Slučaj koji je potresao Srbiju pre nešto više od godinu dana dobio je sudski epilog.
Ninoslav Jovanović, poznatiji kao „Malčanski berberin“, osuđen je u utorak na doživotnu kaznu zatvora zbog otmice i zlostavljanja dvanaestogodišnje devojčice.
Prema optužnici, Jovanović je devojčicu oteo 20. decembra 2019. godine, presrevši je na putu do škole, a slučaj je na noge podigao čitavu Srbiju.
Devojčica je pronađena 10 dana kasnije, a Jovanović je uhapšen pre tačno godinu dana – 5. januara 2020.
U utorak 5. januara 2021. godine Viši sud u Nišu Jovanoviću, koji je zbog ranijih krivičnih dela proveo 22 godine u zatvoru, izrekao je doživotnu robiju.
- „Tijanin zakon“: Treba li Srbija da uvede doživotnu robiju
- Doživotna robija: Populizam i mešanje u sudsku vlast
- Amnesti: Smrtnih kazni sve manje
Doživotna kazna zatvora uvedena je izmenama Krivičnog zakonika u decembru 2019.
Ministarstvo pravde usvojilo je u maju te godine predlog Fondacije Tijane Jurić, koja nosi ime po petnaestogodišnjoj devojčici koja je silovana i ubijena, da se u krivična dela sa najstrožim zaprećenim kaznama ubroje teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem sa smrtnih ishodom.
Novi Krivični zakon doneo je dve novine – prvo uvođenje kazne doživotnog zatvora sa mogućnošću uslovnog otpusta posle 27 godina izdržane kazne, a zatim i doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta za „najsvirepija krivična dela“.
Prethodna maksimalna zatvorska kazna bila je 40 godina zatvora i uvedena je 2002. godine.
Tom izmenom ukinuta je smrtna kazna, koja je izricana u retkim slučajevima.
Mediji prenose da su od 1991. do 2002. srpski sudovi izrekli 19 smrtnih kazni, a da nijedna od njih nije izvršena.
Poslednja smrtna kazna u Srbiji, izvršena je 14. februara 1992. u Somboru, kada je streljan Johan Drozdek, osuđenik na smrt, koji je 1988. osuđen zbog silovanja i ubistva šestogodišnje Ivane Salijević iz Karavukova.
Prema podacima iz 2019. kaznu zatvora od 40 godina u Srbiji je služilo 86 ljudi.
Kako je došlo do priče o uvođenju doživotne robije
U Jugoslaviji, kao i Srbiji ranije nije postojala doživotna kazna zatvora.
Uvođenje doživotne robije najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u januaru 2019.
Predstavnici Fondacije Tijana Jurić podneli su u novembru 2017. godine Narodnoj skupštini inicijativu da se promeni Krivični zakonik i uvede strože kažnjavanje silovatelja i pedofila.
Godinu dana kasnije, krajem decembra 2018, Ministarstvo pravde je oformilo radnu grupu koja je radila na izmenama i dopunama Krivičnog zakona.
Konačno, na sajtu Ministarstva 22. aprila 2019. je objavljen predlog da se kazna doživotnog zatvora uvede kao zamena za sva dosad najstrože kažnjavana krivična dela – i do maksimalnih 40 godina.
Vlada Srbije usvojila je početkom maja 2019. godine Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji podrazumeva uvođenje kazne doživotnog zatvora.
Krivični zakonik je izmenjen 1. decembra te godine.
Doživotna kazna zatvora postoji u većini evropskih zemalja.
Ne primenjuje se u Portugalu, Norveškoj, na Islandu, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, dok se u Albaniji, Rusiji i Belorusiji primenjuje pod specifičnim uslovima.
Belorusija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se još izriče smrtna kazna.
Amnesti internešnl je u ranijem izveštaju naveo da je u toj zemlji od 1990. godine pogubljeno više od 200 ljudi.
Generalna skupština UN usvojila je 2007. godine rezoluciju kojom se sve zemlje-članice pozivaju da uvedu moratorijum na smrtnu kaznu.
Prema istraživanju javnog mnjenja iz septembra 2019. godine, tri od pet građana Srbije podržava smrtnu kaznu (58 odsto), dok je svaki četvrti protiv (25 odsto).
Ostali su neodlučni.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
