BBC je na osnovu javno dostupnih podataka uspeo da utvrdi imena skoro 5.000 ruskih vojnika koji su poginuli u Ukrajini.
Tokom protekle dve nedelje, skočio je broj poginulih među višim oficirima.
Ruski servis BBC-ja beleži imena poginulih među ruskim vojnim osobljem u Ukrajini.
Spisak se vodi u saradnji sa izdavačkom kućom „Medijazon“, koju je Rusija proglasila stranim agentom, odnosno medijem, kao i timom volontera.
Oni su 22. jula uspeli da potvrde da je u Ukrajini poginulo 4.940 ruskih vojnika i oficira.
Oslanjali su se samo na potvrđene izveštaje o smrti i zato prikupljeni podaci ne odražavaju stvarni broj žrtava.
- Koliko je civila, a koliko vojnika poginulo u Ukrajini
- Ukrajina: Zašto je tako teško prebrojati žrtve u ratu
- Smrt u Donbasu: Sakupljač tela koji je izgubio računicu
Međutim, za razliku od drugih procena broja poginulih, njihova je zasnovana na hiljadama konkretnih priča.
To nam pomaže da razumemo i istražimo šta se zapravo dešava ruskoj vojsci za vreme rata u Ukrajini.
Broj poginulih smo zasnovali na informacijama dobijenim od lokalnih grobalja.
Svake nedelje otkrivamo nove dokaze o sahranama ruskih vojnika o kojima mesne vlasti ne izveštavaju.
Na osnovu ovih istraživanja, moguće je da spisak potvrđenih gubitaka koji vodi BBC sadrži, u najmanju ruku, dva puta manje imena poginulih nego što je uistinu sahranjeno u Rusiji.
Skok u gubicima među oficirima
Od 4.940 potvrđenih smrtnih slučajeva, bilo je 852 oficira.
Pritom je tokom poslednje dve nedelje poginulo više od 80 oficira, a njih deset je nosilo čin potpukovnika.
Tokom prethodna tri meseca, udeo oficira u ukupnom broju poginulih vojnika se postepeno snižavao, pao je sa 20 odsto u martu i aprilu na 17 odsto u junu i julu.
Trenutno je ponovo vidljiv rast u gubicima komandujućeg ešalona ruske vojske.
To može biti povezano sa tim što su u Ukrajinu pristigli visokoprecizni artiljerijski sistemi, među kojima je američki raketni sistem HIMARS.
Zahvaljujući takvom oružju, Kijev može naneti preciznije udare po komandnim mestima, kontrolnim punktovima i pozadinskim pozicijama grupacijama ruske armije koje napreduju.
Među poginulim oficirima izdvaja se broj vojnih pilota.
Oni su istaknuti specijalci i elita svake vojske.
Obuka jednog pilota-snajpera može trajati između 15 i 17 godina i koštati između 12 i 14 miliona dolara.
Do kraja jula je Rusija izgubila najmanje 50 vojnih pilota, računajući i navigatore i inženjere leta.
Od toga članovi posada borbenih aviona čine 80 odsto.
U najmanju ruku, petoro poginulih pilota je starije od 50 godina, a zna se da je trebalo da neki od njih budu penzionisani pre nekoliko godina.
Učešće takvog osoblja u borbenim letovima može biti dokaz nedostatka mladog naraštaja kvalifikovanih i motivisanih pilota.
Prema procenama britanske obaveštajne službe, program obuke vojnih pilota u Rusiji je godinama tekao po strogom i unapred utvrđenom scenariju.
Njegova svrha je bila da ostavi jak utisak na zvaničnike visokog ranga.
Takav sistem je potiskivao inicijativu i nije dozvoljavao donošenje samostalnih odluka, primećuju obaveštajci.
To je za rezultat moglo da ima smetnje u razvoju borbenih veština kod mladih posada u ruskoj vojnoj avijaciji.
Po oblastima i grobljima
Dagestan predvodi među ruskim oblastima po broju poginulih (245 vojnika), zatim slede Burjatija (224) i Kranodarska Pokrajina (170). Radi poređenja, poznato je da je samo 11 poginulih iz Moskve, iako stanovnici prestonice čine devet odsto ukupnog stanovništva Rusije.
U mnogim ruskim oblastima, gde se ne radi na poboljšanju ekonomskog boljitka građana, služenje vojske je gotovo jedina mogućnost za zaposlenje.
Ne postoje javni izveštaji o svim poginulim u Ukrajini, te stoga BBC nastavlja da istražuje šta se dešava na grobljima u različitim naseljenim mestima.
Počivališta vojnika čija se smrt nigde nije pominjala, nalaze se na svakom groblju koje smo istražili.
Udeo takvih varira od 30 do 100 odsto u zavisnosti od groblja.
Sudeći po natpisima na nadgrobnim spomenicima i podacima sa sahrana, u proseku se poginuli dopremaju u Rusiju i sahranjuju u periodu od 14 do 20 dana nakon smrti. Ali u nekim slučajevima ovaj proces traje duže.
Na primer, dvadesetogodišnji tenkista Hovaliga Aldin-Herela je sahranjen čak 71 dan nakon smrti.
Za pojedine rođake, iščekivanje tela preminulog vojnika može biti težak izazov.
Tako je i šezdesetpetogodišnja Zinaida Aleksandrovna iz Tuve umrla tek što je saznala za smrt sina, majora policije Vladimira Šabalina.
Oni su sahranjeni zajedno istog dana.
