Ovih dana obeležava se 100 godina od rođenja Ingmara Bergmana, kao da je veliki mag filma još uvek živ.
On živi i traje kroz svoje filmove, sada u novoj Kinoteci koja je i sama vrsta urbane magije sedme umetnosti. U obnovljenom zdanju Kinoteke ponovo je oživeo na Studentskom trgu duh kulture ovog grada trajući, a svojim belim enterijerom simbolično je probudio tajnu dušu „belog grada“. I pored neobjašnjivog i varvarskog zatvaranja svih beogradskih bioskopa, Kinoteka je ostala čuvar čudesnih pokretnih slika. Nekada su mladi stanovnici Beograda ulazeći u salu Kinoteke u Kosovskoj ulici, prolazili svojevrsnu inicijaciju gradske zrelosti kroz filmove Melvila, Velsa, Antonionija, Bergmana. Bio je film bezmalo važan „pogled u svet“, prošli i sadašnji, neprolazan, jer kinoteke jesu mesta vizuelnih urbanih sećanja. Tako sam u Helsinkiju i Torontu, pred njihovim kinotekama, videla dugačke redove posetilaca za cikluse filmova značajnih reditelja. Nijedan savremeni „blokbaster“ nije ih ipak mogao ugroziti. Univerzalna ljudska potreba za smislom, za pričom, za slikom, kao i čežnja za lepotom i tajnom umetnosti, neočekivano se pojavljivala. Pravi film je, kao što je Bergmanov, sve to sadržao. Beograd je i po svojoj Kinoteci i bogatstvu filmova koje čuva pravi kulturno-evropski grad. Možda se u zagonetnoj ideji Bergmanovog „Sedmog pečata“ ili „Divljih jagoda“ krije ključ „sedme umetnosti“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
