Kako bi izgledala Francuska ako bi Marin Le Pen postala predsednica?

To je prvi deo većeg ugovora koji predviđa nabavku 100 aviona. Ukrajina je takođe najavila planove za kupovinu četiri protivvazdušna sistema nove generacije SAMP/T.

Međutim, samo nedelju dana ranije pojavile su se određene sumnje u vezi sa sprovođenjem tako dugoročnih i ambicioznih planova.

Uveče 7. jula, Marin Le Pen gostovala je na francuskoj televiziji i ponudila jednostavno tumačenje složene sudske presude.

„Kandidat sam na predsedničkim izborima“, poručila je, podseća Evropska pravda u tekstu koji se bavi Francuskom u slučaju da Le Pen osvojio izbore naredne godine.

Samo nekoliko sati ranije, Apelacioni sud u Parizu potvrdio je njenu krivicu u slučaju koji se odnosi na zloupotrebu sredstava namenjenih asistentima poslanika u Evropskom parlamentu.

Osuđena je na tri godine zatvora, od čega su dve uslovne, dok će jednu godinu provesti u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor.

Istovremeno, sud joj je skratio period zabrane kandidovanja tako da je on već istekao. To znači da će Marin Le Pen moći da se kandiduje na predsedničkim izborima 18. aprila 2027.

Dva dana kasnije, prve ankete o namerama birača sprovedene nakon presude pokazale su da Le Pen u prvom krugu uživa podršku od oko 35 odsto. Nijedan od njenih protivkandidata nije dostigao 20 odsto podrške. Iste ankete pokazale su da bi u drugom krugu pobedila većinu, ako ne i sve testirane protivnike.

Marin Le Pen nije oslobođena optužbi. Niti je stekla široko poverenje javnosti. Sedam od deset birača odbacuje njenu tvrdnju da je nevina, dok su ranija istraživanja pokazala da bi većina građana bila nezadovoljna kada bi postala predsednica.

Francuska se, međutim, suočava sa mnogo nezgodnijom mogućnošću: birači mogu da ne veruju Le Pen, da je ne odobravaju i da je ipak izaberu za predsednicu.

Pre četiri godine, Emanuel Makron pokušao je da jedan deo političke prošlosti Marin Le Pen učini nemogućim za zanemarivanje. Tokom predsedničke debate 20. aprila 2022. rekao joj je da, kada govori o Rusiji, zapravo govori o svom bankaru.

Time je aludirao na kredit od 9,4 miliona evra koji je njena stranka uzela 2014. godine. Debatu je pratila cela Francuska, ali to nije sprečilo Le Pen da u drugom krugu predsedničkih izbora osvoji 41,5 odsto glasova.

Da li će sudska presuda promeniti nešto?

Presuda Apelacionog suda nije bila tehničko oslobađanje odgovornosti prikazano kao oslobađajuća presuda. Svih 12 optuženih koji su uložili žalbu proglašeni su krivim.

Sud je potvrdio da su sredstva Evropskog parlamenta korišćena za finansiranje asistenata koji su u stvarnosti radili za francusku stranku, a ne za poslanike Evropskog parlamenta kojima su formalno bili dodeljeni.

Takva praksa trajala je više od 11 godina. U presudi se navodi da su Žan-Mari Le Pen, a potom i Marin Le Pen, bili glavni pokretači te šeme, uz učešće partijskih funkcionera i poslanika u Evropskom parlamentu.

Sud je procenio da je Evropski parlament oštećen za 2,8 miliona evra. Istovremeno je napravio važnu razliku: izabrani predstavnici nisu se lično obogatili, već je korist imala nacionalna stranka.

Marin Le Pen je kažnjena sa 100.000 evra i 45 meseci zabrane kandidovanja, od čega je 30 meseci uslovno. Preostalih 15 meseci računalo se od prvostepene presude donete 31. marta 2025, pa je taj period istekao do donošenja odluke Apelacionog suda.

Njen pravni status je precizan, ali neuobičajen. Danas ima pravo da se kandiduje, iako ju je Apelacioni sud proglasio krivom, jer presuda još nije pravosnažna pošto je uložila žalbu Kasacionom sudu.

Ta žalba odlaže izvršenje zatvorske kazne, što znači da može da započne predsedničku kampanju bez elektronske nanogvice.

Najviši francuski sud saopštio je da bi mogao da donese odluku početkom aprila 2027. godine, u zavisnosti od toka postupka. Sud će razmatrati samo da li je zakon pravilno primenjen, a neće ponovo utvrđivati činjenice.

Presuda je Le Pen ostavila izbor koji je pravno moguć, ali politički skup. Ona je odgovorila koristeći dobro poznati populistički obrazac.

