Različiti vremenski uslovi mogu dovesti do glavobolje, slabosti, anksioznosti i drugih simptoma

Press Association
Lekari preporučuju češći i učestaliji boravak napolju, čak i kada su vremenski uslovi nepovoljni

„Šta danas obući – papuče ili jaknu?“, pitanje je koje mnogi u Srbiji ovih dana postavljaju dok ujutru gledaju kroz prozor i preturaju po garderoberu ne bi li našli komad odeće za koji su već mislili da im ove godine više neće biti potreban.

Međutim, ima onih za koje nagle promene vremena donose daleko veću dilemu – hoću li moći normalno da funkcionišem kada ponovo, za samo dan ili dva, mesta zamene leto i jesen, proleće i zima.

Jedna od njih je Gordana Maksimović koja se već skoro 20 godina bori protiv meteoropatije, nevidljivog neprijatelja kojeg, kako sama kaže, ne može da pobedi.

„Imam strašne migrenozne glavobolje koje su vrlo bolne, a dolazi i do promena ponašanja i raspoloženja kada se menja vreme“, prepričava muke ova 48-godišnjakinja iz Šapca za BBC na srpskom.

U poslednjih nekoliko dana temperatura u Srbiji varira od poznojesenske do kasnoprolećne.

Iako je leto tek završeno, prethodnih dana temperature su bile niske za ovo doba godine, na pojedinim planinama pao je sneg. A onda je opet granulo sunce, pa se prognoziraju temperature i do 30 stepeni.

Ti nagli skokovi i promene najviše utiču na ljude sa kardiovaskularnim bolestima, ali i meteoropate.

Meteoropatija se ne smatra bolešću, već skupom simptoma kao što su slabost, vrtoglavica, migrena, poremećaj sna, anksioznost i drugi.

Oko 30 odsto ljudi povremeno oseća meteoropatske simptome u manjoj ili većoj meri, pokazala su poslednja istraživanja u koja je imao uvid doktor Petar Vojvodić, psihijatar i direktor psihoedukativnog centra Psihocentrala.

Dok lekari preporučuju promenu životnih navika koje značajno utiču na pojavu meteoropatije, boravak u prirodi, provetravanje prostorija i zdraviju ishranu kako bi se predupredile tegobe, Gordana Maksimović ističe da je „morala da nauči da živi sa bolovima“.

Meteoropate i oni koji su osetljivi na promene vremena na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) mogu pronaći mesečne i sezonske prognoze vremena, kao i biometeorološku prognozu za svaki dan u godini kako bi se spremili za simptome koji se mogu javiti usled naglih varijacija.

„Kao da mi neko steže obruč oko glave“

Jedan od najučestalijih simptoma koji se javljaju usled naglih promena vremena je migrena – ponekad toliko jaka da je nemoguće normalno funkcionisanje.

Maksimović kaže da je to „specifičan bol u glavi“ koji nije kao obična glavobolja.

„Imam osećaj kao da pulsira ili da neko steže obruč oko moje glave“, objašnjava ona.

Kako kaže, jake migrene joj se javljaju pred kišu i ponekad traju neprestano i do 24 sata.

U tim situacijama pokuša da se umiri i nađe položaj kako bi bol bio što manji, a neretko koristi i analgetike.


Šta je meteoropatija?

To nije bolest, već simptomatska reakcija našeg organizma na klimatske promene, navodi se na specijalizovanom sajtu Medik.

Prvi je spominje još starogrčki lekar Hipokrat koji je pre 2.400 godina napisao delo „O vazduhu i vodi„.

Najčešći simptomi koji se javljaju su glavobolja, fizička slabost, vrtoglavica, anksioznost, depresija, povišen krvni pritisak, poremećaj sna i apetita, kao i nagle promene raspoloženja.

Oni se uglavnom manifestuju 24 ili 48 sati pre promene klimatskih uslova – temperature, vazdušnog pritiskam, elektromagnetnog statusa i vlažnosti vazduha, navodi psihijatar Petar Vojvodić.

Savremena medicina razlikuje dve vrste pacijenata kod kojih vremenske promene dovode do pojave različitih simptoma – meteorološki osetljive osobe i meteoropate.

„Meterološki osetljive osobe doživljavaju senzacije koje se povezuju sa promenom u vremenskim prilikama ali ne dosežu nivo intenziteta takav da bi uticale na svakodnevno funkcionisanje.

