putin

Reuters

Sedam meseci od početka ruske invazije na Ukrajinu, rat bi mogao da uđe u novu, još težu i pogubniju fazu, jer je Moskva proglasila četiri ukrajinske oblasti za teritoriju Rusije.

Prethodno su u Donjeckoj i Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine, kao i u Zaporoškoj i Hersonskoj na jugu, održani nepriznati referendumi.

„Rezultati su poznati, dobro poznati“, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin u petak, 30. septembra u govoru u Kremlju, proglašavajući ukrajinske oblasti za rusku teritoriju.

„Siguran sam da će skupština podržati četiri nova subjekta Ruske Federacije… jer je to volja miliona ljudi“, dodao je Putin, čije reči su prisutni pozdravili velikim aplauzom.

Ukrajina i zapadne zemlje su osudile održavanje referenduma, opisujući ih kao lažne i nezakonite.

Ratom zahvaćeni regioni, koje ruske i proruske snage ne kontrolišu u potpunosti, čine oko 15 odsto teritorije Ukrajine.

Po sličnom principu, Rusija je 2014. godine anektirala južno poluostrvo Krim posle referenduma, koji takođe nije bio međunarodno priznat.

Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, napisao je na Tviteru da „svaka aneksija teritorije jedne države od strane druge države, koja je rezultat pretnje ili upotrebe sile, predstavlja kršenje principa Povelje [UN] i međunarodnog prava“.

„Sjedinjene Države, i želim da budem vrlo jasan u vezi sa ovim, nikada, nikada, nikada neće priznati pretenzije Rusije na suverenu teritoriju Ukrajine“, rekao je Džozef Bajden, američki predsednik.

U sličnom tonu je i poruka Liz Tras, britanske premijerke.

Optužila je Putina za kršenje međunarodnog prava, kao i za „očiglednu nebrigu za živote ukrajinskog naroda, u čije ime navodno govori“.

„Velika Britanija nikada neće ignorisati suverenu volju ovih ljudi i nikada nećemo priznati regione Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje kao bilo šta drugo osim ukrajinske teritorije“, dodala je ona.

Putin: „Zapad želi da joj Rusija bude kolonija“

Želim da svi u Kijevu i na Zapadu čuju da će oni u regionu Donbasa zauvek postati ruski državljani, rekao je Putin.

Kijevske vlasti treba da „sa velikim poštovanjem prihvate ovaj izraz volje“ ljudi u Donbasu, dodao je.

To je jedini put ka miru, kaže on, a „Rusija će štititi sopstvenu zemlju svim sredstvima koja ima kako bi obezbedila bezbedan život našim ljudima“.

Rekao je i da će Rusija obnoviti razrušene gradove i sela i razviti infrastrukturu i zdravstvenu zaštitu i obrazovanje.

Optužio je Zapad da još od raspada Sovjetskog Saveza 1990-ih želi da vidi Rusiju na kolenima.

Putin je Zapad opisao kao „pohlepan“, rekavši da želi da Rusija bude njegova „kolonija“ i da zato vodi „hibridni rat“ protiv Rusije.

„Ne žele da nas vide kao slobodno društvo. Žele da nas vide kao gomilu robova“, tvrdi on.

Uz veliki aplauz je poručio: „Njima ne treba Rusija, nama treba Rusija!“.

Moskva, bina, referendum, aneksija

Reuters

Gde su održani nepriznati referendumi?

Glasanje je održano u otcepljenim istočnim regionima Donjecka i Luganska, kao i u delovima južnih regiona Hersona i Zaporožja koji su pod ruskom kontrolom.

Proruski zvaničnici iz ukrajinskih oblasti ranije su izneli tvrdnju da je petodnevno glasanje pokazalo ogromnu podršku pripajanju Rusiji.

Rusija ne kontroliše u potpunosti nijedan od četiri regiona koje je odlučila da pripoji.

Iako je najveći deo Luganska u ruskim rukama, Moskva kontroliše samo 60 odsto Donjecka.

