Toplotni talas ’Kerber’: Dva grčka pilota poginula u gašenju požara, u Italiji dve žrtve snažne oluje, u Alžiru najmanje 34 poginulih

Dva pilota grčkog vazduhoplovstva poginula su kada se vatrogasni avion koji je gasio vatru na ostrvu Evija srušio u šumi, saopštilo je Ministarstvo odbrane ove zemlje, dok je sever Italije pogodio nezapamćen grad, a na jugu, na Siciliji, požari ne jenjavaju.

Avion se srušio tokom niskog leta da bi ispustio vodu i ugasio šumski požar, prethodno se oštro okrenuvši i udarivši u brdo.

Palermo, na italijanskom ostrvu Sicilija, okružen je vatrom, dok je na severu Italije pao nezapamćeni grad.

Jedna devojka je poginula kada je na šator u kojem je spavala palo drvo, a sredovečna žena je preminula posle udarca otpalih grana koje je nosio vetar.

Snažan toplotni talas iz Evrope izazvao je šumske požare i u Alžiru i Tunisu.

Više od 30.000 ljudi evakuisano je širom Grčke, dok šumski požari besne ostrvima, a borba sa vatrom je u toku i širom Alžira gde je do sada poginulo najmanje 34 ljudi.

Hiljade ljudi je evakuisano u Alžiru nakon što su je blizu 100 požara izbilo u ponedeljak širom zemlje.

Severni Alžir poslednjih dana doživljava rekordan toplotni talas, sa temperaturom od 48 stepeni.

Temperature u nekoliko regiona u Severnoj Africi su i do 10 stepeni Celzijusovih više od uobičajenih za ovo doba godine.

Dok se na velikom grčkom ostrvu Rodos, u blizini Turske, vatrogasci danima bore sa požarom, na drugom ostrvu Krf, udaljenom oko 1.000 kilometara, vatrena stihija je pod kontrolom, kažu zvaničnici.

Sa Rodosa je evakuisano skoro 20.000 meštana i turista.

Svi državljani Srbije koji trenutno letuju na ostrvu Rodos su na bezbednom, saopštilo je Ministarstvo turizma i omladine.

Grčko Ministarstvo za klimatske promene i civilnu zaštitu navelo je da je izvršena „najveća evakuacija u istoriji Grčke zbog šumskih požara“, a zvaničnici kažu da za sada nema povređenih.

Krit, najveće grčko ostrvo, stavljen je u stanje visoke pripravnosti zbog izuzetno visokog rizika od požara.

Zbog velikog šumskog požara, zatvoren je aerodrom u Palermu, na Siciliji.

Pogledajte snimak iz Palerma:

Nagli pad temperature u Srbiji od utorka uveče, kažu meteorolozi

Dok se u Italiji i Grčkoj bore sa požarima, u severozapadnom delu Balkana meteorolozi najavljuju mogućnost novih olujnih nevremena.

Prošle nedelje, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju pogodila su dva snažna nevremena, ubivši najmanje osam ljudi, a pričinjena je i velika materijalna šteta, pogotovo poljoprivrednim kulturama.

Meteorolozi najavljuju da će temperatura pasti i za 15 stepeni.

• Šta sve vrućine mogu da urade ljudskom telu
• Nova normalnost: Zašto je ovo leto toliko toplo
• UV zračenje: Šta je crveni meteoalarm

Pilot savetovao putnike da odustanu od letovanja

Vatrena stihija ne prestaje na Rodosu uprkos naporima vatrogasaca, a pilot kompanije Izidžet se nekoliko trenutaka pre poletanja iz Engleske obratio putnicima, pozivajući ih da izađu iz aviona.

„Putovati na Rodos na odmor u ovom trenutku je užasna ideja“, rekao je pilot, opisujući kako su mnogi turisti zarobljeni i spavaju na aerodromima ili u sportskim halama.

Osam putnika poslušalo je pilota, među kojima je bio i mladić u suzama.

„Ne znam koji su vam motivi za put, ako su turistički, iskreno da vam kažem to je loša ideja“, rekao je pilot.

Dok se na Rodosu bore sa požarima, na Krfu, drugom ostrvu udaljenom oko 1.000 kilometara, situacija je skoro pod kontrolom.

Na ovom ostrvu svake godine boravi mnogo turista iz Srbije i sa Balkana.

Nadležni na Krfu kažu da su četiri požara izbila istovremeno, dodajući da to ne može da bude slučajnost.

