Železnički saobraćaj i Srbija: Stanica Topčider prestala da radi – zbog čega i šta o tome kažu ljudi koji tamo rade

Crnokosa žena u plavoj uniformi užurbano šeta po praznom peronu Železničke stanice Topčider u Beogradu.

Nedaleko odatle odmaraju dve stare lokomotive – vozova nema, ne čuje se čangrljanje vagona po šinama, peronska pištaljka je utihnula, a nema ni putnika.

„Baš sam bila tužna jutros, tužna sam danima“, kaže Svetlana Vasiljević, otpravnica vozova na stanici Topčider, dodajući plavoj uniformi i crvenu kapu.

„A kad sam počela da radim ovde sve je vrvelo od ljudi, putnika, teretnog i putničkog saobraćaja… Sada toga nema“, dodaje.

• Išao sam vozom od Beograda do Niša – i preživeo
• Železnice Srbije: Šta je obećano, a šta ostvareno na „brzim prugama Srbije“
• Novo obećanje: Metro u Beogradu od 2028. godine

Čuvena železnička stanica Topčider, jedna od nastarijih u Srbiji, sa koje su na putovanja kretali kraljevi, predsednici i brojni velikani, od 1. oktobra više nije u funkciji.

Svi vozovi iz Beograda polaze sa stanice Beograd centar, poznate kao Prokop, gde je preseljen kompletan međunarodni i domaći železnički saobraćaj.

Poslednji voz za Bar sa Topčidera otišao je u noći 30. septembra, zbog čega su mnogi ljubitelji ovog vida saobraćaja tužni i setni.

Na stanici Topčider kažu da „iako putnika ubuduće neće biti, vozova će biti“.

„Znate kako mi železničari kažemo – točak mora da se okreće“, kaže Slaviša Jovanović, šef železničke stanice Topčider.

Međutim, zvaničnici najavljuju da će na mestu stanice u Topčideru biti proširen Bulevar patrijarha Pavla, gde su radovi u toku.

Praistorija i mladenci

„Ovo je praistorija“, kaže Svetlana Vasiljević, pokazujući na telefon sa neobično mnogo dugmadi najrazličitijih boja.

„To se zove telefonsko-telegrafski pult, njime sam mogla da, na primer, zovem susednu stanicu, to nam je bilo osnovno sredstvo sporazumevanja“, dodaje.

Iz koje li je godine?

„Nisam sigurna, možda iz šezdesetih ili sedamdesetih, ali svakako je praistorijski“, kaže Vasiljević uz osmeh.

Odmah pored toga nalazi se velika siva ploča, ispresecana sivim linijama i lampicama.

„Ovde vidimo kompletnu stanicu kako izgleda“, kaže Vasiljević i pokazuje na jednu od trasa.

„Kada skretničar okrene skretnicu mi sve ovde vidimo, dakle pratimo šta on radi na terenu.

„Kao što kontrolor leta ima na aerodromu, recimo“, dodaje.

Vasiljević na Topčideru radi od 1. marta 2015. godine.

Pre toga je, kako navodi, 16 godina radila na Železničkoj stanici Novi Beograd.

Kaže da stanica Topčider „zaista ima posebnu draž“.

„Romantično je mesto, uškuškano, ima dušu“, navodi.

„Nedeljom ponekad ne možeš da prođeš od mladenaca, svi dolaze ovde da se fotografišu.“

Unutrašnjost stanice deluje kao da je u njoj vreme stalo pre nekoliko decenija, ali unutra ima predmeta koji su izgleda daleko stariji.

„Ovaj sat je, kažu, Draga Mašin poklonila kralju Aleksandru Obrenoviću“, kaže Vasiljević ponosno, pokazujući na kazaljke koje kucaju pored ulaznih vrata.

Draga Mašin je bila supruga kralja Aleksandra, a oboje su ubijeni u Majskom prevratu 1903. godine, posle kojeg na vlast u Srbiji dolazi dinastija Karađorđević.

Inače, kroz železničku stanicu Topčider prolazio je i čuveni Orijent ekspres, koji je išao od Pariza do Instanbula, a njime su se vozili Albert Ajnštajn, Mahatma Gandi i mnogi drugi velikani.

„Orijent ekspres je simbol za glamur, a stanica na Topčideru kao da je izmišljena za njega“, kaže Miloš Jović iz Kluba ljubitelja železnice u dokumentarnom filmu o Orijent ekspresu.

• Železnica u Srbiji: Kada je pruga bila izlaz u svet
• Podzemni grad: Otkrivene misterije londonskih tunela
• Mašinovođa brzog voza usred vožnje otišao u toalet

Istorija

U susednoj prostoriji sedi Slaviša Jovanović, koji je od 2006. šef železničke stanice Topčider.

Na polici sa jedne strane prostorije nalazi se nekoliko železničkih fenjera, a u staklenoj vitrini, daleko od prašine, brojna železnička priznanja.

Na drugom zidu je velika i od vremena požutela zastava Srbije na kojoj se vidi do kojih je sve mesta pruga stigla.

„Tog 15. septembra 1884. godine, kada je prvi voz krenuo iz Beograda za Niš, naša stanica je bila ovde i radila je – znači tu smo od prvog voza i radimo“, kaže Jovanović.

Godine su prolazile, a Topčider je opstajao.