- ‘Kako da vratim sina iz vojske?’ – vapaj ruske majke
- Porodice ruskih vojnika pokušavaju da saznaju njihovu sudbinu
- Majka poginulog ruskog vojnika: „Zaustavite sve ovo i zaštitite našu decu“
Koliko je ukupno poginulih?
Vilijam Berns, direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), izneo je ove nedelje njegovu procenu gubitaka Rusije u Ukrajini.
Navodi da ima i do 15.000 poginulih i oko tri puta više ranjenih.
Sovjetski Savez je izgubio približno toliko vojnika tokom skoro deset godina ratovanja u Avganistanu.
Obuhvatajući informacije koje dolaze sa ruskih grobalja, spisak potvrđenih gubitaka koji vodi BBC može sadržati, u najmanju ruku, dvostruko manje imena poginulih u Ukrajini nego što je zapravo sahranjeno u Rusiji.
Ako bismo i to uračunali, naši podaci o gubicima ruske vojske su približni brojevima koje je izneo šef CIA.
Ipak, među svim iznetim procenama, najniže su došle od CIA.
Britanska obaveštajna služba je govorila o 15-20 hiljada u junu, dok je prema podacima ukrajinskog Generalštaba broj poginulih ruskih vojnika prešao 38.000.
Ovakva raznovrsnost brojeva objašnjava se pre svega korišćenom terminologijom i metodom računanja.
Neki stručnjaci ubrajaju i vojnike takozvane Donjecke Narodne Republike (DNR) i Luganske Narodne Republike (LNR), a takođe i one koji su poginuli boreći se na strani privatne vojne kompanije.
Broj ukupnih gubitaka u ove dve kategorije penje se do nekoliko hiljada.
Samo su vlasti samoproglašene DNR javno priznale smrt više od 2.400 vojnika.
Konačni rezultat, takođe, značajno raste kada se na spisak unesu i svi nestali vojnici iz Rusije, a takođe i borci „narodnih milicija“ Donjecka i Luganska.
Broj nestalih građana Rusije se ne može odrediti čak ni približno.
A među pristalicama DNR i LNR na društvenim mrežama, BBC je otkrio više od 3.000 izveštaja i objava ljudi koji traže njihovu rodbinu muškog pola iz redova „narodnih milicija“ sa kojima su odavno izgubili kontakt.
Zvanični podaci o gubicima ruske strane nisu ažurirani.
Ministarstvo odbrane Rusije je o gubicima poslednji put objavilo izveštaj 25. marta i navelo 1.351 smrtni slučaj.
Po rodovima vojske
Po broju apsolutnih gubitaka, prvo mesto zauzimaju motorizovane (obična pešadija) i desantne jedinice.
U sredu, 22. juna, 20 odsto svih potvrđenih preminulih su bili pripadnici privatne vojne kompanije, a dodatnih 20 odsto u motorizovanim jedinicama.
Po mišljenju britanske obaveštajne službe, ovako visoki gubici među pripadnicima desantnih jedinica mogu biti povezani sa tim što su njima bili dodeljeni zadaci primereniji pešadiji sa težim naoružanjem.
Stručnjaci koje je BBC intervjuisao su, takođe, primetili da su zbog logističkih problema i nedostatka prevlasti Rusije u vazduhu, jedinice privatne vojske u prvim borbenim redovima često ostajale bez podrške regularnih trupa i avijacije.
Kategorija sa najvećim rastom gubitaka ostaje ona koju ruski mediji i zvaničnici nazivaju dobrovoljcima.
Taj status najčešće nose muškarci stariji od 40 godina iz regiona sa niskom prosečnom zaradom.
Dobrovoljci prolaze kroz obuku koja traje između tri i sedam dana, pre odlaska na front.
Pritom, upravo su dobrovoljačke trupe trenutno jedna od glavnih jurišnih snaga Rusije na frontu.
Više od 40 odsto poginulih dobrovoljaca su ljudi stariji od 45 godina, a polovina ima više od 50 godina.
Ovo se značajno razlikuje od kretanja gubitaka u ostalim kategorijama ruske vojske, među kojima je oko polovine poginulih staro između 18 i 26 godina.
Na spisku poginulih se nalazi i 171 član Rosgvardije (žandarmerije), među kojima su i borci elitnih odreda „Vitez“, „Rosič“ i „Peresvet“.
Među poginulima je i najmanje 117 članova specijalnih jedinica ruske vojne obaveštajne službe (GRU) i tri predstavnika specijalnih jedinica ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) „Alfa“.
Svi ovi odredi smatraju se jednim od najboljih u Rusiji.
Mi nastavljamo da prikupljamo podatke o poginulim vojnicima. Ako želite da podelite informacije, molimo Vas da se povežete s nama putem linka.
O metodologiji BBC ruskog servisa
U Rusiji se svakog dana objavljuju nova imena poginulih i fotografije sa sahrana.
Imena najčešće objavljuju šefovi ruskih oblasti ili predstavnici oblasnih uprava, lokalni mediji i obrazovne ustanove u kojima su se preminuli obučavali, a takođe i rodbina.
BBC-jev tim volontera proučava te podatke i unosi ih u spisak koji vode od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Mi ne koristimo izveštaje medija o desetinama, pa nekad čak i o stotinama poginulih, ukoliko ne sadrže konkretne informacije, kao i imena i prezimena.
Takođe se ne oslanjamo na izveštaje o smrtima ruskih građana koji su služili u vojskama samoproglašenih republika Donbasa do 24. februara i gubitke takozvane privatne vojne kompanije „Vagner“.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
