Mršavi dečak u crnom odelu, tamne razbarušene kose, pospano zeva i tumara hodnicima gimnazije na početku školske godine, tražeći njegov razred.
„Koga to moje oči vide! Čarli Spring“, kaže mu profesor koji tren kasnije u učionici.
„Da vidimo u koju sam te klupu smestio… A, da! Sedećeš tamo, pored Nikolasa Nelsona.“
Riđi momak širokih ramena i zavrnutih rukava košulje, udobno smešten u klupi pored prozora, mirno je sedeo dok nije ugledao Čarlija.
„Ćao“, rekao je Čarli.
„Ćao“, odgovorio je Nik.
I svuda oko njih poleteli su – leptirići, što je i naziv grafičke novele autorke Alis Ouzman iz Velike Britanije, koja je nedavno prvi put objavljena u Srbiji.
- Šta je ostalo od Evroprajda u Beogradu: Neće biti otkazivanja, sve prema planu, kažu organizatori
- Tri decenije od prvog Evroprajda u Londonu
- Vidimo se u snovima: Priča o Sendmenu, „strip azbuci“ koja je promenila svet
Strip „Leptirići“ (Heartstopper) bavi se odnosom dvojice tinejdžera koji prvo postanu prijatelji, a onda i nešto više, i veoma je popularan među LGBT zajednicom širom sveta.
„Prvi put kad sam pročitala strip bila sam potpuno oduševljena – lepo je i romantizovano, sa kvalitetnom pričom, a i njihov odnos je presladak“, kaže uz osmeh dreg kraljica Dekadenca.
Dreg kraljica je izraz za muškarca koji oblači žensku odeću i tako nastupa pred publikom, često sa ciljem zabave i poništavanja rodnih normi.
Međutim, pojavljivanje Leptirića izazvalo je prilično burnu reakciju na društvenim mrežama u Srbiji i pojedinim medijima, koji su pisali o „promovisanju homoseksualizma deci“.
Ratko Dmitrović, ministar za demografiju i brigu o porodici u Vladi Srbije, izjavio je da se bavi „zaustavljanjem biološkog sunovrata naroda“, da Leptirići „promovišu nešto što ne donosi novi život“.
Marko Mihailović, direktor Evroprajda, koji bi trebalo da u Beogradu bude održan od 12. do 18. septembra, na slične optužbe odgovorio je da „ne postoji ideologija homoseksualizma“ i da je reč o „ljudskoj prirodi, ne propagandi“.
„Da li je zdravo da se pravimo da gej ljudi ne postoje i da na taj način omogućavamo nastavak ozbiljnih problema i nasilja“, naveo je Mihailović.
Pripadnici LGBT populacije upravo u tome vide značaj Leptirića, ali i svih drugih sadržaja koji prikazuju gej ljude.
„Uvek je lepo je videti da postoje ljudi koji su kao ti“, navodi Dragoslava Barzut, književnica i aktivistkinja za prava žena i LGBT osoba, koja je fan Heartstopper serije.
„To je posebno važno za one koji će čitati strip ili gledati seriju, a trenutno odrastaju… Da kažu sebi ‘jao, pa sa mnom je sve ok, postoji još neko ko se oseća kao ja’.“
O „Leptirićima“ i predstavljenosti
„Čarli? Da nemaš slučajno maramicu? Penkalo mi je… Um, eksplodiralo“, kaže Nik, prstiju skroz umazanih u mastilo.
I polako su počeli da se upoznaju.
Nik je ragbista, Čarli svira bubnjeve, ali i brzo trči, pa je uz pomoć druga iz klupe postao deo školskog ragbi tima.
A onda, u nekom trenutku, Čarli je morao sebi da prizna: „Zaljubio sam se u strejt dečaka“.
Strip se upravo bavi standardnim tinejdžerskim mukama, poput prvih ljubavi, što je Predraga Azdejkovića iz Gej lezbejskog info centra podsetilo na njegove tinejdžerske dane.
„Krene pubertet, hormoni polude, poludiš i ti, pa kod svih krenu prva zaljubljivanja, a u koga drugog ako ne u drugare iz škole sa kojima imaš najviše kontakata“, kaže Azdejković, koji je i gledao seriju i čitao strip.
Avanture Čarlija i Nika počele su da nastaju 2016. i to prvo na internetu, gde je Alis Ouzman objavljivala strip, što joj je donelo veliki broj pratilaca i milione pregleda.
Preko interneta je prikupljala i novac za štampano izdanje, koje je svetlost dana ugledalo 2019, uz pomoć izdavačke kuće Hačet čildrens grup (Hachette Children’s Group).
- Od otkazivanja do širenja majmunskih boginja: Pet (dez)informacija o prvom Evroprajdu u Beogradu
- Da li je Parada ponosa 2010. u Srbiji bila Pirova pobeda
- Ko je bila srpska Merlinka – prva trans osoba u javnosti Balkana
U Srbiju je stigao preko izdavačke kuće Spektar, koja se bavi LGBT+ sadržajem.
