The EU Commission headquarters in Brussels displaying the colours of the Ukrainian Flag in May 2022

Getty Images

Ukrajina je zvanično postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), što je prvi korak u pridruživanju bloku od 27 zemalja članica.

Lideri EU podržali su Ukrajinu u nameri da postane deo evropskog bloka, što je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nedeljama govorio i tražio.

„Ovo je pobeda. Čekali smo ovo 120 dana. I 30 godina“, rekao je Zelenski na kanalu Telegram posle odluke čelnika EU.

Nije jasno kada bi pregovori o pristupanju mogli da počnu, ali je predsednica Evropske komisije Ursula fon den Lajen rekla da će proces biti „zasnovan na zaslugama“ i da će biti urađen prema pravilima.

Komisija bi trebalo da izvrši pregled urađenog krajem 2022. godine.

Zelenski je upozorio i da bi Rusija mogla da pojača vojne napade iz odmazde zbog te odluke.

Šta je EU?

Evropska unija je ekonomski i politički savez 27 evropskih država, nastao posle Drugog svetskog rata.

Roba, usluge i novac kreću se slobodno između zemalja članica.

Građani EU mogu da žive i rade bilo gde u okviru bloka.

Ona ima jedinstvenu evropsku valutu, evro, koju koristi više od 340 miliona ljudi u 19 od 27 zemalja članica EU.

U svim zemljama članicama važe zajednički standardi u velikom broju oblasti, kao što su bezbednost hrane, zemljoradnja i prava pri zaposlenju.

EU takođe dodeljuje grantove siromašnijim evropskim regionima kako bi pomogla u jačanju njihove privrede.

Zašto Ukrajina želi da se pridruži?

Predsednik Vladimir Zelenski pokrenuo je proces prijavljivanja za članstvo u EU pet dana nakon što je Rusija izvršila invaziju na njegovu zemlju u februaru 2022. godine.

On je tražio da mu se omogući da se pridruži odmah, ali taj proces bi mogao da potraje godinama.

Postoje finansijske koristi od pridruživanja EU.

Ali glavni motiv Ukrajine nije ekonomski, tvrdi doktor Zek Pajkin iz stručne grupe Centar za evropske političke studije u Briselu.

„Članstvo u EU bi čvrsto uspostavilo Ukrajinu kao nezavisnu, suverenu evropsku državu“, kaže on.

„Ne samo deo ruskog sveta.“

Kako zemlje pristupaju EU?

Prvo, Evropska komisija, izvršni organ EU, procenjuje da li zemlja odgovara kao kandidat.

Ona analizira da li zemlja ima stabilnu, demokratsku vladu, poštuje ljudska prava i ima ekonomiju slobodnog tržišta.

Sve postojeće zemlje članice EU moraju da se slože pre nego što nova zemlje postane kandidat.

Ako uspe u tome, zemlja mora da usvoji sve zakone i regulativu EU. To obično traje godinama.

I, konačno, zemlja potpisuje pristupni ugovor, koji moraju da ratifikuju sve druge zemlje EU.

Koliko je vremena potrebno da bi se ušlo u EU?

Za skorašnje članice Bugarsku, Rumuniju i Hrvatsku, čitav proces trajao je od 10 do 12 godina.

Albanija, Severna Makedonija, Crna gora i Srbija su zvanični kandidati godinama, ali njihov proces pridruživanja se odužio.

Turska je postala kandidat 1999. godine.

Međutim, njeni pregovori o pridruživanju obustavljeni su zbog zabrinutosti oko istorijata zemlje u odnosu prema ljudskim pravima.

Ukrajinski sused Moldavija prihvaćena je kao kandidat istog dana kada i Ukrajina.

Gruzija se takođe prijavila, ali joj je rečeno da mora da izvrši dodatne reforme.


Kako bi se Ukrajina uklopila u EU?

