Srbija, nauka i obrazovanje: Prirodnjački muzej u Beogradu neće biti ugašen

Preparirana ptica kivi ili dvoglavi poskok u tečnom preparatu, fosili stari milionima godina, minerali sakupljani širom planete, kao i mnogi drugi eksponati iz bogate zbirke Prirodnjačkoj muzeja u Beogradu, ipak neće morati da se sele.

Posle razgovora predstavnika Muzeja i Ministarstva kulture u sredu, 24. februara, saopšteno je da neće biti nikakvih promena u vezi sa statusom ove kulturne ustanove.

„Ministarstvo kulture nam je jasno stavilo do znanja da neće biti izmeštanja Prirodnjačkog muzeja iz sistema kako on funkcioniše sada“, rekao je muzejski savetnik Boris Ivančević okupljenima ispred zgrade muzeja u centru Beograda.

Precizirao je da će Prirodnjački muzej zadržati dosadašnji status i da neće biti pripajanja nekoj drugoj instituciji.

• Specijalni rezervati, parkovi i priroda – koliko je Srbija zelena
• Biljni i životinjski svet skriven u močvarama Srbije
• Zveket rakovih klešta u vodama i barama Srbije

Šta se desilo?

Pre oko mesec dana rukovodstvo Muzeja je imalo sastanak sa predstavnicima države kada su im najavljene organizacione i strukturne promene.

Direktor Prirodnjačkog muzeja Milan Paunović rekao je u utorak za BBC na srpskom da su tada predstavnici muzeja izneli negativno mišljenje, a da ih posle sastanka više niko nije obaveštavao o daljim koracima.

Proteklih mesec dana, zaposleni u Muzeju su „tražili informacije i zahtevajući prijem“, ali nikakav odgovor nadležnih nisu dobijali sve do utorka.

Prethodno je Prirodnjački muzej na društvenim mrežama objavio saopštenje navodeći da Vlada Srbije „ima nameru da 125-godišnju instituciju sa bogatom istorijom i ogromnim nacionalnim značajem, pretvori u radnu jedinicu Zavoda za zaštitu prirode Srbije“.

Nekoliko sati posle saopštenja dobili su poziv na razgovor, za sredu, u kabinetu ministarke kulture Maje Gojković.

U saopštenju su takođe izneli bojazan da će njihova kuća možda čak i prestati da postoji.

„Zabrinuti smo što u godini velikog jubileja, mi sada treba da pređemo negde, ako je to uopšte tačno, da izgubimo svoj status.

„To jednostavno ne možemo da shvatimo i zbog toga smo zabrinuti za sam muzej, i pogotovo za zbirke, i sve ono što se čuva 125 godina ovde“, rekao je direktor muzeja za BBC na srpskom dan uoči razgovora u Ministarstvu kulture.

Paunović je rekao da bi odluka Vlade o „priključivanju Zavodu“ – osnovanom 1948. godine na inicijativu, između ostalog, i Prirodnjačkog muzeja, dovela do toga da izgube status muzeja.

„Prestaje da postoji kao Prirodnjački muzej, a postojao bi kao muzejska jedinica u Zavodu za zaštitu prirode“, objašnjava Paunović.

Ipak, u sredu su otklonjene dileme i bojazan.

„Prirodnjački muzej je velika i složena institucija, duboko ukorenjeni hrast od 125 godina i on definitivno, do daljnjeg ostaje samostalna i nezavisna ustanova“, rekao je muzejski savetnik Boris Ivančević ispred zgrade muzeja u sredu.

• Šta se krije u depoima Teslinog muzeja
• Trnovit put Ksenije Atanasijević – prve žene s titulom doktora nauka u Srbiji

„Institucija od nacionalnog značaja“

„Prirodnjački muzej je vrlo važna institucija, od nacionalnog značaja, gde se čuvaju vredne zbirke, gde se rade naučni radovi – to je i obrazovna, i kulturna, i naučna institucija“, rekla je za BBC na srpskom profesorka Biljana Stojković.

Govoreži dan uoči sastanka u Ministarstvu kulture, ona je ocenila da vlasti ovim potezom pokazuju koliko im je stalo do „kulture, nauke i prosvete“.

„To se apsolutno ne sme dozvoliti, posebno što je to urađeno bez ikakve konsultacije sa strukom.“

Profesorka navodi da je posredi nastavak „napada“ na zgradu muzeja u Njegoševoj ulici na Vračaru koji traje „izvestan broj godina“.

„Može se pretpostaviti da je ovaj korak koji sada prave u svrhu dobijajanja zgrade, jer ja ne znam šta bi drugo ovde moglo da bude razlog.

„To je očigledno način da se zaokruži ta celina jer je to kvart u kome se nalazi i Muzej Nikole Tesle i Studentska poliklinika“, dodala je ona.

Istorijat

„Prirodnjački muzej je najstariji nacionalni muzej s kontinuitetom od osnivanja do danas“, navodi se u jednom delu saopštenja.

Osnovan je 19. decembra 1895. godine kao „Jestastvenički muzej“, aktom ministra prosvete i crkvenih dela Kraljevine Srbije – Ljubomira Kovačevića.

Prva izložba muzeja otvorena je 1904. godine u Beogradu u prisustvu Kralja Petra Prvog i zvaničnika, a prvo gostovanje prirodnjačkih eksponata u inostranstvu bilo je iste godine na Svetskoj izložbi u Parizu.

Danas muzej ima 117 zbirki, sa više od milion i po predmeta.

Eksponati se nalaze u zgradi u Njegoševoj ulici, dok je u sastavu muzeja i galerija na Kalemegdanu.

Muzej ima četiri sektora – geološki, biološki, sektor za edukaciju i odnose s javnošću i sektor zajedničkih službi.

U muzeju se čuvaju primerci vrsta biljaka i životinja koje se više ne mogu naći u Srbiji.

Muzej uživa svetsku reputaciju jer se u zbirkama nalazi nekoliko stotina holotipova i unikatnih primeraka minerala, stena, botaničkih i zooloških predmeta.

Jedan je od retkih muzeja u čijem sastavu deluje naučno-istraživačka jedinica.

U okviru muzeja se nalazi i naučna biblioteka sa više od 22.000 knjiga, rukopisa, naučih, časopisa, geografskih i geoloških karata.

Obeležavanje jubileja – 125 godina od osnivanja Prirodnjačkog muzeja, prati serija događaja, izložbi, naučnih publikacija, digitalnih programa i sadržaja na društvenim mrežama.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]