Sedam meseci nakon što su ruske snage napale Ukrajinu sa severa, istoka i juga, rat i dalje besni na linijama fronta u sve četiri oblasti.

Glavni grad južnog regiona Zaporožja čvrsto je pod kontrolom ukrajinske vlade, a protivofanziva je u toku u Hersonu.

referendumi, Ukrajina

BBC

Osim stanovnika tih oblasti, mogle su da glasaju izbeglice rasute po čitavoj Rusiji, na desetinama biračkih mesta.

Glasanje je bilo organizovano i na Krimu.

Referendume i aneksiju ukrajinskih oblasti do sada nije priznala nijedna zemlja, kao ni Srbija, čije su vlasti saopštile da podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine.

Iz zapadnih zemalja osudili su održavanja referenduma, nazivajući ih „lažnim i nameštenim“, uz ocenu da oni nisu bili ni slobodni ni pošteni.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izjavila je u četvrtak da su ljudi u okupiranim regionima Ukrajine odvođeni iz domova i radnih mesta uz pretnje, a ponekad i uz pretnju oružjem.

SAD su saopštile da će uvesti nove kazne Rusiji zbog referenduma, a zemlje članice EU razmatraju osmi paket sankcija.

A voter in Donetsk, 27 September

Reuters

Postoje strahovanja da bi posle pripajanja četiri oblasti rat mogao da eskalira.

Iz Kremlja je poručeno da će svaki pokušaj Ukrajine da povrati ove oblasti biti shvaćen kao napad na njenu suverenu teritoriju.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski optužio je Rusiju da je „brutalno prekršila statut UN“ pokušavajući da aneksira teritorije koje su osvojene silom.

„Ova farsa na okupiranoj teritoriji ne može se čak ni nazvati imitacijom referenduma“, rekao je on u utorak uveče.

Dodao je da je to „veoma ciničan pokušaj da se muškarci na okupiranoj teritoriji Ukrajine nateraju da se mobilišu u rusku vojsku kako bi ih poslali da se bore protiv sopstvene domovine“.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba pozvao je EU da uvede još rigoroznije sankcije Rusiji.

„Potreban nam je izuzetno ozbiljan, efikasan odgovor sa konkretnim merama koje će pogoditi rusku ekonomiju.

„Što je mekša reakcija na takozvane referendume, to je veća motivacija za Rusiju da eskalira i pripoji još teritorija“, rekao je on.

Velika Britanija je na nepriznate referendume odgovorila novim sankcijama protiv najviših ruskih zvaničnika uključenih u sprovođenje glasova.

Američki državni sekretar Antoni Blinken ponovio je da Zapad nikada neće priznati ruske aneksije, upozorivši Kremlj na „dodatne brze i ozbiljne posledice“.

Francuska ministarka spoljnih poslova Katarina Kolona, koja je u utorak posetila Ukrajinu, opisala je referendume kao „maskaradu“.

Odgovarajući na pitanje novinara o referendumima, portparol ministarstva spoljnih poslova Kine Vang Venbin rekao je da se „suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja moraju poštovati“,

Ruski predsednik Putin brani organizovanje referenduma.

On kaže da su su osmišljeni kako bi zaustavile ukrajinske vlasti u progonu etničkih Rusa i onih koji govore ruski.

Kijev poriče ove optužbe.

„Spasavanje ljudi na svim teritorijama na kojima se održava referendum je naš prioritet i u centru pažnje čitavog našeg društva i zemlje“, rekao je ruski lider u televizijskim izjavama.

Otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara, desetine hiljada vojnika i civila je ubijeno ili ranjeni, a čitavi gradovi i naselja su pretvoreni u ruševine.

Više od 7,4 miliona Ukrajinaca trenutno je evidentirano kao izbeglice, od kojih je skoro 2,7 miliona u Rusiji, podaci su Ujedinjenih nacija.


Pogledajte video o istoriji neslaganja Rusije i Ukrajine

Istorijat nesuglasica između Ukrajine i Rusije
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.