Hariton Kucuris iz regionalnog odeljenja za turizam i građevinarstvo za požare krivi „grupu ljudi“.

Prema njegovim rečima, načelnik vatrogasne službe upozorio je zvaničnike da će neko ko je zapalio dva požara prošle nedelje podmetnuti još jedan.

„Bio je u pravu“, dodao je Kucuris.

Požari su prijavljeni i na grčkom ostrvu Evija, severoistočno od Atine, gde je pre dve godine vatra progutala hiljade hektara šuma, maslinjaka i kuća.

Snimci posledica velikog požara na Rodosu:

‘Kao biblijska katastrofa’

Sve ovo ostavlja užasan uticaj na lokalnu zajednicu, objasnio je Kirijakos Sarikas, marketing menadžer lanca hotela Iks na Rodosu.

Svi gosti su evakuisani tokom vikenda, ali su i mnogi zaposleni morali da napuste domove.

„Ovo je kao biblijska katastrofa“, kaže on.

‘U ratu smo’, kaže grčki premijer

Kirijakos Micotakis, premijer Grčke, rekao je da zemlju čeka nekoliko „teških dana“ pre najavljenog zahlađenja na Rodosu.

„U ratu smo protiv vatre i obnovićemo sve što je izgubljeno“, izjavio je.

„Ali trebalo bi da budemo na stalnom oprezu i narednih nedelja.

Toplotni talas ne posustaje na jugu Evrope, ali meteorolozi najavljuju promenu vremena.

Vetrovi koji su raspirivali požare počeće da jenjavaju od utorka.

Krajem nedelje će se smanjiti vazdušna struja, te će se temperatura spustiti bliže klimatskom proseku za ovaj deo sveta.

Borba turista na Siciliji sa vatrom ispred hotela

Jonas Rogan iz Nemačke je sa prijateljima na letovanju u Palermu, na Siciliji, a kada su se probudili videli su vatru u blizini smeštaja.

„Vatra je gorela na brdu iznad nas. Nije neobično za taj region u ovo doba godine, pa smo počeli da doručkujemo.

„Ali onda se vatra spustila niz brdo i krenula direktno ka nama“, rekao je on za BBC.

Jonas kaže da su spakovali stvari u kola i počeli da pomažu hotelskom osoblju u borbi protiv požara.

„Kante sa vodom, sve što nam je bilo pri ruci, sve smo koristili.

„Ubrzo potom nam se pridružio lokalni vatrogasac i uspeli smo da obuzdamo vatru. Trajalo je oko sat i po“, kaže on.

Hotel nije pretrpeo štetu, a Jonas i njegova grupa su poleteli sa ostrva neposredno pre zatvaranja aerodroma u Palermu.

U fotografijama: Vatrogasci se bore protiv šumskih požara i spasavaju zečeve

Požar na Rodosu

Pogledajte šta je ostalo od kafića na Rodosu posle požara:

Lesli Jang koja je stigla u Lindos na Rodos u subotu ujutro rekla je da ne može da ide u hotel jer je evakuisan.

„Nismo uspeli da pronađemo drugi smeštaj. Odveli su nas u drugi hotel iz tog lanca, i postavili su dušeke na pod jedne od konferencijskih sala.

„Domaćini se zaista trude, daju sve od sebe, ali ne znamo koliko ćemo dugo biti u ovoj situaciji“, dodala je.

Šta izaziva šumske požare?

Šumskim požarima su potrebne tri stvari: gorivo, kiseonik i toplota.

Tokom vrelog i suvog dana, nešto jednostavno poput varnice može pokrenuti vatru.

Do požara može doći:

• prirodno – podstaknuti toplotom od sunca ili udarom groma
• ljudskom aktivnošću – paljenjem logorske vatre, neprikladnim sagorevanjem otpada, bacanjem zapaljenih cigareta i igranjem šibicama

Jednom rasplamsan, šumski požar se može proširiti zbog:

• vetra
• goriva – ovo obuhvata bilo šta od drveća, niskog rastinja ili travnatih polja
• nagiba – vatra se vrlo brzo penje uzbrdo

Nevreme na Balkanu: Ljudske žrtve i velika materijalna šteta

Nepovoljne vremenske prilike donele su muke i Balkanu, odnevši najmanje osam života – četiri u Hrvatskoj, tri u Srbiji i jedan u Bosni i Hercegovini.

Napravljena je i velika šteta, pogotovo poljoprivrednim kulturama, poput kukuruza i voća, u Vojvodini, na severu Srbije.

