Više od polovine svetskog stanovništva biće svrstano u kategoriju gojaznih ili ljudi sa prekomernom težinom do 2035. godine ukoliko se ne preduzmu mere da se to spreči, kažu iz Svetske federacije gojaznih.
Više od četiri milijarde ljudi će se suočiti sa ovim problemom, a najveći skok broja gojaznih vidljiv je kod dece, navode u izveštaju.
Očekuje se i veliki porast udela gojaznih u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom u Africi i Aziji.
Autori izveštaja predviđaju da će ukupni godišnji trošak koji prouzrokuje gojaznost na globalnom nivou nadmašiti četiri biliona dolara do 2035. godine.
- Kolonijalizam i gojaznost: kako je politika uticala na mit o savršenom telu
- Da li je višak kilograma stvar izbora
- Koliko se ljudi u Srbiji bori sa viškom kilograma
Rezultati istraživanja su jasno upozorenje zemljama da preduzmu nešto odmah ili će rizikovati da osete posledice u budućnosti, rekla je profesorka Luis Baur, predsednica federacije.
Istraživači su posebno naglasili rastuće stope gojaznosti kod dece i tinejdžera, a očekuju da će se brojke udvostručiti i kod dečaka i kod devojčica u poređenju sa stanjem iz 2020.
Trend je „posebno zabrinjavajuć“, a „vlade i zakonodavne vlasti zemalja širom sveta moraju da učine sve što mogu da bi izbegli zdravstvene, socijalne i ekonomske troškove koje će podneti mlađa generacija“, kaže profesorka Baur.
To će učiniti izmenom „sistema i korena problema“ koji doprinose gojaznosti, dodaje.
Efekti prevladavanja gojaznosti u zemljama sa nižim dohotkom takođe je jedan od problema na koje je ukazano u izveštaju.
Devet od deset zemalja, za koje se očekuje da će se suočiti sa najvećom stopom rasta gojaznosti na svetu, čine države nižeg ili srednjeg dohotka u Africi i Aziji.
Razlozi za to su trendovi u načinu ishrane koji podrazumevaju konzumiranje veoma obrađene hrane, značajan manjak aktivnosti, nedovoljno striktna pravila kontrole oglašavanja i proizvodnje hrane i lošija opremljenost zdravstvenih sistema u kontroli gojaznosti i edukaciji.
Zemlje sa nižim dohotkom su „često najmanje sposobne da odgovore izazovima gojaznosti i posledicama“ te bolesti, dodaje se.
Očekuje se da će rast stope gojaznosti širom sveta imati veliki uticaj na ekonomiju, koji će se iznositi tri odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Naglašava se i da ekonomski uticaj gojaznosti „ne treba ni na koji način da bude razlog za nametanje krivice ljudima koji žive sa gojaznošću“.
Podaci izveštaja biće predstavljeni u Ujedinjenim nacijama u ponedeljak, 6. marta.
Gojaznost je medicinski pojam kojim se opisuju osobe sa velikom količinom prekomerne masnoće u organizmu.
U izveštaju se indeks telesne mase (BMI) koristi za procenu, a on se izračunava deljenjem mase odraslog čoveka i njegove visine.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