  • Najveća kopnena masa bilo koje zemlje u EU: 603.550 kvadratnih kilometara. Ne računajući francuske prekomorske teritorije
  • Peta po broju stanovnika: 44,13 miliona
  • Ukrajinski godišnji BDP po glavi stanovnika je 3.724 dolara – jedna devetina proseka u EU
  • Već prodaje Evropskoj uniji 30 odsto svih žitarica koje ova uveze

Koje su trenutne veze Ukrajine sa EU?

Od 2017. godine, Ukrajina je mogla da trguje sa državama EU bez plaćanja carinskih tarifa, prema takozvanom sporazumu o pridruživanju.

Zemlja je već pre toga plaćala niže carinske tarife nakon što se 2016. godine pridružila dubinskom i sveobuhvatnom sporazumu o slobodnoj trgovini Evropske unije.

U sklopu priprema prijavljivanja za članstvo, Ukrajina je već promenila mnoge zakone i regulativu kako bi ispunila standarde EU.

Šta bi još Ukrajina morala da uradi?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da su „urađene dobre stvari“, ali da Ukrajina mora da sprovode još „važnih reformi„.

European Commission President Ursula von der Leyen

EPA
Noseći boje Ukrajine, Fon der Lajen je rekla da želi da ova zemlja „živi sa nama u evropskom snu“

U njih spada utvrđivanje vladavine prava, unapređenje ljudskih prava, smanjenje moći oligarha i borba protiv korupcije.

„Tu je i potreba da Ukrajina izgradi potpunu tržišnu ekonomiju“, kaže istraživač Zek Pajkin, „što je teško za jednu bivšu sovjetsku republiku.“

Drugi izazov biće dovođenje u red ukrajinskog sudskog sistema, koji je naširoko kritikovan.

Kako je članstvo u EU pomoglo novim članicama?

Otkako su se pridružile EU pre 15 godina, nacionalni prihodi Rumunije su se utrostručili, a Bugarske udvostručili.

EU je obema zemljama dodelila desetine milijardi evra preko Evropskih strukturnih i investicionih fondova.

To pruža podršku ekonomskom razvoju preko, na primer, izgradnje novih puteva i luka.

Između 2014. i 2020. godine, Bugarska je dobila 11,2 milijarde evra, a Rumunija 35 milijarde evra.

Međutim, Transparensi internešenel tvrdi da je veliki deo ovog novca izgubljen u korupciji.

Bugarska ostaje na samom dnu lestvice EU u pogledu plata, zdravlja i obrazovanja, ali Rumunija je napredovala od druge najsiromašnije do šeste najsiromašnije zemlje.

Nekih 1,5 miliona državljana Bugarske i četiri miliona državljana Rumunije iskoristilo je politiku „slobode kretanja“ u EU da bi otputovalo u inostranstvo, prema podacima Svetske banke.

Kritičari strahuju da bi ovaj „odliv mozgova“ mogao da naškodi budućem potencijalu obe zemlje.

Kako Rusija reaguje na mogućnost članstva Ukrajine u EU?

Iako je ruski predsednik Vladimir Putin izuzetno kritikovao dugogodišnju želju Ukrajine da se pridruži vojnom savezu NATO, on insistira da „nema ništa protiv“ da Ukrajina postane članica EU.

Međutim, njegov portparol Dmitrij Peskov rekao je da će Kremlj prijavi posvetiti „posebnu pažnju“, zato što EU razmišlja da formira vlastite odbrambene snage.

„Razmatraju se vojne, odbrambene i bezbednosne komponente“, rekao je Peskov.

„Mi, naravno, sve to pratimo veoma temeljno.“

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski upozorio je da bi Rusija mogla da izvrši odmazdu zbog tog poteza.

„Naravno, treba da očekujemo povećane neprijateljske aktivnosti Rusije“, rekao je on.

„I ne samo protiv Ukrajine, već i protiv drugih evropskih zemalja.“


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.