Pitanja o međunarodnom razvoju i kako se boriti protiv klimatskih promena biće primarne tačke dnevnog reda kad se svetski lideri budu sastali na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Jedna od velikih tema najverovatnije će biti i rat u Ukrajini.
- Šta je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i kako funkcioniše
- Kako je Ugovor iz Mastrihta, „najznačajniji akt“ EU, promenio živote ljudi
- Šta je Savet Evrope i zašto je važan
- Šta je NATO i zašto sprema odbrambeni plan od ruskog napada
Šta su Ujedinjene nacije i Generalna skupština?
Ujedinjene nacije (UN) su međunarodna organizacija oformljena 1945. godine posle okončanja Drugog svetskog rata, sa ciljem održanja međunarodnog mira.
Ona sada ima 193 zemlje punopravne članice, kao i dve države nečlanice – Svetu stolicu (oblast Rima u nadležnosti pape) i državu Palestinu.
Generalna skupština UN-a glavno je zasedanje na kom se odlučuje o tome šta organizacija treba da radi.
To je jedino zasedanje na kom su zastupljene sve 193 članice UN-a.
Generalna skupština održava se svakog septembra u sedištu UN-a u Njujorku.
Ove godine je započela 5. septembra.
Međutim, većina svetskih lidera pojaviće se za glavna zasedanja koja počinju 18. septembra.
O čemu će se raspravljati na Generalnoj skupštini?
Konferencija o održivom razvoju održaće se 18. i 19. septembra, kada će zemlje raspravljati o tome kako postići „ciljeve održivog razvoja“ UN-a.
One uključuju okončanje svetske gladi i siromaštva, unapređenje prihoda i obrazovanja širom sveta, kao i povećanje pristupa čistoj vodi i sanitaciji.
Generalna debata održava se između 19. septembra i 23. septembra, a nastaviće se 26. septembra.
Na ovim zasedanjima mogu da govore predstavnici svake zemlje u UN-u i pokreću pitanja koja ih se tiču.
Samit klimatskih ambicija održava se 20. septembra.
Njen cilj je da ubrza delovanje u borbi protiv klimatskih promena.
Tu su i konferencije o finansiranju ekonomskog razvoja, borbi protiv pandemije i nuklearnom razoružanju.
Predsednik Generalne skupštine UN-a bira se jednom godišnje, a ove godine je to Denis Fransis, diplomata iz Trinidada i Tobaga.
Šta može da proistekne sa Generalna skupštine UN-a?
Generalna skupština UN-a predstavlja jedinstvenu priliku za šefove država sveta i šefove vlada da se sastanu na jednom mestu.
To je opisano kao „diplomatski spid dejting“.
Najvažniji ishodi Generalne skupštine UN-a često potiču sa sastanaka između nacionalnih lidera održanih na marginama.
Očekuje se da će biti prisutan ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, a on će možda održati govor i pred Savetom bezbednosti UN-a o ratu u svojoj zemlji.
Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin, kineski predsednik Si Đinping i francuski predsednik Emanuel Makron neće biti prisutni.
Postoje najave da ni britanski premijer Riši Sunak neće prisustvovati.
- Kada sve Srbija nije ušla u Evropsku uniju
- EU pregovori: Šta otvaranje klastera znači za Srbiju – u 300 i 500 reči
- „Nije EU učiteljica, a mi mali đaci“: Šta je Hrvatska dobila od članstva u Evropskoj uniji
Kako funkcioniše generalna debata UN-a?
Tradicija nalaže da prvi govornik uvek bude lider Brazila ili njegov predstavnik, nakon čega govori zemlja domaćin, SAD.
Brazil otvara događaj zato što se u ranim danima skupštine, kada niko nije želeo da krene prvi, on često javljao da bude prvi govornik, a onda je to postala tradicija.
Tokom događaja, lider svake zemlje ili njen predstavnik obraća se skupštini.
Oni mogu da govore bilo kojim od šest zvaničnih jezika Ujedinjenih nacija: arapskim, kineskim, engleskim, francuskim, ruskim i španskim.
Govornici su zamoljeni da njihovo obraćanje bude kraće od 15 minuta, mada se to redovno ignoriše.
Kubanski lider Fidel Kastro drži rekord za najduži govor na Generalnoj skupštini – četiri i po sata – iz 1960. godine.
Delegati sede po abecednom redu, prema engleskom prevodu imena njihovih zemalja, ali zemlju koja sedi prva uvek bira generalni sekretar UN-a.
Ove godine je to Severna Makedonija.
- Gvozdena zavesa, metafora koja je podelila Istok i Zapad
- Pet najvećih mitova o Hladnom ratu
- Kad je sport poligon za podele – Igre prijateljstva kao pandan Hladnom ratu
Koji su najčuveniji incidenti na Generalnoj skupštini?
Švedska ekološka aktivistkinja Greta Turnberg je 2019. godine poručila svetskim liderima na Samitu o klimatskoj akciji na Generalnoj skupštini UN-a: „Ukrali ste moje snove i moje detinjstvo svojim praznim pričama. Kako se usuđujete?“.
Ona je tada imala 16 godina,
Bivši američki predsednik Donald Tramp je 2017. godine rekao za lidera Severne Koreje Kima Džonga Una: „Raketni čovek je u samoubilačkoj misiji.“
Libijski lider pukovnik Gadafi je 2009. godine govorio više od sat i po, u jednom trenutku se požalivši što delegati napuštaju konferencijsku salu.
On je takođe optužio velike sile da su izdale načela Povelje UN-a, čijim je primerkom kasnije tresnuo o zemlju.
Venecuelanski predsednik Ugo Čavez je 2006. godine nazvao tadašnjeg američkog predsednika Džordža V. Buša „đavolom“.
On je rekao da podijum sa kog je Buš govorio prethodnog dana „još miriše na sumpor“.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
