju je zvanično evidentirano da je njihov rad zloupotrebljen, ne odražava pravu sliku, navodi Republički zavod za socijalnu zaštitu (RZSZ) u Izveštaju o zloupotrebi dečijeg rada za 2021.

„U velikom broju slučajeva, kada je dete korisnik usluga centra za socijalni rad po nekom drugom osnovu, a zloupotreba dečijeg rada je pridruženi problem, dete se evidentira na drugačiji način, a ne kao žrtva zloupotrebe dečijeg rada“, navodi se.

U izveštaju piše i da je u 2021. novootkriveno 39 dece čiji se rad zloupotrebljava.

Kako se navodi, „od 39 identifikovane dece žrtava, 35 dece je bilo u prosjačenju, četvoro dece je sakupljalo sekundarne sirovine, troje je prodavalo različite sitne proizvode (maramice, cveće,…), jedno dete se našlo na evidenciji zbog pranja automobilskih stakala na saobraćajnici“.

Međutim, BBC novinari su primetili da ove cifre u zbiru daju 43, a ne 39.

Iz RZSZ objašnjavaju da su deca razvrstana prema oblicima rada.

„Neka od dece su zloupotrebljena za više različitih nedozvoljenih oblika rada“, objašnjavaju podatak iz izveštaja.

kutija

BBC/Jovana Georgievski

U izveštaju se navodi i da je „broj identifikovane dece je i dalje mali u odnosu na stvarnu situaciju“,

„Interesantan je podatak da među decom žrtvama koja rade na ulici nema dece koja su pevala ili svirala na javnim mestima ili u javnom prevozu, iako smo svakodnevno svedoci da su deca i na ovaj način angažovana za prikupljanje novca“, piše.

***

Početkom avgusta, u Knez Mihajlovoj ulici u strogom centru Beogradu, dečak i devojčica sede na metalnoj saksiji i zajedno sviraju.

Njegovi prsti smenjuju se u položajima za akorde na harmonici, dok ona zadaje ritam udarajući u bubanj.

Skupljam pare za muzičku školu, piše na kutiji u koju im poneki prolaznik ubaci novac.


Tinejdžeri koji žive na deponiji u Argentini

Stotine porodica u siromašnim krajevima u Argentini zavise od deponije.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.