Jovanović kaže da se „točak okretao i kod kralja i kod maršala“.

„I u doba Obrenovića i u doba Karađrođevića, a kasnije i u doba maršala Tita“, ističe.

Stanična zgrada je između dva svetska rata bila kraljevska čekaonica i samo je kralj mogao da je koristi – stanica je bila pored.

„Kralj Aleksandar je za Marsej krenuo odavde – vozom do Peći, pa iz Peći automobilima do Zelenike u Crnoj Gori, a onda razaračem Dubrovnik do Marseja.

„Tamo se desilo što se desilo i istim putem se mrtav kralj vratio u Topčider“, kaže.

Jugoslovenski kralj Aleksandar Karađorđević ubijen je u Marseju 9. oktobra 1934. godine.

„Posle Drugog svetskog rata, novi stanovnici dvora su zadržali dvorsku stanicu i obilato je koristili“, kaže Jovanović uz osmeh.

Početkom šezdesetih završen je čuveni Plavi voz, kojim je često putovao Josip Broz Tito, predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

Tako su kroz stanicu Topčider prošli brojni svetki zvaničnici.

„Libijski predsednik Moamer Gadafi je bio više puta, naši nesvrstani prijatelji Nehru i Naser, pa i kraljica Elizabeta“, kaže Jovanović.

Džamal Abdel Naser bio je predsednik Egipta, Džavaharlal Nehru predsednik Indija, a njih dvojica bili su uz Josipa Broza Tita predvodnici Pokreta nesvrstanih.

• „Sve je počelo u Beogradu“. Šta je danas sa Pokretom nesvrstanih

Šta dalje?

Na pruzi je i dalje tiho, ali je u prostorijama železničke stanice Topčider sve više ljudi.

Stariji muškarac sede kose fotografiše stanicu, dok nekoliko zaposlenih pravi gužvu.

Gužve je na Topčideru bilo gotovo vek i po, a šta će dalje biti?

„Ništa, danas je 1. oktobar 2021. godine, a mi radimo i dalje“, kaže Jovanović kratko.

„Vozovi će dolaziti ovde na održavanje, menjanje papučica, sijalica i sve druge neophodne radove i popravke“, dodaje.

Zvaničnici navode da je železnička stanica Topčider bila samo privremeno rešenje, posle ukidanja Glavne železničke stanice 2018. godine.

„Od tada su odavde kretali vozovi za Bar, Solun i Sofiju, a ostali su otišli na stanicu Beograd centar“, kaže Jovanović.

Glavna železnička stanica ukinuta je tokom izgradnje Beograda na vodi, što je takođe izazvalo dosta burnih reakcija u javnosti.

„Kada je počela pandemija, vozovi su prestali da saobraćaju za Solun i Sofiju, pa kratko i za Crnu Goru, ali je taj vraćen kada su mere popuštene“, kaže Jovanović.

„Sada je i to ukinuto, pa će putnici koji idu do Bara polaziti sa stanice Prokop, a tu se i vraćati.“

Mnogi su zbog toga nezadovoljni, pa na društvenim mrežama žale za čuvenom stanicom.

„Znate, našem narodu je teško ugoditi“, navodi Jovanović kratko.

„Ima ljudi kojima je žao, ali mnogi su se često žalili na uslove u stanici – da pada kiša i nema nadstrešnice, da toaleti nisu čisti iako smo ih redovno čistili i slično.“

Nenad Stanisavljević iz „Infrastrukture železnica Srbije“ izjavio je za RTS da će putnici i sledeće sezone moći da putuju do Crne Gore auto-vozom, ali sa železničke stanice Zemun.

Do sledeće letnje turističke sezone, auto-voza neće biti, dodaje.

On ističe da bi sledeće godine trebalo da se u železničkoj stanici Zemun „kompletno završi sva neophodna infrastruktura za putnike koji koriste auto-voz“.

„Moram da napomenem da ovo nije neko rešenje koje je brzo, već je tri godine pripreman teren – to je u okviru razvoja beogradskog železničkog čvora“, izjavio je Stanisavljević.

Kako kaže, ukidanjem stare glavne železničke stanice i Topčider je izgubio na značaju.

„To je u skladu sa urbanističkim zahtevima i projektima grada, da se tu gde se nalazi stanica u Topčideru proširi rakovički Bulevar patrijarha Pavla“, objasnio je Stanisavljević.

Ljubav

Ima u vozovima nešto magično, zbog čega ih mnogi vole.

Tačno je to, kaže Vasiljević, dodajući da to ne „smatra zato što je železničarka“.

Zbog čega onda?

„Komfor, komfor“, ističe.

„Imam sina od 16 godina i kada putujemo autobusom, on samo kaže nikad više – navikao je na voz.“

Kako kaže, voz je i jeftiniji, a i bolji je za životnu okolinu.

Jovanović dodaje da svako ima drugačiji razlog zbog kojeg voli vozove, ali ističe da je važna povezanost.

„Kada stanemo na šinu, mi smo tom šinom povezani sa Parizom, Moskvom, Varšavom, Pekingom, Atinom, Madridom i mnogim drugim gradovima.

„Eto… Sve su šine povezane“, dodaje.

A točkovi se kotrljaju.

I za kralja i za maršala.

Pogledajte video: Da li je ovo budućnost železnice?

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]