Proglasila je svoju nevinost, potvrdila kandidaturu i predstavila slučaj kao pokušaj da se biračima uskrati mogućnost da izaberu svog favorita. Njen nastup podsećao je na MAGA stil politike u Francuskoj.

Poređenje ne znači da Nacionalno okupljanje (RN) deli program ili međunarodne saveze Donalda Trampa. Ono se odnosi na odnos prema institucijama.

Sud je prihvatljiv kada presuđuje u korist pokreta, a proglašava se politički motivisanim kada donese odluku koja ga ograničava.

Taj argument možda može da funkcioniše među najvernijim pristalicama Marin Le Pen. Međutim, mnogo je manje izvesno da li će joj pomoći da okupi većinu potrebnu za pobedu u drugom krugu predsedničkih izbora, što joj nije uspelo u prethodna tri pokušaja.

Ruski trag

Ruski kredit otvara drugačije pitanje. Reč je bila o komercijalnom zajmu, a ne o donaciji. U septembru 2014. godine Nacionalne okupljanje (RN) je pozajmio 9,4 miliona evra od Prve češko-ruske banke  nakon što je tvrdio da su francuske banke odbile da mu odobre kredit.

Kada je banka propala, dug je prešao na druge ruske poverioce. RN je saopštilo je u septembru 2023. da je u potpunosti otplatilo preostali dug.

Nijedna sudska ili parlamentarna istraga nije utvrdila da je stranka zauzvrat pružila Rusiji neku konkretnu političku uslugu. Tu činjenicu ne treba zamagljivati. Ali isto tako, kredit se ne može posmatrati odvojeno od političkih odnosa koji su ga pratili.

Le Pen je negovala veze sa visokim ruskim zvaničnicima, sastala se sa Vladimirom Putinom u Kremlju tokom predsedničke kampanje 2017. godine i branila referendum koji je Rusija organizovala na okupiranom Krimu. Pred parlamentarnom istragom 2023. ponovo je izjavila da smatra da je pripajanje Krima Rusiji bilo legitimno.

Većinski izveštaj te parlamentarne istrage ocenio je da je RN predstavljao efikasan prenosilac zvaničnih ruskih narativa. To je bio politički zaključak većine članova komisije, a ne dokaz postojanja tajnog dogovora. Le Pen je tvrdila da njeni stavovi proizlaze iz dugogodišnjih političkih uverenja, a ne iz ruskog novca.

Istraživački portal Mediapart prvi je otkrio priču o kreditu 2014. godine. Slučaj su potom više puta istraživali vodeći francuski mediji, o njemu se raspravljalo tokom jedine televizijske debate uoči drugog kruga predsedničkih izbora 2022, a bio je i tema četvoročasovnog saslušanja Le Pen pred Nacionalnom skupštinom.

Dakle, afera nije ostala ograničena na stručne publikacije ili mali krug ljudi u Parizu.

Važno je i pojasniti promenu naziva stranke. Le Pen nije napustila Nacionalni front kako bi osnovala novu partiju.

Ista politička organizacija promenila je ime u Nacionalno okupljanje 2018. godine. I sam sud u presudi navodi da je reč o „Nacionalni front koji je postao Nacionalno okupljanje“. Promena imena ublažila je negativan imidž koji je stranka nasledila, dok je Žordan Bardela postao njeno mlađe javno lice. Međutim, to nije prekinulo pravni ni organizacioni kontinuitet stranke.

Šta Francuzi misle o Marin Le Pen?

Najrelevantnija istraživanja javnog mnjenja ne pokazuju da je Francuska masovno uz Le Pen. Ona, pre svega, prikazuju kandidatkinju čiji se negativan imidž istovremeno kombinuje sa sve većim uverenjem da bi mogla da vlada.

Prema istraživanju instituta Ifop iz septembra 2025. godine: 69 odsto ispitanika smatra da je oportunista; 59 odsto je ocenjuje kao agresivnu; 57 odsto je smatra netolerantnom.

Samo 41 odsto ispitanika smatra je poštenom, dok 40 odsto kaže da uliva poverenje.

Istovremeno, 54 odsto veruje da bi mogla da osigura bezbednost Francuske. Oko polovine ispitanika smatra da je sposobna da zaštiti kupovnu moć građana, sprovede reforme i brani položaj Francuske u svetu.

Čak ni strah koji izaziva više nije toliko izražen.

Ukupno 52 odsto ispitanika kaže da ih Le Pen zabrinjava, a isti procenat smatra da su njene ideje opasne za Francusku. Zemlja je i dalje duboko podeljena, ali je oslabljena nekadašnja pretpostavka da će samo prezime Le Pen automatski okupiti većinu birača protiv nje.

