Evropska unija usvojila je novi, šesti paket sankcija Rusiji koji podrazumeva zabranu uvoza ruske nafte kao dodatnu kaznu za rat u Ukrajini koji traje blizu 100 dana.
„Maksimalni pritisak na Rusiju da okonča rat“, napisao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel na Tviteru posle višesatnih razgovora lidera zemalja EU o novom paketu sankcija protiv Moskve.
Ipak, embargo neće biti potpun.
Dogovoreno je da će hitne sankcije uticati samo na rusku naftu koja se transportuje u EU preko mora što je dve trećine ukupnog uvoza iz Rusije.
Nafta koja dolazi naftovodima i dalje će nesmetano dolaziti do članica EU, što je bio jedan od zahteva Mađarske, koja se najviše protivila embargu.
- Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa
- „Nervirajte Putina, smanjite upotrebu energije“ – Nemačka će zabraniti uvoz ruske nafte do kraja godine
- Energetska kriza: Kako se evropske zemlje nose sa rastućim cenama
- „Zamenićemo“: Kako se u Rusiji odnose prema sankcijama i ratu u Ukrajini
Šesti paket EU sankcija podrazumeva i isključivanje najveće ruske banke – Sberbanke iz međunarodnog platnog sistema Svift, zabranu emitovanja programa još tri medija u državnom ruskom vlasništvu i sankcionisanje ljudi koji se smatraju odgovornih za ratne zločine u Ukrajini.
SVIFT je međunarodni platni sistem koji omogućava nesmetan i brz transfer novca.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će ovaj dogovor „efektivno smanjiti oko 90 odsto uvoza nafte iz Rusije u EU do kraja godine“.
Ona je rekla je da će obim zabrane zapravo biti širi, jer su Nemačka i Poljska dobrovoljno ukinule sopstveni uvoz nafte kroz naftovode do kraja ove godine.
„Ostalo je oko 10-11 odsto koje pokriva naftovod južna Družba“, rekla je Fon der Lajen, misleći na ruski naftovod koji snabdeva naftom Mađarsku, Slovačku i Češku.
Zabranu uvoza ruske nafte prvobitno je predložila Evropska komisija pre mesec dana.
Ali otpor, posebno iz Mađarske, koja uvozi 65 odsto potrebnih količina nafte iz Rusije, zaustavio je najnoviju rundu sankcija EU.
Druge zemlje bez izlaza na more, poput Slovačke i Češke, takođe su tražile više vremena zbog zavisnosti od ruske nafte.
Bugarska, koju je Gasprom već odsekao od ruskog gasa, takođe je tražila izuzeće.
Nije pomogla ni kriza troškova života koja se oseća širom Evrope.
Rastuće cene energenata, između ostalog, smanjile su apetit nekih zemalja EU za sankcijama koje bi mogle da naškode i njihovim sopstvenim privredama.
Prema proceni Blumberga, samo zabrana izvoza preko mora mogla bi dovede do toga da Rusija izgubi oko 10 milijardi dolara godišnje.
Prestanak isporuka kroz severni krak naftovoda Družba u Poljsku i Nemačku dovešće do gubitaka od još 12 milijardi dolara (na osnovu obima iz 2021. i prosečne cene nafte Ural ove godine od 85 dolara po barelu).
Rusija će nastaviti da zarađuje oko šest milijardi dolara od izvoza u Mađarsku, Slovačku i Češku preko južnih krakova naftovoda Družba.
Šta kaže Mađarska?
Mađarski premijer Viktor Orban zadržao je oštar stav.
On se i ranije protivio uvođenju novih sankcija, optužujući šeficu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da ovim „napada“ jedinstvo EU planom za zabranu ruske nafte,
Istakao je da je energetika „ozbiljno pitanje“ i da su „potrebna rešenja, a onda sankcije“.
Okrivio je i Evropsku komisiju da nije uspela pravilno da pregovara o zabrani sa zemljama članicama.Embargo bi predstavljao „nuklearnu bombu bačenu na mađarsku ekonomiju“, rekao je Orban.
Dodao je i da predloženo izuzeće za Mađarsku do kraja 2023. nije dovoljno dugo.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da je ruski predsednik Vladimir Putin želeo da zbriše Ukrajinu sa mape, ali da u tome neće uspeti i da je njegova sopstvena zemlja ta koja tone.
