Pomislila sam da u tome ima čudne simbolike. NJegovo majstorstvo sa loptom, podsećalo nas je na uzvišenost takvog talenta i na fenomen fer-pleja. A fer-plej na jednom drugom polju politike, jeste ono što masa traži danas, šetajući Šekijevim Beogradom.

Šekularac nas podseća da je jedna drugačija Srbija od one iz 90-ih ili ove sada, ipak moguća. Izjavom, da je u vreme njegove igre bilo „viteško vreme fudbala“, on govori o drugom licu paralelne Srbije. U toj Srbiji Šekularac je bio istaknuti Beograđanin. Znan od svih.

Kako sam stanovala kraj Kalemegdana, a na „Zvezdinom“ su bile naše mladalačke igranke, znajući Zvezdine sportiste, bilo mi je poznato da se Šekularac osim virtuozne igre izdvajao i svojim ljudskim stavom. Fudbal je lepotom njegovog čudesnog driblinga postajao vrsta moralnog čina u prepoznavanju vrednosti.

Otuda ličnosti, u odnosu prema svom umeću, poput njega ili Duška Radovića, danas Koraksa ili Petričića, na drugi način, opisuju obris jedne drugačije Srbije, čija je snaga u jednostavnoj privlačnosti stvaralačkog dostojanstva, a ne u dvojnom moralu falsifikovanih pravila igre lažne stvarnosti.

Autorka je pisac knjige Beograd kao autobiografija

Povezani tekstovi