Isus Hrist u bloku 45 u Beogradu, raspet na sred stuba ispod kamera za video nadzor.
To ste mogli da vidite ako ste u petak rano ujutru vozili ovim delom grada.
Ova instalacija nije poruka saobraćajne policije da vas Isus posmatra dok vozite, već delo vizuelnog umetnika iz Beograda koji sebe naziva Pijanistom.
„Video nadzor je nova religija, a nas niko nije pitao da li želimo da nas konstantno posmatraju i snimaju“, kaže za BBC na srpskom Andrej Josifovski – Pijanista.
- Pijanista: Zlatni cvet koji će očistiti Beograd
- Veliki brat iz vedra neba: Kamere nas prepoznaju
- Postavljanje video nadzora u Beogradu – „poverljivo”
Kaže da nije postavio Isusa Hrista da bi se podsmevao veri, jer je i sam vernik.
Ubrzo nakon postavljanja pristigla je i komunalna policija, a instalacija je već do podneva završila na trotoaru pored raskrsnice.
Otkud vera i video kamere zajedno
Andrej kaže da mu je jako drago da umetnost i dalje pokreće ljude na razmišljanje, pa i o tome – zašto nas baš Isus Hrist posmatra pored bezbednosne kamere.
„Nemam ništa protiv ove stvari – bezbednosti u saobraćaju i vere. Zapravo, podržavam i jedno i drugo“, dodaje on.
Smatra da se ljudi zbog postavljanja kamera, paradoksalno, osećaju još nebezbednije, „jer nas neko konstantno prati“.
„Pitanje koje treba sebi da postavimo jeste – da li je po sredi samo želja za bezbednošću ili je ovo policijska država? Žao mi je što nekad imam utisak da znam odgovor.“
Pijanista kaže da je nedugo pošto je postavio instalaciju, stigla policija sa pet automobila, a zatim i komunalci. Oko podneva, pored instalacije i dalje je bila policija u jednom automobilu.
Andreja pokreće i vera. Kaže da se danas raspeća možda „više ne izvode na krstu ali se svakodnevno dešavaju, hiljadama mučenika“.
„Vlast stvara stalne podele, u načinu vođenja zemlja, u razmišljanjima. Ali, vidimo i podele među opozicijom i to nam stvara potpunu konfuziju.
„Svi smo razjedinjeni, a za mene je to osećaj kao da smo konstantno razapeti“, kaže on.
Video nadzor i Srbija
Početkom 2019. godine, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i direktor policije Vladimir Rebić najavili su da će Beograd dobiti 800 kamera za video nadzor.
Rečeno je da će one moći da prepoznaju lica građana i da treba da „povećaju bezbednost i doprinesu bržem otkrivanju krivičnih dela“.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je uradilo procenu uticaja novog video nadzora na lične podatke ljudi u Srbiji.
Ovu procenu je analizirala Šer fondacija, zajedno sa Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku i Partnerima za demokratske promene Srbija.
„Procena uticaja ne ispunjava ni formalne ni materijalne uslove koji su propisani Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti“, rekao je za BBC Bojan Perkov iz Šer fondacije.
Šer fondacija sada traži od MUP-a da zaustavi proces postavljanja pametnog video nadzora.
„Analizom smo utvrdili da je MUP samo citirao neka istraživanja i ponavlja da video nadzor može da doprinese većoj bezbednosti građana, ali u toj analizi nema kako se to održava na privatnost građana“, dodaje Perkov.
Četka za toalet u Zlatno doba
Arhitekta i ulični umetnik Andrej Josifovski, poznat kao Pijanista, u januaru je na Bežanijskoj kosi podigao skulpturu Zlatni cvet, visoku osam metara, koja, kako kaže, „neodoljivo podseća na jedan upotrebni predmet koji svi imamo u domovima“ – četku za toalet.
Andrej ju je postavio kao poziv da se očisti grad. Za BBC na srpskom je tada rekao da „živimo u Zlatnom dobu, pa nam je potrebno da se dobro očistimo i očetkamo“.
Ovu intervenciju opisuje kao spoj čuvenog uličnog umetnika Benksija i provokativnog savremenog umetnika Džefa Kunsa.
Skulptura je postavljena na dan zatvaranja izložbe „Čistač“ Marine Abramović.
Pored arhitekture, bavi se crtanjem murala.
Prošle godine je proslavio pet godina rada u toj oblasti, a dosadašnje radove prikazao je na izložbi u Studentskom kulturnom centru Pijanista – pet godina na ulici, zid i delo i u monografiji objavljenoj tim povodom.
Već pet godina organizuje festival Runaway na Bežanijskoj kosi, u drugoj nedelji septembra.
U okviru festivala niče Urbani distrikt, gde će umetnici moći da dođu da rade i ostave svoja dela zajednici.
To ga je učinilo prepoznatljivim u kraju u kom živi.
„Deci se to sviđa, oni odrastaju s tom kulutrom. Stari stanari me zovu da im spasim prazne površine,“ kaže on.
Sa udruženjem Donji Dorćol, Pijanista je oslikao je 1.200 kvadratnih metara i napravio tri velika murala.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