„Kod meteropatije simptomi koji se javljaju individualno u većoj ili manjoj meri zaista utiču na ponašanje osobe i oštećuju redovnu funkciju“, objašnjava Vojvodić.

Prema podacima kojima raspolaže ovaj psihoterapeut, neki oblik meteoropatije javlja se kod skoro 30 odsto ljudi širom sveta.

Češće do toga dolazi među ženama zbog „prirodne ženske telesne konstitucije“, kao i kod starijih ljudi, navodi Vojvodić.

Oni kojima su dijagnostigikovane reumatoidne bolesti, bolesti lokomotornog, kardiovaskularnog sistema i respiratornog sistema imaju češće intenziviranje postojećih tegoba u odnosu na druge, ističe on.

Jednako važi i za osobe koje boluju od psihijatrisjkih oboljenja poput depresije, anksioznih i drugih poremećaja, dodaje.

Više o meteoropatiji možete pročitati u tekstu objavljenom na sajtu BBC na srpskom.


Kada migrene nisu previše jake, Gordana se trudi da se na njih ne obazire.

„Često se dešava, pa vremenom naučiš da kontrolišeš i živiš sa tim – pokušavam da se nateram da funkcionišem i da što manje mislim na to“, kaže ona.

Naučila je i da prepozna kada će se simptomi javiti i, kako kaže, to je najveći napredak u odnosu na period od pre 10 ili 15 godina, kada u tim trenucima „nije znala šta je snašlo“.

Njen slučaj nije usamljen.

Nedavno je došlo do naglog zahlađenja u Srbiji i veći broj pacijenata se javlja sa glavoboljom, otežanim disanjem i povišenim krvnim pritiskom, a pretežno su to stariji ljudi, navodi Tanja Aleksić, specijalista opšte medicine.

„To se tačno primeti u ambulanti i uglavnom je takav slučaj u jesenjem periodu kada se vreme menja“, ističe ova doktorka koja radi u Domu zdravlja u Pančevu.

„Ako te boli glava – izađi na vazduh“

Klimatske promene u kratkom periodu dovode do tegoba kod velikog broja ljudi, ali pogrešno je smatrati da je to glavni razlog za niz simtoma karakterističnih za meteoropatiju, napominje psihijatar Petar Vojvodić.

„Naš organizam je evolutivno osposobljen za prilagođavanje na maltene sve svemenske prilike koje se dešavaju na planeti i specifično prilagođen podneblju gde osoba živi“, objašnjava on.

Međutim, teško se prilagođava lošim navikama karakterističnim za 21. vek – neredovnoj i nezdravoj ishrani, neuravnoteženom snu i boravku u zatvorenom prostoru.

Boravak u zatvorenom sa uvek približnom tempretaturom dovodi do toga da naše telo slabi sposobnost prilagođavanja i doživljava stres kada se nađemo u kontaktu sa prirodnom klimom, kaže Vojvodić.

„To se posebno odražava na hronične pacijente koji više nego prosečna osoba provode u zatvorenom prostoru, što u velikoj meri objašnjava pojavu meteropatskih tegoba upravo kod ove populacije“, kaže direktor psihoedukativnog centra Psihocentrala.

Da preporuke ovog lekara mogu pomoći potvrđuje i Gordana Maksimović.

„To je ona starinska izreka – ako te boli glava, izađi na vazduh.

„Pokušavam da odem u šetnju u tim situacijama i pomaže, osim ako me baš ne obori jaka glavobolja i tada moram da ostanem unutra“, kaže ona.

Krenite u susret problemu

Različite vremenske prilike mogu stvoriti tegobe kod meteoropata i meteorološki osetljivih osoba – toplo ili hladno vreme, kiša, sneg ili vlaga.

Kada naglo otopli, Gordana Maksimović se oseća slabo i bezvoljno, a kiša joj donosi glavobolju.

„Sad si raspoložen, a odjednom za pet minuta više nisi – kao da ti padne energija i nemaš volju da uradiš nešto što si do malopre želeo“, kaže ona.

Dečak posmatra kišni dan kroz prozor

BBC
Boravak u zatvorenom smanjuje prilagodljivost našeg organizma

Psihijatar Petar Vojvodić smatra da je prvi korak ka boljitku uviđanje da je naš način života više problematičan u odnosu na same vremenske prilike.

