učesnik studentskog skupa u Kraljevu sa šajkačom, zastavom i tri prsta — Pojedini učesnici istakli su nacionalne simbole na studentskom skupu na Vidovdan u Kraljevu

Bez većih iznenađenja, tako bi se u sportskom žargonu mogao sažeti ishod skupova pristalica i protivnika vlasti u Srbiji.

To ne znači da nije bilo nekoliko uzdaha tokom vidovdanskog vikenda, kao kada je Aleksandar Vučić objavio odlazak sa predsedničke funkcije kroz „nekoliko nedelja“.

Ili kada se među govornicima na studentskom skupu u Kraljevu pojavila Jelena Pavlović, nezavisna poslanica koja je u Skupštinu Srbije ušla na listi Branimira Nestorovića, iako su studenti ranije isticali da ne žele saradnju sa političarima.

Vučić je pred pristalicama ispred Skupštine Srbije u centru Beograda 27. juna objavio ime liste Ujedinjena Srbija, i najavio ostanak na političkoj sceni.

„Rekao sam predsedniku Srpske napredne stranke (SNS) da ću im na predstojećim izborima pomoći da dobijemo naredno poverenje.

„Verujem da ćemo da ih pobedimo ubedljivije nego ranije“, poručio je Vučić, koji je 2023. podneo ostavku na mesto lidera SNS-a i najavio osnivanje „narodnog pokreta„, ali do danas nije zaživeo.

Dan kasnije, studenti su izborom govornika i poruka bili usmereni na kosovsko pitanje, što je nastavak ranije iznetog Memoranduma o Kosovu, i insistiranja na poštovanju Ustava, u kom piše da je Kosovo sastavni deo Srbije.

Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju Srbija ne priznaje.

Oba skupa pratila je snažna nacionalna ikonografija, dodatno ojačana vidovdanskom simbolikom.

Ali dok se Vučić u nekoliko rečenica osvrnuo na Kosovo, u Kraljevu je ovoj temi bilo posvećeno mnogo više prostora.

Skupovi su protekli i u znaku jasne predizborne kampanje, iako izbori nisu raspisani.

Tokom minulog vikenda pristalice i protivnici vlasti nisu saznali ni datum izbora, ni ko će ući u trku i za koja mesta kada bude zakazan izlazak na birališta.

Umesto detaljnog plana, okupljeni u Beogradu i Kraljevu mogli su da čuju tek mrvice programa sa kojima će dve strane izaći pred glasače.

Antivladini protesti protiv korupcije u Srbiji počeli su posle smrti 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024.

Ni 20 meseci od tragedije još nije počelo nijedno suđenje.

BBC tekst o poginulima u padu nadstrešnice pročitajte OVDE.

Pored zahteva da se utvrdi odgovornost za tragediju u Novom Sadu, studenti od prošle godine traže i raspisivanje vanrednih izbora.

Redovni predsednički izbori dolaze u 2027. godini, a mandat Vlade traje do 2028.

Studenti o Kosovu

Iako se govorilo o korupciji i društvenim nejednakostima, što je izazivalo i najsnažnije zvižduke okupljenih, na skupu u Kraljevu je Kosovo bilo centralna tema.

„Oni koji vladaju, Srbiju mogu da zamisle bez Kosova, ali ne mogu da je zamisle bez svoje vlasti“, rekao je Nemanja Karović, docent na Učiteljskom fakultetu u Beogradu.

Studentski protesti počeli su kao protivljenje korupciji, za koju veruju da je uzrok obrušavanja nadstrešnice i smrti 16 ljudi u Novom Sadu, kao i brojnim problemima u zemlji.

Dok su u prvim mesecima gledali i ka Evropskoj uniji, vozili bicikle do Strazbura i trčali do Brisela, u poslednje vreme njihove poruke su više okrenute ka pitanju Kosova.

Oni kritikuju način na koji je država vodila pregovore sa Prištinom pod okriljem Evropske unije.

„Najveću političku korist od normalizacije odnosa imaju politički lideri u Beogradu i Prištini dok albanski i srpski narod ostaju na marginama procesa“, rekla je Miona Petrović, profesorka Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Severnoj Mitrovici.

U poslednjih nekoliko godina više desetina hiljada Srba odselilo se sa Kosova, dodala je.

Vlast odbacuje optužbe da nije zastupala nacionalne interese u pregovorima sa Prištinom.

crvena šaka na protestu u Kraljevu 28. juna 2026. — Studentski protesti počeli su kao antikorupcijski, i crvena šaka je bila simbol toga

Okupljanje u Kraljevu je i najavljeno porukom „Sve se vidi na Vidovdan“, uz fotografiju srpske vojske i predstavnika crkve u odeći iz prošlosti.

Boj na Kosovu na Vidovdan 1389. odigrao se između srpske i moćnije turske vojske.

Smatra se u srpskoj istoriji i tradiciji kao jedan od kamena-temeljaca nacionalnog identiteta.

