Protest, izručenje turskog državljanina

BBC
„Borba za ljudska prava nije zločin“ – poruka na transparentu okupljenih ispred Apelacionog suda u Beogradu

„Sloboda za Piroglua“, „Smrt zatvorskom sistemu“, uzvikivalo je 15-ak ljudi ispred Apelacionog suda u centru Beograda po užarenom asfaltu, iščekujući odluku o sudbini Edževita Piroglua, kurdskog političara, koji je trenutno u zatvoru u glavnom gradu Srbije.

Usled problema sa prevođenjem, suđenje je odloženo za 17. jun, a za novo ročište biće određen i novi prevodilac, potvrđeno je za BBC na srpskom iz Apelacionog suda u Beogradu.

Piroglu je kurdski političar i aktivista koji je uhapšen juna 2021. godine i od tada je u zatvoru u Beogradu i u procesu je izručenja matičnoj državi Turskoj.

Turske vlasti terete Piroglua za članstvo u „naoružanim terorističkim organizacijama“ – optužen je za učešće u protestima u parku Gezi 2013. godine, što je bio prvi nacionalni ulični pokret protiv vlade Redžepa Tajipa Erdogana.

Neposredno uoči skupa podrške Pirogluu u Beogradu, Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija zatražio je od Srbije da ga ne izručuje Turskoj.

Prethodno je Viši sud u Beogradu je 20. aprila na osnovu dokumenata turskih vlasti, doneo odluku da su se „stekle okolnosti za njegovo izručenje“, piše BIRN.

„Važno je što je slučaj prepoznat na međunarodnom nivou i što je državi Srbiji poslata preporuka Komiteta UN“, kaže Zoran Marković iz Inicijative za slobodu Edževita Piroglua, za BBC na srpskom.

Uoči odluke Apelacionog suda o sudbini zatvorenog kurdskog političara, nekolicina aktivista okupila se da izrazi podršku Pirogluu.

Među njima i Natali Smit, 19-godišnjakinja iz američkog grada Sijetla koja je u Beogradu na tromesečnoj volonterskoj praski u organizaciji No name kitchen.

„Čula sam za ovaj slučaj i došla sam da pružim podršku, jer smatram da je ovo jasno kršenje ljudskih prava.

„Ukoliko ga izruče, završiće u zatvoru“, kaže ova Amerikanka za BBC na srpskom.

Ko je Piroglu i zašto ga Turska traži?

Piroglu je jedan od nekadašnjih lidera Socijalističke demokratske partije (SDP), bivši direktor Asocijacije za ljudska prava, a vodio je i redakciju političkog časopisa Genč Devrimci.

Turske vlasti terete ga za članstvo u „naoružanim terorističkim organizacijama“ – Revolucionarne komunističke partije/Ujedinjenih slobodarskih snaga.

Optužen je za učešće u protestima u parku Gezi 2013. godine, što je bio prvi nacionalni ulični pokret protiv vlade Redžepa Tajipa Erdogana.

U sudskim dokumentima u Turskoj, tvrdi se i da se Piroglu pridružio Sirijskim demokratskim snagama, PID, i da se borio zajedno sa kurdskim militantima u severnoj Siriji.

Turska smatra PID sirijskim ogrankom zabranjene Kurdistanske radničke partije, PKK, koja se decenijama bori protiv turske vlade za veću autonomiju Kurda.

Ukoliko bude izručen, može da bude osuđen i do 30 godina zatvora.

Prema nevladinoj organizaciji Beogradski centar za ljudska prava (BCLjP), Piroglu je zatražio azil u Srbiji, tvrdeći da mu u Turskoj preti opasnost od mučenja, kao i od političkog progona.

Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni organ u postupku za izručenje u ovom slučaju, 17. maja 2022. godine doneo je rešenje da su ispunjene pretpostavke za izručenje.

„Odluka je doneta pre pravnosnažnog okončanja postupka azila pred Upravnim sudom“, navodi BCLjP, ukazujući da nisu utvrđene sve okolnosti u vezi sa Pirogluom i da li mu zaista preti opasnost u Turskoj.

Ova organizacije ukazuje i da Ustav i zakoni Srbije, kao i mnogi međunarodni ugovori, proklamuju da nijedna osoba ne sme biti proterana ili protiv svoje volje vraćena na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuta mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.

Protest, izručenje turskog državljanina

BBC

Turska je, od 15. jula 2016. godine, kada je izvršen neuspeo pokušaj puča, pokrenula akciju hapšenja onih za koje su sumnjali da su bili upotpunjeni u pokušaju puča, a veliki broj tih ljudi je izbegao u inostranstvo.

Predstavnici srpskog ogranka Inicijative za slobodu Edževita Piroglua kažu da je dobro što je prepoznato da njemu i njegovoj porodici preti opasnosti.

„Njegovog brata koji je poslanik najveće opozicione stranke u Turskoj napali su fizički pre tri dana – čovek je u kolicima.

„To je slika države koja traži da izruče Edževita“, objašnjavaju u Inicijativi.

Ovo nije prvi skučaj kada se od Srbije traži da izruči turske državljane.

Srbija je pre pet godina izručila Dževdeta Ajaza, Kurda koji je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog kršenja ustavnog poretka.


Ko su Kurdi?

Kurdi se često opisuju kao najveća svetska nacija bez države.

Njihovo srce je u planinama istočne Turske, severnog Iraka, Sirije i Irana.

Kurdsko pitanje je jedan od najvećih političkih problema u Turskoj.

Decenijama postoji izraženo neprijateljstvo Turske i Kurda, koji čine između 15 i 20 odsto tamošnjeg stanovništva.

Ima ih između 25 i 35 miliona i žive u planinskom regionu, koji se prostire na teritoriji Turske, Iraka, Sirije, Irana i Jermenije.

Početkom 20. veka mnogi Kurdi su počeli da razmišljaju o stvaranju „Kurdistana“ i posle Prvog svetskog rata i poraza Osmanskog carstva, pobednički zapadni saveznici su im to omogućili – Sevrskim ugovorom 1920. godine.

Protest, izručenje turskog državljanina

BBC
„Kurdsko postojanje je otpor“ – natpis na transparentu

Takve nade su srušene tri godine kasnije, kada Lozanski ugovor, koji je postavio granice savremene Turske, nije predvideo kurdsku državu i ostavio je Kurdima manjinski status u svojim zemljama.

Kao odgovor na njihove ustanke 1920-ih i 1930-ih, mnogi Kurdi su bili preseljeni, zabranjena su kurdska imena i nošnje, ograničena je upotreba kurdskog jezika, pa čak i postojanje kurdskog etničkog identiteta, a ljudi su označeni kao „planinski Turci“.

Abdulah Odžalan je 1978. osnovao PKK – Kurdsku radničku partiju, koja je zagovarala nezavisnu državu unutar Turske.

Šest godina kasnije, grupa je započela oružanu borbu.

Od tada je više od 40.000 ljudi ubijeno, a stotine hiljada raseljeno.

PKK kaže da više ne želi nezavisnost od Turske.

Umesto toga, poziva se na demokratsku autonomiju unutar turske države.


Pogledajte ko su Kurdi i zašto Turska ratuje protiv njih.

Turska ofanziva u Siriji: Ko su Kurdi i zašto Turska ratuje protiv njih
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.