Ratno stanje proglašeno je u pojedinim delovima Ukrajine, nakon incidenta u nedelju kada je Rusija zauzela tri njihova vojna broda.
Poslanici su podržali plan ukrajinskog predsednika Petra Porošenka da se ratno stanje uvede u regionima koji se graniče sa Rusijom.
Ratno stanje je uvedeno na 30 dana, a počinje 28. novembra.
Ukrajinske vlasti u tim regionima sada mogu da zabranjuju javne skupove i uređuju medije.
Neki poslanici izrazili su zabrinutost da bi Porošenko mogao da odloži predsedničke izbore – zakazane za 31. mart 2019. – što je on čvrsto negirao.
Incident na moru se dogodio u nedelju kod obale Krima, koji je Rusija 2014. anektirala.
Brodovi ruske obalske straže otvorili su vatru, nakon čega su specijalne snage zauzele ukrajinske brodove.
Povređeno je između troje i šestoro Ukrajinaca.
Ukrajina je to nazvala „činom agresije“, dok iz Moskve navode da su brodovi ilegalno ušli u njihove vode.
Reč je o prvom direktnom sukobu Rusije i Ukrajine posle dosta godina, iako se ukrajinske snage od 2014. bore protiv proruskih pobunjenika i ruskih „volontera“.
Nekoliko evropskih zemalja je osudilo postupke Rusije, dok se u Njujorku tim povodom sastao Savet bezbednosti UN.
Kako kriza utiče na život Ukrajinaca
Džordž Erman, novinar BBC Ukrajina
Uvođenje ratnog stanja u Ukrajini kada je Rusija zauzela tri vojna broda i 23 vojna mornara se naširoko komentariše na društvenim mreža, u kancelarijama pa čak i javnom prevozu.Ljudi se pitaju da li će se situacija na frontu pogoršati, kako će uvođenje ratnog stanja uticati na njihove živote, hoće li biti mobilizacije i da li će ova kriza odložiti predsedničke izbore koji bi trebalo da se održe u martu 2019. godine.Atmosfera u zemlji je generalno mirna.Nacionalisti su održali noćni protest ispred ruske ambasade u Kijevu, zahtevali prekid diplomatskih odnosa sa Rusijom i bacali dimnu pirotehniku na ambasadu.Takođe, u blizini ambasade zapaljen je i jedan diplomatski automobil.U ponedeljak je održan protest nacionalista ispred ruskog konzulata u Karkivu, drugom najvećem ukrajinskom gradu. Učesnici su palili gume i bacali dim na zgradu konzulata.Ukrajinci u dijaspori takođe organizovali su proteste ispred ruskih ambasada.Na primer, u Budimpešti je organizovana akcija studenata iz Ukrajine, Rusije i Belorusije sa zahtevom da Rusija prekine vojnu agresiju.U ekonomskom pogledu nema panike, ali je kurs nacionalne valute na bankarskom tržištu opao za 0.15 – 0.2 odsto.
Šta znači ratno stanje?
Nakon burne debate u ukrajinskom parlamentu, 276 poslanika glasalo je za proglašenje ratnog stanja u 10 od 27 ukrajinskih regiona:
- Pet regiona koji se graniče sa Rusijom
- Dva regiona uz problematično Pridnjestrovlje – moldavski region koji je 1990. proglasio nezavisnost
- Tri regiona na Crnom moru/Azovskom moru
Trideset poslanika je bilo protiv.
Glasanje je održano nakon emotivnog govora Porošenka, koji je obećao da neće ograničavati osnovne slobode.
Međutim, istakao je da bi bila potrebna čvršća vlast u slučaju potpune ruske invazije.
Ukrajinski Savet za bezbednost je prethodno predložio uvođenje ratnog stanja na 60 dana.
Porošenko kaže da je odbio taj predlog zato što ne želi da ratno stanje utiče na predsedničke izbore.
Ipak, kritičari i dalje smatraju da bi Porošenko – čiji su rejtinzi značajno pali poslednjih meseci – mogao da odloži izbore kako bi ostao na vlasti.
Šta se dogodilo u nedelju?
Ovo je hronologija događaja koji su doveli do sukoba:
- Ukrajina je ujutru saopštila da je poslala tri vojna broda iz Odese u Crnom moru ka Marijupolju u Azovsko moru
- Ukrajinska mornarica je potom saopštila da su ruski brodovi pokušali da presretnu njihove
- Rusija je optužila Ukrajinu da ukrajinski brodovi ilegalno ulaze u njihove teritorijalne vode
- Rusija je poslala vojne avione i helikoptere, dok su se ukrajinski brodovi približavali Kerčkom zalivu – jedinom ulazu u Azovsko more
- Prolaz ispod mosta su blokirali tankerom
- Uveče, Ukrajina je saopštila da su Rusi pucali na njihove brodove i uhapsili posadu
- Rusija je potvrdila da je koristila silu kako bi zaustavila ukrajinske brodove, navodeći da je troje Ukrajinaca povređeno
Iz Rusije su naveli da su ukrajinski brodovi ilegalno u tim vodama, zato što je Moskva privremeno zatvorila tu oblast
Kijev je to nazvao kršenjem međunarodnog prava, zato što je Crno more otvoreno za sve brodove, a Krim pripada Ukrajini.
Ukrajina je takođe citirala sporazum iz 2003. sa Rusijom, prema kojem je i jednima i drugima dozvoljen prolaz kroz Kerčki zaliv i Azovsko more.
Kako navode, obavestili su Ruse o planu da prođu brodovima do Marijupolja, što je Rusija odbila.
Poslednjih nedelja dva ukrajinska broda su bez problema prošla kroz Kerčki zaliv, iako tenzije postoje.
Rusija je nedavno počela da pregleda sva vozila koja iz ukrajinskih luka plove u Azovsko more.
- Crkveni raskol nova napetost između Rusije i Ukrajine
- Pet razloga što je raskol u pravoslavlju važan
- SPC na strani Moskve u sporu sa Carigradom
To je počelo nakon što je Ukrajina zaplenila ribarski brod sa Krima u martu.
Moskva takođe kaže da su potrebne dodatne bezbednosne provere.
Ukrajina za to vreme optužuje Rusiju da želi da okupira Azovsko more i ošteti ukrajinsku ekonomiju blokirajući njene luke.
Zašto je odnos Ukrajine i Rusije tako loš?
Ukrajina je dobila nezavisnost 1991. godine, nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Međutim, Rusija Ukrajinu – koja naginje Zapadu – vidi kao pretnju svojim interesima.
Proruska vlast u Ukrajini je 2014. svrgnuta, nakon velikih protesta zbog odluke vlade da obustavi proces pristupanja Evropskoj uniji.
Rusija je potom anektirala Krim, dok su proruski separatisti ušli u dve ukrajinska regiona na istoku zemlje – Donjeck i Lugansk.
Više od 10.000 ljudi je ubijeno u sukobima na istoku Ukrajine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