Birač može smatrati da bi predsedništvo Marin Le Pen bilo nepoželjno, a da ga ipak smatra boljim od alternative koja mu se na kraju ponudi.

Za sada, presuda Apelacionog suda nije izazvala neposrednu političku štetu po Le Pen. Naprotiv, možda je dodatno učvrstila njen status glavnog favorita.

Njeno najvernije biračko telo pokazuje se otpornim na ovaj skandal. Za to postoji više mogućih objašnjenja, iako ankete ne mogu precizno da pokažu koliko je koje od njih važno. Neke pristalice Nacionalnog okupljanja prihvataju tvrdnju da je Le Pen žrtva politički motivisanog pravosuđa.

Drugi finansijske zloupotrebe smatraju uobičajenim delom politike, a ne nečim što je karakteristično samo za Le Pen. Mnogi glasaju pre svega zbog tema po kojima je RN izgradio svoj politički identitet i pitanje političke čestitosti ne smatraju presudnim kriterijumom.

Društvene podele koje pokazuju podaci instituta Ifop dodatno potvrđuju taj obrazac. Visokoobrazovani ispitanici mnogo češće smatraju Le Pen opasnom ili zabrinjavajućom političarkom.

S druge strane, radnici i građani sa nižim nivoom obrazovanja skloniji su da joj pripisuju hrabrost, autoritet i sposobnost da razume ljude poput njih. Njena reputacija tako se posmatra kroz širi sukob oko društvenih klasa i osećaja priznanja.

Optužba koja kod jednog dela birača potvrđuje negativan stav, kod drugog može samo dodatno pojačati sumnju prema onima koji je iznose.

Zbog toga je malo verovatno da će presuda ozbiljno ugroziti njenu podršku u prvom krugu izbora. Njen pravi efekat mogao bi da se vidi tek kasnije.

Iako sedam od deset birača ne veruje njenoj tvrdnji da je nevina, a 32 odsto pristalica RN-a ne odobrava njenu odluku da se kandiduje, te sumnje verovatno neće naterati njene najvernije glasače da promene stranu.

Međutim, mogle bi da ograniče njenu sposobnost da privuče konzervativne i centrističke birače, kao i one koji ranije nisu izlazili na izbore – upravo one koji su joj potrebni za osvajanje većine.

Le Pen je između dva prethodna predsednička druga kruga povećala podršku sa 33,9 odsto protiv Emanuela Makrona 2017.  na 41,5 odsto 2022.

Tome su doprineli i njeni politički protivnici. Makron više ne može da se kandiduje za treći uzastopni mandat, dok su centar, tradicionalna desnica i levica i dalje podeljeni, bez kandidata.

Njena najveća prednost nije u tome što većina građana aktivno želi da ona postane predsednica. Njena prednost je mogućnost da njeni protivnici ne uspeju da organizuju većinu koja to ne želi.

Apelacioni sud je, praktično, odluku vratio u političku arenu. Time što je zadržao pravo Le Pen da se kandiduje, oduzeo joj je najlakši argument da su sudije „poništile izbore“.

Istovremeno, potvrđivanjem njene krivice i izricanjem zatvorske kazne, ostavio je njenim protivnicima snažan argument da nije podobna za predsedničku funkciju. Da li će uspeti da taj argument pretvore u izbornu pobedu, više nije pravno, već isključivo političko pitanje.

Šta bi Ukrajina trebalo da uzme u obzir?

Za Ukrajinu, činjenica da Marin Le Pen može da se kandiduje dolazi u trenutku kada Francuska preuzima obaveze koje će se protezati i na mandat narednog predsednika.

Pariz i Kijev su 14. jula potvrdili početnu narudžbinu 16 borbenih aviona Rafal, kao deo dugoročnog plana koji predviđa kupovinu do 100 letelica. Ukrajina je takođe najavila nameru da naruči četiri protivvazdušna sistema nove generacije SAMP/T NG.

Francuska je odobrila i licencnu proizvodnju krstarećih raketa SCALP i navođenih bombi AASM u Ukrajini do kraja 2026. godine.

Francuska i Italija zajedno su se obavezale da omoguće i proizvodnju presretačkih raketa Aster 30. Privremeno raspoređivanje sistema SAMP/T i ubrzana isporuka raketa Aster trebalo bi da pokriju period dok novi sistemi ne budu spremni za upotrebu.

Finansiranje kupovine aviona Rafal i sistema SAMP/T NG planirano je kroz zajam Evropske unije za podršku Ukrajini, dok pitanja obuke, proizvodnih kapaciteta i rokova isporuke tek treba da budu precizirana.

