Siromaštvo, izolacija, nasilje, sveprisutna ugroženost, ali i problematična zakonska rešenja čine da su seks radnice na najdubljoj margini društva u Srbiji, budeći u njima nepoverljivost i prema onim retkim grupama koje im pružaju podršku.

„Za Srbiju su tipični faktori koji se u određenoj meri odnose i na probleme opšte populacije, ali su radikalno destabilišući kada su u pitanju seks radnice i radnici: siromaštvo, socijalna izolacija, diskriminacija, stigma, autostigma, nasilje, nejedinstvo i nesloga“, kaže Elena Drezga iz Asocijacije za borbu protiv side JAZAS.

Koliko njih na ovaj način zarađuje i prehranjuje sebe i porodice nije poznat, jer mnoge od njih usled straha od nasilja i policijskog gonjenja sve više rade pod velom ličnih oglasa i zatvorenih vrata privatnih stanova i mračnih hotelskih soba.

„Prosečna seksualna radnica u Srbiji je mlada osoba, sa manje obrazovanja, neretko romske etničke pripadnosti, vrlo često interno raseljeno lice i izbeglica, čija su prava uskraćena i koja živi bez ličnih dokumenata“, kaže Nebojša Đurasović iz novosadske organizacije Prevent.

Procene broja seks radnica u Srbiji postoje na nacionalnom nivou, u okviru epidemiološkog praćenja i podrške, kažu u JAZAS-u, organizaciji koja u zemlji najduže pruža pomoć ovoj zajednici.

• Nevenina priča: Iz kandži prostitucije do umetnice koja hrabri druge
• Španski premijer obećava zabranu prostitucije
• Evropska medicinska agencija protiv gradnje erotskog centra u komšiluku

Ko su seks radnice u Srbiji

JAZAS je na godišnjem nivou u kontaktu sa oko 300 seks radnica – žena i transrodnih osoba, koje rade na ulici, u zatvorenom prostoru ili kombinujući ova dva modela.

„Moramo uzeti u obzir da seks rad nije fiksna kategorija stanovništva, već rad i posao visokog rizika koji se može obavljati, koji se može prekinuti ili obavljati povremeno“, objašnjava Elena Drezga iz ove organizacije.

Đurasović kaže da je seks radnica „trenutno je jako malo.“

„Neke od njih su ‘overile’, nisu više žive. Dosta njih je u zatvoru, a dosta njih se plaši da izlazi, iz razloga što je zakon takav da ih odmah šalje u zatvor i sklanja ih sa ulice“, kaže on.

Do povlačenja sa ulica u zatvorene i manje sigurne prostore došlo je nakon 2016, kada je donet novi Zakon o Javnom redu i miru, koji sada obuhvata kažnjavanje i klijenta i pružaoca usluge i uvodi novu mogućnost seks radnicama da plate kaznu umesto zatvora.

Ali iz ovih organizacija ocenjuju da su izmene dodatno otežale i ugrozile položaj i bezbednost seks radnica.

„Trenutna scena seks rada je definisana zakonskim modelom duplog kažnjavanja, odnosno, kažnjavanjem svih učesnika, i vrlo je mračna.“, kaže Elena Drezga.

Izmene koje se tiču prostitucije iz 2016. godine povećale su zatvorsku kaznu za „odavanje prostituciji“ sa 30 na 60 dana, dok se novčana kreće od 50.000 do 150.000 dinara.

Uvođenje visokih novčanih kazni dovodi do daljeg osiromašenja ovih žena, što se nadovezuje na paušalan način izricanja dužine zatvorskih kazni za seks radnice, pokazuje istraživanje JAZAS-a.

Mnoge seks radnice nemaju novca da plate kazne, pa biraju zatvor ili se opet vraćaju na ulicu ili privatne oglase kako bi zaradile da kaznu otplate.

„Ovde pričamo o devojkama koje rade na ulici, nisu prosvećene, usluge prodaju za niske cene od par hiljada dinara, a ne o elitnoj prostituciji gde se cene kreću po više stotina evra. Mogu samo da sanjaju da kaznu plaćaju“ kaže Đurasović iz Preventa.

Takva regulativa je dovela do povlačenja seks radnica i radnika na manje bezbedna, nedostupnija mesta gde se pružaju usluge – što ih čini posebno izloženim potencijalnom nasilju klijenata i drugih, kažu iz i JAZAS-a i Preventa.

Kad je u pitanju kažnjavanje klijenata, praksa pokazuje drugo.

Osobe koje se, rečnikom zakona, „odaju prostituciji“ u proseku se kažnjavaju više od pet puta više u odnosu na korisnike usluga, pokazuje analiza osuđujućih sudskih presuda tokom prve godine primene novog Zakona o javnom redu i miru.

SILOVANjE

„Zvao me je čovek da dođem u hotel. Sela sam u taksi i razmišljala kako je čudno što me neko u četiri sata ujutru zove da radimo. Došla sam, javila se dobro poznatoj ženi na recepciji i produžila do sobe. Tamo nije bio jedan čovek, čula sam glasove. Rekla sam: „Šta je bre ovo?!“ i krenula da izađem. Uhvatio me je za ruku i zvao ostale. Iz kupatila su izašla dva čoveka, krupna, ćelava, sa odvratnim licima. Smejali su mi se. „E, da znaš šta te sad čeka!“, rekao je. Naravno, nisam imala šanse protiv njih. Ređali su se na meni, po nekoliko puta, vukli me po podu. Ni tepih nije bio na mojoj strani – grebao mi je lice. Zašto to nije mogao da bude običan, mekani tepih?! Jedan je uzeo pivsku dvolitru i navukao kondom na flašu. Hteo je da me siluje tom ogromnom zelenom plastikom. O tepihu više nisam razmišljala.“

