Bivši predsednik i komandant Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači se pred Specijalnim sudom za Kosovo izjasnio da nije kriv povodom novih optužbi za ratne zločine.
Tači se pojavio pred sudom radi upoznavanja sa novim optužbama, koje se odnose na zločine u kosovskim opštinama Suva Reka i Gnjilane između 1998. i 1999.
Na pitanje sudije Nikole Giju da li razume nove optužbe, Tači je odgovorio da ih „ne razume, jer su jako redigovane“.
„Zato nisam bio u prilici da se sa njima upoznam u celosti, ali izjašnjavam se da nisam kriv“, naveo je Tači.
- Hašim Tači u Hagu poriče optužbe za ratne zločine
- Šta je ostalo od Ahtisarijevog plana na Kosovu
- Kosovo želi članstvo u Savetu Evrope, šta to znači
Gregori Kiho, Tačijev advokat, rekao je da su „događaji, imena i datumi su prikriveni, tako da je nemoguće“ razumeti na šta se nove optužbe odnose.
Kako je naveo sudija Gijo, prikrivena su „imena potencijalnih svedoka u cilju njihove zaštite“.
Tači je uhapšen novembra 2020. godine i od tada se nalazi u haškom pritvoru, čekajući suđenje.
Tada je odbacio prvobitne optužbe.
Ovim navodima, u okviru iste optužnice, obuhvaćeni su i Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići, koji će se izjasniti kasnije u utorak.
Specijalni sud za Kosovo sa sedištem u Hagu ima zadatak da pred pravdu izvede odgovorne za ratne zločine i druga krivična dela koja su započeta ili izvršena na Kosovu između 1998. i 2000.
Šta su nove optužbe protiv Tačija i njegovih saradnika?
Proširena optužnica odnosi se na zločine nad Albancima i Srbima u selima Budakovo i Semetište u opštini Suva Reka, kao i u đačkom internatu u Gnjilanu između 1998. i 1999. godine, prenosi Beta.
Po novim navodima, OVK je više Albanaca i Srba u Budakovu, Semetištu i Gnjilanu otela, nezakonito pritvorila, prebijala, mučila, a neke od njih i ubila.
Tužioci na teret Tačiju stavljaju nezakonito i proizvoljno lišavanje slobode civila koji nisu učestvovali u neprijateljstvima, okrutno i nečovečno postupanje, mučenje, prisilni nestanak, ubistvo i progon.
Glavni tužilac Džek Smit ih je u proširenoj optužnici kvalifikovao kao ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Po navodima proširene optužnice, pripadnici OVK su, od jula do septembra 1998. i krajem aprila 1999. nezakonito lišili slobode najmanje 12 osoba u Budakovu i Semetištu.
Više pripadnika OVK je pritvorenike redovno prebijalo i psihički zlostavljalo.
U avgustu 1998. pronađena su tela dvojice pritvorenika neposredno pošto su ih pripadnici OVK iz Budakova poveli ka Semetištu, piše u optužnici.
U junu i julu 1999. pripadnici OVK nezakonito su, po novim optužbama, pritvorili najmanje tri osobe srpske nacionalnosti u zgradu bivšeg učeničkog internata u Gnjilanu, gde je bio štab te paravojske.
„Pritvorenike su po celom telu batinali štapovima i palicama, šutirali, udarali i pretili im nasiljem i smrću.
„Pritvorenici su mogli čuti i videti teško zlostavljanje drugih pritvorenih osoba“, navodi se.
Ko je Hašim Tači?
Hašim Tači bio je nakon proglašenja nezavisnosti Kosova prvi premijer, a zatim i predsednik.
Od marta 1999. do januara 2000. bio je premijer Privremene Vlade Kosova (Vlada Jedinstva).
Za vreme ratova devedesetih, bio jedan od osnivača Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) 1992. godine i njen politički rukovodilac.
Novembra 2020, pošto je Specijalni sud potvrdio optužnicu protiv Tačija za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, podneo je ostavku na mesto predsednika Kosova.
Nekoliko sati kasnije, otputovao je u Hag.
Tači se tereti za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, koji obuhvataju ubistva, prisilne nestanke lica, progon i mučenja.
Šta je Specijalni sud za Kosovo?
Specijalni sud za Kosovo, čiji je zvanični naziv Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova, jedinstven je primer institucije – deo je kosovskog pravosudnog sistema, ali mu je sedište u Holandiji, a među sudijama i tužiocima nema državljana Kosova.
Kosovski pravnici učestvuju u radu suda, ali ne mogu da budu ni sudije, ni tužioci.
Ima zadatak da pred pravdu izvede odgovorne za ratne zločine i druga krivična dela koja su započeta ili izvršena na Kosovu između 1998. i 2000. godine.
Povod za osnivanje bio je izveštaj iz 2010. godine o navodnoj umešanosti pripadnika OVK u otmice, ubistva i trgovinu organima, čiji je autor tadašnji predstavnik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dik Marti.
Baš kao i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, ova institucija je privremena i ima konkretan mandat – ugasiće se kada sudski postupci budu okončani.
Ko je sve optužen?
Među optuženima su se, u trenutku hapšenja, našli najistaknutiji kosovski zvaničnici – bivši premijer Ramuš Haradinaj, bivši predsednik Hašim Tači i bivši predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji.
Tači se, između ostalog, tereti za 100 ubistava civila tokom rata.
Istom optužnicom obuhvaćeni su Tači, Veselji, jedan od lidera Pokreta Samoopredeljenje i pripadnik OVK Redžep Seljimi i bivši predsednik Skupštine Kosova i portparol OVK Jakup Krasnići.
Njima će se u narednim mesecima suditi za ratne zločine protiv stotina civila i ljudi koji nisu aktivno učestvovali u sukobima.
Nakon potvrđivanja optužnica, kosovski političari su podneli ostavke na funkcije i početak suđenja čekaju u haškom pritvoru.
Među optuženima su i drugi bivši pripadnici OVK, kao što su Pjeter Šalja, Hisni Gucati i Nasim Haradinaj.
Četrnestgodina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