„Nakon sticanja uvida, meteropatija se adresira konkretnom akcijom u smislu sve dužeg vremena provedenog napolju, minimum 30 minuta dnevno, držanju prostora u neklimatozovanom stanju ili podešavanja klimatizacije da ne ostupa od spoljašnjih uslova za više od 3-5 stepeni“, kaže ovaj lekar.

Kada pogledaju kroz prozor i vide kišu, sneg ili vetar, mnogi izgube volju da izađu iz svojih domova i pomisle kako je to idealan dan za ostanak kod kuće.

Međutim, Vojvodić upozorava da je našem organizmu potrebno da se povremeno izlaže i takvim vremenskim uslovima kako bi se preventivno delovalo na meteoropatske simptome.

„Odmereno izlaganje snegu, kiši, vetru, suncu, toplom i hladnom vremenu dovodi do osnaživanja sistema našeg organizma za adaptaciju, do njegove gipkosti i samim tim do umanjenja tegoba koje smo doživljavali“, objašnjava on.

Meteoropatija – „okidač za slabe tačke u organizmu“

Promene vremena mogu da utiču na pogoršavanje stanja pacijenata sa različitim oboljenjima i ova grupa je podložnija meteoropatskim tegobama.

Kod osoba sa respiratornim bolestima može doći do teškoća pri disanju ili, kod osoba obolelih od astme do intenziviranja asmatskih tegoba, napominje doktor Vojvodić.

Pri padu temperature kod pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima mogu da se jave promene krvnog pritiska, a kod težih slučajeva i do pojave anginoznih bolova, srčanog infarkta ili šloga, objašnjava on.

Vojvodić dodaje da rast temperature utiče na intenziviranje simptoma multiple skleroze, dok pad vazdušnog pritiska dovodi do širenja gasova u telesnim tečnostima što izaziva bolove u zglobovima i tkivima koja su trenutno pod upalom kao i pojavu sinusne glavobolje.

Gotovo dvodecenijsko iskustvo sa meteoropatskim tegobama koje ima Gordana Maksimović pokazuje da je meteoropatija „okidač za slabe tačke u organizmu“.

Ona kaže da meteoropatski problemi nisu doveli do pojave novih bolesti i simptoma u njenom slučaju, ali je skoro svaka promena vremena podseti na neki stari problem.

„Imam jednu povredu od udesa i tu je intenzitet bola veći kada dođe do migrene.

„Pretpostavljam da neće nekoga da žiga koleno, ako već nije imao problem sa tim delom tela“, tvrdi ova Šapčanka.

„Nema tu ni leka, ni pomoći“

Jedinstven način lečenja meteoropatije do danas nije ustanovljen, pa oni koji se bore protiv ovog skupa simptoma najviše mogu da računaju na – sebe.

Ovo stanje se drugačije manifestuje od osobe do osobe i zbog toga ne postoji terapija koja može imati opštu primenu, objašnjava Vojvodić.

„Ukoliko su simptomi izraženiji potrebno je obratiti se lekaru za savet i privremenu terapiju ili korekciju ukoliko se osoba aktuelno leči od nekog oboljenja“, dodaje direktor Psihocentrale.

Ovaj lekar napominje da je neophodan i dovoljan unos vode, urednih i zdravih obroka sa voćem i povrćem, treba uspostaviti i uređen ritam spavanja i izbegavati cigarete i alkohol koji podižu telesnu temperaturu i utiču na gubitak tečnosti.

Sličnog je mišljenja i doktorka Tanja Aleksić, koja ima jednostavnu preporuku za pacijente koji dolaze u njenu ambulantu – zdrav život.

Osim kvalitetnog sna, unošenja vitamina i aktivnog života, velika količina stresa i način na koji se nosimo sa njim takođe utiče na javljanje simptoma, kaže ona.

„Današnjica nas toliko ubrzava, da je sve više osoba koje se u ovom periodu žale na simptome koje ne možemo prihvatiti kao dijagnozu, ali se primećuju razlike usled promena vremena“, pojašnjava doktorka.

Gordana Maksimović kaže da je pokušala da pronađe rešenje u homeopatskom lečenju, ali da se u tome „nije pronašla“ i nije osetila boljitak.

„Jednu stvar sam naučila – moraš da naučiš da živiš sa tim.

„Nema tu ni leka, ni pomoći – samo možeš da se prilagodiš situaciji“, zaključuje ona.


Ljudsko telo može da se adaptira na sve vremenske uslove, tvrde eksperti za sport i fitnes.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.