Izvor: Prevent – lične priče seks radnica

Glavne osobenosti prekršajnih postupaka za prekršaj iz člana 16 iz Zakona o javnom redu i miru (Prostitucija):

• Preovlađujući oblik prekršaja prostitucija je odavanje prostituciji (84%)
• Okrivljena lica su u većini slučajeva ženskog pola (82%), a za odavanje prostituciji dominantno ženskog pola (97%)
• Kod 22% okrivljenih postoje pridruženi prekršaji koji se odnose na pasiviziranu adresu ili nemanje ličnih dokumenata
• Samo 7% okrivljenih lica je zaposleno
• Prethodno je prekršajno kažnjavano 26% okrivljenih
• Ni za jedno okrivljeno lice u prvostepenom postupku nema podataka da je imalo branioca
• Prekršajne odluke se u najvećem broju slučajeva zasnivaju na priznanju okrivljenog lica (89%)
• Preovlađuju osuđujuće presude u visokom procentu (97%), kao i novčane kazne (93%)

Izvor: Astra

Dekriminalizacija, legalizacija ili drugi model kao rešenje

Od 2004. godine JAZAS lobira za dekriminalizaciju seks rada – pravnu regulativu koja se primenjuje na Novom Zelandu i Australiji.

„Uprošćeno, seks rad koji ima jasnu distinkciju od trgovine ljudima i prinude u bilo kom smislu i ni na jedan način nije zakonski prekršaj, je jedini zakonski model koji obezbeđuje pravo na rad, bezbednost, zdravlje i ekonomsku stabilnost seks rad zajednici“, objašnjava Elena Drezga.

I organizacija Prevent deli taj stav.

„Devojke treba osloboditi zakonskih kazni. Kad to postane nekažnjivo, onda one imaju prava i da se obrate centru za socijalni rad za pomoć, policiji i tužilaštvu za nasilje, bez straha da će biti uhapšene“, kaže Nebojša Đurasović.

„Kad se oslobode kazni, onda se može dalje razmišljati i koji im putem ići, šta je najbolje za njih, pričati sa njima, uključivati ih u planiranje. Sve dok je to kažnjivo, o takvim stvarima nema reči.“, kaže on.

U organizaciji ASTRA smatraju da je bolje rešenje legalizacije prostitucije.

„Male su šanse da tako nejak sistem (u Srbiji) može da pruži adekvatnu podršku osobama koje bi, ukoliko se u Srbiji uvede nordijski model, rešile da napuste prostituciju i prekvalifikuju se, i potraže drugi posao koji bi njima i njihovim porodicama obezbedio pristojan život“, kaže Hristina Piskulidis iz organizacije ASTRA.

U Srbiji je u nekoliko navrata bilo inicijativa i predloga u Narodnoj skupštini da se seks rad legalizuje, ali do stvarnih pomaka nije još uvek došlo.

POLICIJA

„Ima jedan policajac što stalno dolazi. Moram da radim sve što mi kaže. Psuje me, tera sa puta. Čak i kada ne znam šta me pita, moram da mu odgovorim. A kada kažem, onda me svejedno šamara „jer sam zaslužila“. Vodi me u stanicu kad god poželi, iako nisam ništa uradila. Misli da mi je mesto u zatvoru. Kaže da sam ružna, prljava, da ne razume da neko može da ima seks sa mnom. A neke njegove kolege rado mi se javljaju za seks. Nekad plate, a nekad ne. On ima tako tešku ruku… Nikada ga nisam prijavila. Jednu ženu koja je rekla da će da ga prijavi, toliko je izmlatio, da i danas ide na štakama. Sada više ne radi u policiji, ali me je i dalje strah da se ne vrati.“

Izvor: Prevent – lične priče seks radnica

Pomoć i podrška seks radnicama u Srbiji

Brojne programe pomoći seks radnicama decenijama unazad pruža Asocijacija za borbu protiv side – JAZAS, a trenutno kroz projekat Globalnog fonda i Ministarstva zdravlja Srbije, čiji je cilj održavanje niske stope HIV-a među ranjivim grupama stanovništva.

U Beogradu je nekoliko godina postojao drop-in centar za seks radnice i radnike, gde bi mogle da se druže, okupaju, operu odeću i dobiju stručnu pomoć.

Sličan prostor postojao je i u Novom Sadu, ali je i on ukinut zbog nedostatka finansija i neodrživosti, kažu iz Preventa.

„Neke značajne organizacija na području smanjenja štete su se ugasile, a poverenje seks radnica i radnika u programe prevencije i jačanja je uzdrmano“, dodaje Drezga.

NADA

„Došla sam iz mesta kod Beograda da ovde radim. Tamo nisam smela, plašila sam se da će moji saznati. Znam da nemaju dovoljno para za sebe, a ne još i za mene i moju sestru koja je tek upisala fakultet. Misle da radim u butiku.Ko bi još mogao da razume da ja zapravo prodajem seksualne usluge, osim mojih koleginica i ponekih ljudi koji pomažu nama što to radimo. Kad god požele da me vide, ja odem do njih. Ovde je rizično, mogao bi neko da mi nešto dobaci. Možda grešim, možda bi me moji i razumeli, ali ne želim da oni nose taj teret koji ide sa ovim poslom. Dovoljno je što ja živim sa tim. Želim da makar moja sestra ima lepu mladost, da može da putuje, da izlazi, da može da kupi knjige. Uskoro ću skupiti pare za svoj biznis. Planiram da otvorim butik, pa da zaposlim i drugaricu sa kojom radim ovde. Jedva čekam taj dan.„

Izvor: Prevent – lične priče seks radnica

Pogledajte i video o trgovini ljudima u Srbiji: Nevena – glas žena u raljama trafikinga

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]