Prvi moduli sistema SAMP/T NG planirani su za isporuku od 2027.

Vlada Francuske, parlament, oružane snage i odbrambena industrija zadržali bi značajan uticaj, dok finansiranje iz Evropske unije predstavlja dodatno ograničenje. Ipak, spoljna i odbrambena politika u Francuskoj u velikoj meri su koncentrisane u rukama predsednika.

Dozvole za izvoz naoružanja, diplomatske inicijative i stav Francuske u Evropskom savetu u velikoj meri zavise od odluka šefa države.

Sadašnji stav Nacionalnog okupljanja prema Ukrajini oprezniji je od ranijih bliskih odnosa Marin Le Pen sa Rusijom Vladimira Putina.

Stranka danas tvrdi da je ruski rat protiv Ukrajine nezakonit i neopravdan, da Ukrajina zaslužuje vojnu pomoć i da ruska agresija ugrožava interese Francuske. Predsednik RN-a Žordan Bardela otišao je i korak dalje od Le Pen, ocenivši da Rusija predstavlja ofanzivnu pretnju Evropi.

Međutim, taj zaokret je stvaran, ali nije potpun.

RN se protivi isporuci oružja kojim bi Ukrajina mogla da gađa rusku teritoriju, slanju francuskih vojnika i brzom prijemu Ukrajine u Evropsku uniju.

Stranka se takođe protivila obimu i uslovima pojedinih evropskih paketa pomoći Kijevu. Marin Le Pen se ranije protivila energetskim sankcijama Rusiji, članstvu Ukrajine u NATO-u, kao i ideji da se posle rata obnovi strateško partnerstvo sa Moskvom.

Ti stavovi su u međuvremenu ublaženi i moguće je da će se ponovo menjati do predsedničkih izbora 2027. godine.

Spoljna politika RN-a i dalje je nejasna, uz trajnu podelu između suverenističkog i konfrontacionog pristupa Marin Le Pen i pragmatičnijeg pristupa Žordana Bardele, koji nastoji da deluje kroz evropske institucije.

Povratak Le Pen kao predsedničke kandidatkinje daje veću težinu starijoj i konfrontacionijoj političkoj tradiciji.

Ruski kredit sam po sebi ne dokazuje da bi predsednica Le Pen primala naređenja iz Kremlja. Međutim, njena politička biografija ukazuje na nešto što je važnije od te nedokazane optužbe.

Ona je više puta zagovarala francusku „stratešku autonomiju“ na način koji je odgovarao ruskim interesima, smatrala da su teritorijalna pitanja i savezništva Ukrajine predmet pregovora i protivila se nizu mera kojima Zapad pokušava da poveća cenu ruske agresije.

Predsedništvo Marin Le Pen moglo bi da oslabi francusku podršku Ukrajini, a da je formalno ne ukine.

Za isporuke francuskog naoružanja potrebne su dozvole vlade, finansiranje i angažovanje domaće odbrambene industrije. Ukoliko bi vladu činilo Nacionalno okupljanje, Jelisejska palata mogla bi da uspori isporuke ili ograniči buduće dozvole za izvoz.

S druge strane, takvu mogućnost ograničila bi kohabitacija sa parlamentarnom većinom koja bi bila politički suprotstavljena predsedniku.

Mnogo je jasniji francuski uticaj u Evropskoj uniji. Glavne ekonomske sankcije EU protiv Rusije obnavljaju se svakih šest meseci i zahtevaju jednoglasnu odluku svih članica. I odluke o proširenju Unije uglavnom se donose konsenzusom.

To znači da bi Pariz mogao da uspori produženje sankcija ili napredak Ukrajine ka članstvu u EU, a da pritom formalno ne objavi promenu spoljnopolitičkog kursa.

Sporazum postignut 14. jula smanjuje taj rizik, ali ga ne uklanja u potpunosti. Pokretanje proizvodnje raketa SCALP, bombi AASM i projektila Aster u Ukrajini učinilo bi eventualno francusko povlačenje politički i finansijski znatno skupljim, posebno zato što su u projekat uključene Italija i finansijska sredstva Evropske unije.

Ipak, programi nabavke aviona Rafal i sistema SAMP/T NG i dalje zavise od finansiranja, ugovora i isporuka koje će se realizovati tek nakon francuskih predsedničkih izbora.

Ključni test doći će kada se predsednička trka svede na dvoje kandidata. Marin Le Pen je pokazala da može da opstane uprkos široko rasprostranjenom nepoverenju. Ono što još nije dokazala jeste da može da ga prevaziđe kada Francuzi budu birali svog predsednika.