„Najvažnija stvar kod čitanja Leptirića jeste što normalizuje LGBT populaciju, naročito u tom mlađem dobu, koje može da bude vrlo usamljeno stanje“, kaže za BBC Ana Čomor iz Spektra.
„Leptirići tako ispunjavaju rupu koja mi je nedostajala u detinjstvu – da vidim gej romansu među likovima koji su mog godišta i uzrasta.“
Strip kritičar Nikola Dragomirović navodi da Leptirći nisu ni prvi ni poslednji strip koji se bavi tom tematikom.
„Ni po čemu nije posebno značajan, japanskih mangi sa istopolnim ljubavnim vezama i svime što ide uz to ima na desetine, ako ne i stotine“, ukazuje Dragomirović.
„U američkom mejnstrimu su brojni superheroji definisani kao gej i biseks osobe, to nije ništa novo.“
Jedan od prvi gej superheroja bio je Nortstar (NorthStar), izdavačke kuće Marvel, koji se pojavio još krajem sedamdesetih, dok su sve češće vesti o LGBT verzijama i najpopularnijih junaka, poput Supermena, Spajdermena, Kapetana Amerike ili Robina.
„To je prosto ustanovljena normalnost, nešto na šta ne treba posebno obraćati pažnju, posebno ako te stvari nisu bitne za narativni deo stripa“, smatra Dragomirović.
„Veći je problem što se ljudi nekada osećaju posebno revoltirani što njihov omiljeni junak može da leti, a ne može da bude gej – kao da je to važno.“
Pogledajte video: Prvi put sa mamom na Prajd u Srbiji
Ipak, pripadnici LGBT zajednice kažu da im je to veoma važno.
„Moja generacija nije imala tu privilegiju da odrasta uz otvoreno gej likove – gledali smo ‘Nestašne godine’ (Heartbreak High) i morali da heteroseksualni obrazac te serije pretvaramo u LGBT“, navodi Barzut.
„Mladima koji danas odrastaju je to mnogo lakše, sve im je dato u tom obliku, čime se dobija legitimitet da je to kako se ti osećaš nekako društveno prihvatljivo.“
Tek kasnije se, dodaje, početkom dvehiljaditih, pojavila serija „Ženske priče“ (The L World), koja se bavi lezbejkama i koja je dosta uticala na nju i njenu generaciju.
Azdejković sve to poredi sa situacijom kada se u holivudskom filmu pojavi neko iz Srbije, pa se ljudi sa ovih prostora oduševe.
„To je svima potrebno, a naročito mladima koji nigde oko sebe ne vide LGBT ljude, već isključivo preko interneta, televizije, filma, serija i drugih produkta masovne kulture“, kaže on.
Do sada su objavljena četiri dela Leptirića, koji su prodati u više od milion primeraka širom sveta, a ove godine na Netfliks je stigla i serija.
„Kad se pojavila serija prijatelj mi je rekao da moram obavezno da gledam, ali ja nisam htela, misleći da je to opet neka tužna kvir drama, a na kraju sam se potpuno zaljubila u priču“, navodi Dekadenca uz osmeh.
Kako kaže, Leptirići se „ne bave teškim i ozbiljnim temama“, ali nije ni poenta u tome, već u „romantičnom i slatkom sadržaju, primeru idealnog odnosa dvoje kvir ljudi“.
Isto smatra i Azdejković.
„Svi treba da streme ka tome da njihova ljubav liči na ljubav Čarlija i Nika, jer je ona stvarno fenomenalna.
„Kako vode računa jedan o drugom, osećanjima, brinu se… To je pomalo nestalo u gej zajednici, naročito muškoj, pa su taj strip i serija nešto poput vraćanja romantike“, kaže Azdejković.
- „Zveri u nama“ – kad srednjoškolka u Srbiji pravi stripove
- Dnevnik emigracije: Beograd očima ruskog stripadžije
- Hugo Prat – otac Korta Maltezea koji je složeno činio jednostavnim
- Balkan i strip: Čiji je vršnjak Dilan Dog
Odrastanje u stripu i odrastanje u Srbiji
„Pa, počelo je prošlog septembra“, piše Čarli Niku u poruci, otvarajući se o svom životu.
U nekoliko strip prozorčića, obojenih tamnijom bojom, prisetio se uvreda i napada, koji su ga vrebali sa svih strana zato što je gej.
Tu je bio i jedan „mislim da ga baš maltretiraju, ali šta je očekivao“ komentar.
Azdejković i pored toga kaže da njegovo odrastanje nije bilo ni nalik Čarlijevom.
„Radnja Leptirića se dešava u daleko tolerantnijoj sredini, o tome sam ja samo mogao da sanjam“, navodi Azdejković.
Dekadenca kaže da je „bila privilegovana“ time što je odrasla u Beogradu, u okruženju koje je manje-više bilo prihvatljivije prema svemu drugačijem od prosečnog.
Ipak, dodaje, stvari poput fizičkog i psihičkog zlostavljanja i te kako postoje.
„To je sve vrlo stvarno, zbog čega su ovakvi stripovi važni – da ljudi vide da može drugačije i streme ugodnijem životu.