Usled udara groma u petak, 21. jula poginuli su dvanaestogodišnji dečak u Novom Sadu i osamdesetogodišnja žena u Kovačici od posledica požara, a u Bačkoj Palanci nastradao je 66-godišnji muškarac, kada je pokušao da skloni strujne kablove koji su pali na njegovu kapiju.

Dva dana ranije, 19. jula, četvoro ljudi je poginulo u jakom nevremenu u Hrvatskoj, jedna žena u Bosni i Hercegovini, a u Srbiji je više desetina ljudi povređeno, među kojima i dete.

Iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) izdali su upozorenje da bi u utorak i sredu, 25. i 26. jula, ponovo moglo da dođe do „nagle promena vremena uz kišu, pljuskove, grmljavinu i pad temperature za oko 15 stepeni“.

„U zoni grmljavinskih razvoja očekuju se grad, kao i olujni vetar koji kratkotrajno može dostizati i udare orkanske jačine (veće od 28 metara u sekundi)“, dodaju iz RHMZ.

Pogledajte snimak nevremena i posledice u Hrvatskoj i Srbiji:

Četiri neslavna klimatska rekorda već oborena

Niz dosad oborenih klimatskih rekorda – temperature, toplota okeana i nivo antarktičkog leda – predstavljaju alarm i za naučnike koji kažu da se do ekstremnih brojki stiglo brzinom „bez presedana“.

Opasni toplotni talasi u Evropi mogli bi da dovedu do novih rekorda, kažu iz Ujedinjenih nacija.

Teško je odmah povezati ove događaje sa klimatskim promenama jer su vremenske prilike – i okeani – veoma složeni.

Ispitivanja su u toku, ali se naučnici već plaše da nastaju neki najgori scenariji.

„Ne znam za sličan period kada su svi delovi klimatskog sistema bili na rekordnoj ili neubičajenom nivou“, kaže Tomas Smit, geograf životne sredine na Londonskoj školi ekonomije.

Čak četiri klimatska rekorda oborena su do sada ovog leta – najtopliji dan u istoriji, najtopliji jun na svetu, ekstremni morski toplotni talasi, rekordno nizak antarktički morski led.

Upravo je to ono što se predviđalo da će se desiti u svetu koji se zagreva usled sve veće emisije gasova staklene bašte, kaže Federika Oto, naučnica sa Imperijalnog koledža u Londonu.

„Ljudi 100% stoje iza ovih rastućih trendova“, kaže ona.

Sličog stava je i kolega Smit.

„Ako sam nečim iznenađen, to je da vidimo da su rekordi oboreni u junu, dakle ranije tokom godine.

„El Ninjo obično nema pravi globalni uticaj prvih pet ili šest meseci“, kaže Smit.

• Kako El Ninjo i La Ninja menjaju vremenske prilike
• Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič

El Ninjo je najsnažnija prirodna klimatska fluktuacija na svetu.

On donosi topliju vodu na površinu u tropskom Pacifiku, gurajući topliji vazduh u atmosferu i obično povećava globalnu temperaturu vazduha.

Svetska meteorološka organizacija upozorila je da bi toplotni talas u Evropi mogao da se nastavi u avgustu, te da su ekstremne temperature nova normala u svetu pogođenim klimatskim promenama.

• Novi najtopliji dan u istoriji – 6. jul 2023: Prosečna temperatura na Zemlji bila 17,23 stepeni Celzijusa
• UV zračenje: Šta je crveni meteoalarm
• Da li je moguće rashladiti kuću tokom vrelih letnjih dana

U Americi svake godine oko 700 ljudi umre usled toplote, podaci su Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Prema podacima UN, prošle godine je oko 61.000 ljudi umrlo tokom toplotnog talasa u Evropi, dok je 166.000 preminulo u periodu između 1998. i 2017. godine.

Upotreba klima uređaja u državi je nadmašila prethodni rekord u potrošnji energije jer ljudi pokušavaju da se rashlade, dok su parkovi, muzeji i zoološki vrtovi zatvoreni ili su skratili radno vreme.

Toplotna kupola

Toplotni talasi mogu postati duži i intenzivniji uz pomoć još jednog vremenskog fenomena – toplotne kupole.

U oblasti visokog pritiska, topao vazduh se pritiska nadole i zadržava na jednom mestu, izazivajući skok temperature na čitavom kontinentu.

Pritisak takođe sprečava da dođe do strujanja vazduha i samim tim zahlađenja, a primer toga je što onemogućava formiranje kišnih oblaka.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]