Aleksandar Rukavišnjikov i Goran Vesić Foto: Beoinfo„Želim najbolje za Beograd odnosno da u njemu stvaraju svetski poznati umetnici. Aleksandar Rukavišnikov, autor spomenika Stefanu Nemanji, vajar je priznat u svetu. Savski trg su uredili veoma poznate španske arhitekte, park Ušće rekonstruisan je prema projektu danskog arhitekte Jana Gela, pored pasarele koja povezuje Kalemegdan i Savski kej postavljena skulptura veoma poznatog britanskog vajara Ričarda Dikona koju je radio sa Mrđanom Bajićem, a pečaške zone u centru grada uređivao je austrijski arhitekta Boris Podreka. Sve se to dogodilo poslednjih sedam godina i nastavićemo sa tim trendom“, rekao je Vesić, a prenosi Sekretarijat za informisanje grada Beograda.
Kako se dodaje, Vesić je pojasnio da je ponudio ruskom vajaru Aleksandru Rukavišnikovu da zajedno sa srpskim arhitektima i našim mladim vajarima uredi jedan park u Beogradu po ugledu na park Guelj u Barseloni.
„Jedna od turističkih atrakcija Barselone je park Guelj koji je delo čuvenog Antonija Gaudija. To je park koji ima svoju koncepciju i vredna umetnička dela. Želimo da imamo svoj park u Beogradu koji će biti uređen prema projektu Rukavišnikova i oplemenjen umetničkim delima. Beograd je metropola koja zaslužuje ovakav park“, naveo je Vesić.
U saopštenju podećaju da se Aleksandra Rukavišnikova nalaze se u mnogim zemljama sveta poput SAD, Danske, Španije, Južne Koreje i Švajcarske. Stvarao je „Nulti komentar”, spomenik F. M. Dostojevskom, kao i spomenike M. A. Šolohovu, N. A. Kristofariju, J. V. Nikulinu ili skulpturu Gladijatora.
„Rukavišnikov je profesor na Moskovskom državnom akademskom umetničkom fakultetu. Stvorio je sopstveni stil koji ne može da se uporedi ni sa kim. Zato sam siguran da će Rukavišnikov zajedno sa mladim srpskim vajarima i arhitektima stvoriti u Beogradu park koji će biti umetničko delo“, naglasio je Vesić.
On je dodao da će park u kojem će Rukavišnikov raditi tek biti određen, a moguće je da to bude potpuno nov park.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
NDMBG: Spomenik despotu Stefanu Lazareviću zapravo bilbord SNS
Kako smo propali mali Nemanja i ja
Strasno! Covek koji javno laze srpsku javnost da ne zna koliko je kostala izrada njegovog dela, bez honorara naravno, samo materijalizacija, da dobije i orden i jos jedan posao. Neka pitaju i ostale strane autore, Gela ili Podreku, da li moze da se desi kod njih da ne znaju koliko kosta bilo koja investicija i da li smeju da kriju cak i autorski honorar. Ovo je samo javna potvrda da smo mi jako korumpirano drustvo, a za Rusiju se to vec odavno zna. ‘Mi smo braca’!
Vajaru svaka cast.
Vesicu NE !!!
Ne moze on biti jedini covek koji ovaj grad svojata kao svoje dvoriste,a tako i odlucuje.
Naravno da je najpogodniji jer on „ne dozvoljava“ da se zna cena radova tj. koliko ide u dzep funkcionera
Ocigledno je samozvani gradonacelnik umislio da je sve u ovom gradu licno njegovo.Rusi, gradi,asfaltira a sad daje, bez ikakve javne rasprave ili raspisivanja javnog konkursa za idejno resenje, i javne povrsine da ih uredjuje neko koga on licno izabere.Da li ovo ima igde na svetu da jedan covek odlucuje o svemu i da preuzme citav grad da ga rusi i ruzi, kao da je njegovo dvoriste.
„Aleksandar Rukavišnikov, autor spomenika Stefanu Nemanji, vajar je priznat u svetu.“ Bez namere da zvucim pretenciozno, ipak treba biti pazljiv sa izborom reci. Cak ni Wikipedia koja svakako nije izvor objektivne informacije, ali ipak sluzi kao indikator, ga nema na engleskom jeziku, a brza pretraga interneta prikazuje lokalnog (ruskog) vajara. Ne znam kako ljudi ovako pricaju.. u kom veku ljudi i dalje ne koriste internet ? Kome se ovako obracaju. Cudno…