„Ako si u nekom malom mestu, gde nema šanse da te prihvate, naći ćeš načina da odeš negde gde će te prihvatiti… Znaš da postoji bolje, da je to moguće.“
U nedavnom izveštaju organizacije „Da se zna“ navodi se da je tokom 2021. za 40 odsto povećan broj napada na LGBT+ osobe u odnosu na prethodnu godinu.
„Ovakva struktura ukazuje da je nasilje i dalje najveći problem LGBT+ zajednice, dok se diskriminacija dešava u manjoj meri ili je u manjoj meri prepoznata kao problem vredan prijave“, piše u izveštaju.
Dragoslava Barzut smatra da slično prolaze svi koji su iole drugačiji: „Dovoljno je da se kao dečak ne uklapate u poželjni obrazac ponašanja i, na primer, imate dugu kosu“.
Njeno detinjstvo i odlazak u školu, priseća se, takođe nisu bili prijatni.
„Ne samo zbog seksualne orijentacije, već i zato što nisam mogla da se uklopim u sve te narative – volela sam sport, pratila NBA i tenis, o čemu sam mogla da pričam samo sa dečacima, ali oni nisu želeli da se druže sa devojčicama…
„Nigde nisam mogla da se uklopim sve do kraja srednje škole – tek sam posle upisa fakulteta našla neke ljude koji su slični meni“, kaže ona.
U međuvremenu je pojavljivanje Leptirića na policama najpopularnijih lanaca knjižara izazvalo i brojne negativne komentare.
Vladan Glišić, nekadašnji funkcioner Pokreta Dveri i bivši narodni poslanik, izjavio je za televiziju Prva da je „sporna ciljna grupa kojoj se knjiga obraća“.
„Deca u toj fazi razvoja nisu seksualno određena bića i ne treba im uvoditi zabunu.
„Ako im se propagira homoseksualnost, postoji opasnost da se zaglave u svom identitetu, a to ne treba zemlji kojoj treba podizati natalitet.“
Čomor iz Spektra kaže da takvi komentari nisu bili neočekivani, ali i da ih nisu mnogo uznemirili.
„Najviše reakcija je bilo izuzetno pozitivno, a i bitno je da protivnici takvog sadržaja budu svesni da on postoji, kako bi bio normalizovan“, smatra Čomor.
Marko Mihailović iz Europrajda, tokom debate sa Glišićem, takođe je rekao da treba uvoditi svest o postojanju LGBT osoba, da homoseksualnost ne može nikome da bude nametnuta.
Pritom, istakao je, nije reč o obaveznoj lektiri.
„Oni koji strip kritikuju, ako vole decu i stalo im je do porodica, trebalo bi da prepoznaju značaj sadržaja koji ljudima omogućavaju da traže pomoć ukoliko imaju problem sa identitetom“, smatra Barzut.
Brisanje takvih sadržaja, dodaje, može kod dovede do izolacije i teških posledica.
„Deca koja su drugačija ostaju bez mogućnosti da budu srećna, a imaju pravo na život kao i svi drugi… Pa i mi koji pripadamo LGBT populaciji imamo neke porodice.“
- Kako je napredovalo lečenje interseks dece u Srbiji
- Život roditelja trans dece u Srbiji – „To nije izbor, to je ono što on jeste“
- „Niko na ovom svetu ne treba da oseća da je sam“ – LGBT ljudi u Srbiji i mentalno zdravlje
- Kako LGBT osoba može da bude roditelj u Srbiji, ako nije Ana Brnabić
Šta dalje?
To niko ne zna, kao što sa sigurnošću nije poznato ni da li će biti prvog Evroprajda u jugoistočnoj Evropi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Parade ponosa neće biti, ali organizatori kažu da će 17. septembra ipak izaći na ulice.
A kakav je položaj LGBT ljudi u Srbiji?
Azdejković „generalno vidi pomak koji je vrlo mali“, ali kaže da se broj slučajeva nasilja nad gej ljudima uvek poveća kada krenu priče o Paradi ponosa.
Berzut navodi da je pre 15 godina, kada je počela da se bavi aktivizmom, mislila da će u budućnosti biti mnogo bolje.
Ipak, nastavlja, danas joj se čini da širom Evrope i sveta dolazi do jačanja desnice, autoritativnog vladanja i radikalizacije.
„U takvoj atmosferi teško je očekivati da će ugrožena manjina poput LGBT zajednice u Srbiji moći nešto da uradi.“
Dekadenca je za to vreme optimistična, iako smatra da se danas sav medijski sadržaj za kvir ljude svodi na poruku – hej, mi postojimo.
„Ovakve stvari poput Leptirića doprinose tome da se neki budući naraštaji menjaju…. Želim da verujem da će biti bolje, ne znam šta bismo radili bez vere u to.“
Kod Čarlija su se stvari zaista promenile.
„Maltretiranje je manje-više prestalo“, napisao je Niku posle priče o svemu kroz šta je prošao i njihovo upoznavanje je nastavljeno.
Ubrzo su se našli kod Nika i igrali Mario kart, pa pustili film, a koji dan kasnije otišli i na žurku.
Pogledajte video: Snimanje LGBT filma u ratom razorenoj Jugoslaviji
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
