Srpski glumci osvajaju rusko filmsko tržište

Ruska filmska industrija beleži sve brži rast, a sve više glumaca iz Srbije dobija uloge u filmovima koji se snimaju u ovoj zemlji.

Februar je bio uspešan mesec za ruski film. Premijerno prikazan 14. februara, film „Led“, priča o ljubavnom trouglu među profesionalnim klizačima, svrgnuo je s vrha liste gledanosti holivudski blokbaster „Pedeset nijansi: Oslobođeni“ i zaradio osam miliona dolara tokom prva dva dana u bioskopima.

Tri dana kasnije, jedini ruski učesnik u zvaničnom programu Filmskog festivala u Berlinu, „Dovlatov“ Alekseja Germana, oduševio je kritičare. U oba filma glavne uloge igraju glumci iz Srbije: Miloš Biković i Milan Marić.

Ruska kinematografija doživljava veliki zamah u poslednjih nekoliko godina. Pored umetnički uspelih ostvarenja koja se prikazuju na svetskim festivalima, snima se sve više komercijalnih filmova namenjenih širokoj publici.

Veliko tržište privuklo je vremešne holivudske zvezde poput Arnolda Švarcenegera, Antonija Banderasa i Džona Malkoviča. S druge strane, nekoliko mladih glumaca iz Srbije dobilo je šansu za rad u Rusiji.

Miloš Biković je probio led pojavljivanjem u filmu Nikite Mihalkova „Sunčanica“. Potim je dobio jednu od glavnih uloga u trileru „Bezdušni 2″. Privučeni njegovom „ubedljivom izvedbom“ u ovom filmu, reditelj Oleg Trofim i producent Aleksandar Andrušenko pozvali su ga na kasting za jednu od glavnih uloga u filmu „Led“.

Njegov lik je najbolji klizač u zemlji, prava zvezda, zgodan i samouveren momak.

„Svaka žena bi poželela da igra s njim. On ima nešto što ga razlikuje od većine ruskih glumaca. On je holivudski tip“, rekao je Andrušenko za BBC na srpskom.

On smatra da je pred Bikovićem uspešna karijera u Rusiji, jer pripremi uloga pristupa veoma metodično, a poseduje šarm evropskog glumca.

Naučiti ruski za tri meseca

Splićanka Gordana Milevčić živi u Rusiji od 1978, a već osam godina ima agenciju za predstavljanje glumaca. Radila kao producentkinja na filmskim i TV projektima, a na molbu nekoliko glumaca postala je njihova agentkinja.

Prvo je radila s glumcima s područja bivšeg Sovjetskog Saveza, a danas među klijentima ima i mnoga imena iz bivše Jugoslavije poput Katarine Radivojević, Sebastijana Kavace ili Gorana Bogdana.

Ona smatra da su naši glumci traženi, jer za ljude s Balkana važi mišljenje da „razumeju rusku dušu“, a poznaju kako se radi u Evropi, tako da na neki način „predstavljaju most između Rusije i Zapada“. Takođe, srpska škola glume se oslanja na sistem Stanislavskog, što ruski reditelji cene.

Milanu Mariću je naslovna uloga u „Dovlatovu“ prvi veliki filmski zadatak do koga je došao sasvim slučajno. Koleginica koja živi u Sankt Peterburgu gledala je predstavu „Glad“ u kojoj glumi, a zatim ga pozvala da pošalje fotografije na kasting.

Uprkos činjenici da ne govori ruski, reditelj Aleksej German odlučio je da mu poveri ulogu. Imao je tri meseca da nauči jezik i ugoji se 15 kilograma kako bi fizički podsećao na pisca Sergeja Dovlatova.

Tokom priprema za film, oduševile su ga knjige ovog pisca „jer je bezobrazan, duhovit, u stanju da skenira čoveka i to napiše u dve rečenice“.

Iako su takve rečenice ušle u ruski žargon, Dovlatov je prve knjige objavio tek nakon odlaska u Ameriku 1979. godine.

Smatra da je imao sreće što je radio s maštovitim rediteljem kao što je German, koji je već angažovao u filmovima glumce koji nisu Rusi. Problem nesavršenog vladanja jezikom Rusi rešavaju sinhronizacijom. Glumac koji je „nahovao“ Milana u filmu ima sličnu boju glasa kao on.

Isto su uradili i autori „Leda“, iako Miloš Biković tečno govori ruski i želeo je da se njegov glas čuje u filmu. Pošto je lik koga igra u filmu poznati ruski klizač, Andrušenko smatra da bi i blagi akcenat bio primetan.

Milevčić kaže su ruski reditelji shvatili da naši glumci, koji uglavnom solidno govore engleski, vrlo brzo mogu da nauče ruski. Time su u prednosti u odnosu na glumce iz Evrope ili Holivuda na ruskom tržištu.

Umesto stereotipnih zlikovaca – glavne uloge

Pokušaji glumaca sa ovim prostora da naprave karijeru na Zapadu često su podrazumevali prihvatanje uloga negativaca, poput ruskih kriminalaca ili ratnih zločinaca. Primeri Bikovića i Marića govore da je moguće igrati glavne uloge i na drugim meridijanima.

Razlog privlačnosti ruske kinematografije za srpske glumice, Milan Marić vidi u činjenici da svake godine stotinak mladih ljudi diplomira glumu i gotovo je nemoguće da svi pronađu posao u Srbiji ili u regionalnim produkcijama.

„Možeš da se trudiš da naučiš engleski savršeno, ali i dalje ćeš imati akcenat“, kaže on.

Pretpostavlja da je odabran za ulogu Dovlatova, jer German pravi autorski film i uživa više slobode, nego reditelji komercijalnih filmova.

Uslove produkcije filmova nije moguće porediti, jer i male, umetničke filmove izdašno finansira rusko Ministarstvo kulture.

„Kad pogledaš koliko je Rusima važna kultura, zapitaš se zašto se mi nismo nakačili na to, kad već govorimo da smo braća“, objašnjava ovaj glumac.

Kaže da je da radom u ovoj zemlji razbio predrasude koje je prethodno imao.

„Nije Rusija problem, meni su ljudi kod nas koji favorizuju Rusiju problem“, zaključuje Milan Marić.

Posle dve nagrade za „Dovlatova“ u Berlinu i činjenice da su producenti kompanije Netfliks kupili prava za prikazivanje filma, ovom glumcu će se otvoriti i nove prilike.

S puno entuzijazma govori da bi pokušao da radi ponovo u Rusiji ili na drugom mestu na kome mu se pruži prilika, ali da svoju karijeru ipak vidi u srpskom pozorištu i na filmu.

Ovo nisu jedina dva primera – Nebojša Dugalić („Molodežha“) i Ivan Bosiljčić („Hotel Rusija“) snimali su serije u Rusiji, a u filmu „Balkanska linija“, koprodukciji između Srbije i Rusije, igraju Milena Radulović, Aleksandar Srećković, Miodrag Radonjić, Andrej Šepetkovski, Nebojša Milovanović, Anja Alač, Daniel Kovačević, Milena Jakšić i Lada Imamović.

Možda će neko od njih dostići slavu zvezda tinejdžerskih filmova iz serijala „Lude godine“ koji je kasnih 1970-ih i ranih 1980-ih, Rialde Kadrić i Vladimira Petrovića.