Kosovo, za mnoge i danas „sveta srpska zemlja“ proglasilo je nezavisnost 2008. godine, ali studenti, u do sada predstavljenom programu, insistiraju na njegovom očuvanju kao „sastavnom delu Srbije“.

Skup 28. juna organizovali su u gradu u koji je zbog blizine granici sa Kosovom stiglo najviše srpskih izbeglica posle NATO bombardovanja 1999. godine.

Pre godinu dana studenti su takođe organizovali skup na Vidovdan u Beogradu, posle koga je došlo do sukoba policije i demonstranata, a više učesnika je uhapšeno uz optužbe da su pripremali rušenje ustavnog poretka.

Jedna od tada uhapšenih, student Poljoprivrednog fakulteta, Lazar Stevanović, rekao je u Kraljevu da on nije „neprijatelj države“, kako predstavnici vlasti često optužuju protivnike.

„Tamo gde su korupcija i nasilje postali svakodnevica, najveća pretnja postaju oni koji traže odgovore.

„Od suda ne tražimo milost, mi tražimo pravdu.

„Nije patriotski ćutati, zemlja se ne brani ćutanjem, brani se istinom“, rekao je.

Ključne poruke nepromenjene

Aleksandar Vučić najavio je odlazak sa predsedničke funkcije, ali ne i iz politike

Vučić je, uoči Vidovdana, mnogo veći deo govora posvetio privredi.

„Ono što piše u Ustavu za Kosovo, za nas je Sveto pismo i toga ćemo se držati“, poručio je sa bine, na kojoj su prethodno kineski roboti, u srpskoj nošnji, igrali kolo.

„Moramo da žurimo u budućnost, od avgusta pravimo fabriku robota, bolju nego što je ona u Kini“, rekao je.

Predsednik je ponovio ključne poruke sa kojima je izlazio pred birače prethodnih 14 godina – od očuvanja Kosova, preko stranih investicija do čuvanja „tradicionalnog prijateljstva sa Kinom i Rusijom“, ali i nastavku evropskih integracija, iako je taj proces godinama u zastoju jer Brisel nije zadovoljan, pre svega, vladavinom prava i stanjem ljudskih prava u Srbiji.

Zbog toga je ugrožena i isplata novca Srbiji iz pojedinih fondova Evropske unije.

„Požurićemo na evropskom putu sa više entuzijazma nego što ga ja imam u ovom trenutku“, poručio je Vučić.

Ljudi na protestu — Prema proceni MUP-a, na skupu Srbija jedna porodica bilo je 207.000 ljudi, dok je Arhiv javnih skupova naveo da ih je bilo višestruko manje – 32.500

Ponovljene su i optužbe na račun studenata, na skupu gde je pored brojnih štandova sa hranom i lepezama bila postavljena i improvizovana prostorija oblepljena natpisom ‘Blokaderska Srbija’.

„Pre godinu i po dana pokušali su spolja da nam sruše zemlju.

„Pokušali su da nam ukinu demokratiju. Nisu krivi studenti, bili su igračka u rukama političara, zatim u tuđim rukama“, rekao je Vučić, bez iznošenja dokaza za te tvrdnje.

Optužbe za rušenje države nisu samo deo izjava predstavnika vlasti, već su i gotovo redovno predmet istrage Višeg javnog tužilaštva.

U poslednjem slučaju, Tužilaštvo istražuje navodno simuliranje upotrebe zvučnog topa, kako bi došlo do „nasilne promene ustavnog uređenja“, i traži uključivanje specijalizovane Službe za borbu protiv terorizma Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ova služba „prikuplja operativna saznanja u vezi sa licima, grupa, organizacijama i pokretima čije je delovanje povezano ili se može dovesti u vezu sa terorizmom“, navodi se na sajtu MUP-a.

Iako je od incidenta sa neobjašnjivim zvukom koji je naterao masu u beg tokom studentskog protesta u Beogradu prošlo 15 meseci, još nije utvrđeno šta je to bilo.

Pogledajte BBC video o zvuku koji je prekinuo tišinu na studentskom protestu 15. marta 2025.

Vučić je 27. juna govorio ispred Skupštine Srbije, dan kasnije je prisustvovao prikazu naoružanja u Batajnici, a za ponedeljak je najavljeno njegovo novo obraćanje i predstavljanje „paketa novih mera za poboljšanje životnog standarda građana“.

Najavio je detaljno predstavljanje socijalnih mera za najsiromašnije i penzionere, za koje se smatra da čine značajan deo njegovog biračkog tela.

U jednom od poslednjih istraživanja Nove političke misli, većina starijih od 70 godina odabrala je vlast kao bližu političku opciju.

I dok se u subotu činilo da su izbori sve izvesniji, samo dan kasnije iz Vučićeve izjave se može zaključiti da oni i nisu tako blizu.

„Ne mogu da se bavim predsedničkim izborima.

„Rok za predsedničke izbore od podnošenja ostavke je 90 dana, pa još nisam podneo ostavku, nekoliko nedelja je u pitanju, daleko su predsednički izbori“, rekao je.

Pogledajte video sa skupa pristalica vlasti u Beogradu 27. juna 2026.

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]