Glavni deo novog paketa sankcija odnosi se na fazni embargo na uvoz ruske nafte, odnosno zabrane uvoza do kraja godine u zemlje članice EU, mada se očekuje da iz toga budu izuzete Mađarska i Slovačke koje najviše zavise od ovog energenta iz Rusije.
„Potrudićemo se da postepeno obustavimo uvoz ruske nafte na način koji nam omogućava da obezbedimo alternativne puteve snabdevanja i da istovremeno budemo veoma oprezni kako bismo minimilizovali uticaj na globalno tržište“, rekla je šefica Evropske komisije.
Kakav bi uticaj imala zabrana ruske nafte u EU?
Daršiši Dejvid, novinarka iz oblasti ekonomije
Evropa plaća Moskvi četvrt milijarde dolara dnevno za naftu, pomažući da se finansira rat na njenom pragu.
Ali koliki bi zapravo uticaj imao prestanak kupovine nafte?
Rastuće cene značile su da bi Rusija mogla da ostvari ukupno 180 milijardi dolara od prodaje sirove nafte u inostranstvu – kako sada stoji, dovoljno da finansira više od polovine federalnog budžeta zemlje.
Ali od goriva za automobile do grejanja, na Evropu otpada oko 60 odsto ruskog izvoza nafte – ne bi bilo lako nadoknaditi gubitak toga.
Kina je najveći pojedinačni kupac ruskih energenata, ali to čini samo petinu izvoza.
Postoje izveštaji o kupcima iz Indije i Kine koji su kupili rusku naftu po sniženoj ceni, ali čak ni to neće umanjiti manjak u prodaji.
A kako se Evropa odvikava od ruske nafte, moglo bi doći do veće nestabilnosti cena.
Ironično, Kremlj bi mogao da bude u situaciji da sada ima više koristi od svakog barela nafte koji proda Evropi, barem kratkoročno.
Šta je još predložila Evropska komisija?
Osim embarga na naftu, EU je predložila i sankcije za Kreditnu banku Moskve i Poljoprivrednu banku, rekla su dva izvora za Rojters.
Ursula fon der Lajen je ranije najavila da će sankcije pogoditi Sberbanku.
Evropska unija će, u okviru šestog paketa sankcija, zabraniti i tri ruska državna medija, koje je Ursula fon der Lajen nazvala „glasnicima Putinovih laži i agresivne propagande“.
Predlog je da ti mediji budu odsečeni u EU na kablovskoj, satelitskoj i internet vezi.
„Ne treba im više davati prostor za širenje laži“, rekla je Ursula fon der Lajen.
- Koliko rat u Ukrajini košta Rusiju
- Kako su sankcije Zapada promenile rusku svakodnevicu
- Vučić: Ne uvodimo sankcije Rusiji, niti ćemo da nacionalizujemo imovinu ruskih firmi
- Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji
Prema rečima predsednice Evropske komisije, proširena je „crna lista“ pojedinaca pod sankcijama.
Na meti su i visoki vojni oficiri ruske vojske osumnjičeni za zločine u mestima nadomak Kijeva i lučkom gradu Marijupolju.
„Šaljemo važan signal svim zločincima iz Kremlja: Znamo ko ste i i odgovaraćete“, poručila je Fon der Lajen.
Zapad je do sada već uveo niz sankcija Rusiji bez presedana, koje se odnose kako na privredu, tako i na pojedince i njihovu imovinu.
Nekim ruskim bogatašima već je zaplanjena imovina i novac na Zapadu.
Pod sankcijama su i Vladimir Putin i njegove ćerke, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i niz ruskih visokih zvaničnika i političara.
- Ko su oligarsi iz Rusije koji se suočavaju sa sankcijama
- Šta je oligarh
- Preti li Rusiji odliv mozgova – hiljade beže u inostranstvo
Fon der Lajen je ranije iznela i detalje paketa pomoći i obnove Ukrajine.
„Želimo da Ukrajina pobedi u ovom ratu“, rekla je.
Iznoseći procenu da će ukrajinska privreda pasti za 35 do 50 odsto u 2022, Fon der Lajen je rekla da će Ukrajini biti neophodno pet milijardi evra mesečno samo da bi nastavila proizvodnju.
„Moramo da damo naš udeo i da joj pomognemo“, rekla je Fon der Lajen poslanicima Evropskog parlamenta prošlog meseca.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
