Beogradska tvrđava prva od "7 Najugroženijih" lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope 2020 1Foto: JP "Beogradska tvrđava"

Autentičnost i integritet ove impresivne tvrđave ugrožena je, kako navode u obrazloženju, štetnim projektom izgradnje žičare (gondole) Kalemegdan-Ušće koji bi drastično ugrozio integritet i autentičnost ovog kulturnog dobra od izuzetnog značaja.

„Beogradska tvrđava je jedan od najvažnijih kulturnih dobara u Srbiji. Sa kulturnim predelom koji je okružuje svedoči o brojnim civilizacijama koje su naseljavale prostore Balkana od Neolitskog perioda do danas, i čuva svedočanstva o Keltima, Rimskom carstvu, Vizantijskom carstvu, kao i Ugarskoj, Bugarskoj i Srpskoj srednjovekovnoj državi, te Osmanskom carstvu i Austrougarskoj monarhiji. Beogradska tvrđava sa Antičkom Singidunumom nalazi se na Tentativnoj listi za upis na UNESKO Listu svetske baštine u okviru naveće pan-evropske nominacije u istoriji – nominacije Granice Rimskog carstva. Park Kalemegdan, koji se nalazi na tvrđavi i koji je zaštićen zakonom, omiljeno je mesto za šetnju Beograđana, a njegova izvanredna pozicija pruža prelepe – takođe zakonom zaštićene – vizure na ušće Save u Dunav“, navodi u obrazloženju Europa Nostra.

Evropa Nostra Srbija nominovala je Beogradsku tvrđavu sa okruženjem na listu „7 najugroženijih“ 2020, nakon meseci javne peticije i kampanje protiv gradnje žičare (gondole) Kalemegdan-Ušće vođene od strane brojnih strukovnih organizacija, udruženja građana, obrazovnih i naučnih ustanova koje se bave nasleđem u Srbiji. U sklopu kampanje, delegacija stručnjaka Evropa Nostre boravila je u Beogradu u maju 2019, nakon čega je sastavila Stručni izveštaj objavljen krajem jula 2019, zalažući se za celovito očuvanje Beogradske tvrđave.

Na drugom mestu po ugroženosti našlo se Narodno i eksperimentalno pozorište u Tirani, za koje navode da je jedan od najznačajnijih primera moderne italijanske arhitekture 1930-ih, koji je jedan od najvažnijih centara izvođačkih umetnosti i kulture u Albaniji, a suočen je sa planom rušenja.

Zamak Jezeri, Horni Jiretin, u Češkoj treći je na ovoj listi. Reč je o baroknom zamku, u kome je Betoven izvodio Treću simfoniju 1804, a sada je u degradiranom stanju.

Posle njega sledi Zamak Samecano, u Toskani, u Italiji.

„Spektakularno ukrašen 19-vekovni zamak u Toskani žrtva je urušavanja, vandalizma i nebrige“, precizirano je u obrazloženju odluke zašto se i on našao među najugroženijima.

Na petom mestu je Y-blok, Vladina četvrt, u Oslu u Norveškoj. Modernistička zgrada građena 1960-ih, sa ikoničnim Pikasovim muralima, oštećena tokom terorističkog napada 2011, planirana je za rušenje.

Na šestom mestu najugroženijih je Zombierki elektrana (Bitom) u Poljskoj. Modernistička elektrana iz 1920. ugrožena je rizikom od rušenja, uprkos mnogim pokušajima da se lokalitet pretvori u mesto za kulturu i kreativne industrije.

I na dnu ove liste našao se Plečnikov Stadion u Ljubljani, jedna od najranijih zgrada ovog tipa u Evropi, sagrađena 1925. po dizajnu poznatog arhitekte Jože Plečnik, a kako navode u saopštenju, u opasnosti je zbog neadekvatnog razvojnog plana.

Stručnjaci Evropa Nostre i Instituta Evropske investicione banke, kako navode u saopštenju, posetiće svaki od sedam lokaliteta zajedno sa organizacijama koje su nominovale ove spomenike kulture i sastati se sa ključnim interesnim stranama. Timovi stručnjaka različitih disciplina ponudiće stručne savete, identifikovati moguće izvore finansiranja i pomoći u mobilizaciji piroke podrške kako bi se ovi lokaliteti očuvali. Uz to, formulisaće i komunicirati niz preporuka za buduće delovanje.

„Lista 7 Najugroženijih 2020“ obuhvata raznolikost kulturnog nasleđa koje se suočava sa različitim pretnjama. Sva ova blaga kulturnog nasleđa pričaju evropsku priču koja je deo zajedničke kulture i istorije. Stavljajući ih na ovu listu šaljemo važnu poruku solidarnosti sa lokalinim zajednicama, građanima i aktivistima: u ovim izazovnim vremenima, vaši napori da sačuvate ova mesta podržani su od strane evropskog pokreta posvećenog očuvanju nasleđa“, izjavio je izvršni predsednik Evropa Nostre, prof. dr. Herman Parzinger.

Dekan Instituta Evropske investicione banke, Francisco de Paula Coelho, rekao je: “I ovog puta smo ponosni što učestvujemo u programu 7 Najugroženijih. Stavljajući ove ugrožene lokalitet pod reflektore javnosti, ovaj programigra ključnu ulogu u očuvanju najvrednijih elemenata Evrope: kulturnoj raznolikosti i nasleđu.”

Organizacije civilnog društva i javne institucije koje su članice mreže Evropa Nostre širom Evrope, podnosile su nominacije ugroženih lokaliteta u svojim državama do avgusta 2019. Savetodavni stručni panel, sastavljen od 15 međunarodnih stručnjaka, odabrao je najugroženije spomenike kulture na osnovu njihovog istorijskog značaja i kulturnih vrednosti, kao i urgentnosti njihove ugroženosti. Panel je uzeo u obzir i dosadašnje angažovanje zajednica na lokalnom i nacionalnom nivou, posvećenost institucija, vlasti i nevladinih aktera, kao i dugoročnu održivost i društveno-ekonomski potencijal lokaliteta.

U junu nominacije za 2021. godinu

Program „7 Najugroženijih“ sprovodi Evropa Nostra, najveća panevropska mreža u oblasti nasleđa, u partnerstvu sa Institutom Evropske investicione banke, a uz podršku programa Kreativna Evropa Evropske Komisije. Ovo je jedini program posvećen borbi za ugroženo nasleđe na tlu Evrope, pokrenut 2013. sa ciljem da doprinese očuvanju vrednog evropskog nasleđa koje je trenutno ugroženo nebrigom, nedostatkom sredstava, vremenskim i drugim nepogodama ili neadekvatnim investicionim projektima. Program obezbeđuje stručnu i zagovaračku podršku, i doprinosi mobilizaciji lokalne i međunarodne javnosti u očuvanju kulturnog nasleđa. Od 2020, ovaj program sprovodiće se svake godine, a poziv za nominacije za „7 Najugroženijih 2021“ biće bjavljen u junu 2020.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.