Foto: Sanja Milošević

Novu gradsku atrakciju, koja neodoljivo podseća na mnogo poznatiji turistički simbol Amsterdama, reporteri Danasa primetili su sredinom decembra prošle godine, i od tada naša redakcija pokušava da dobije od gradske uprave detaljnije informacije o poreklu ovih slova.

Dok se građani i turisti rado fotografišu pored ukrasa u centru Grada, pomalo je neobično što ni niko od gradskih čelnika to još nije učinio.

Osim što novi turistički simbol gradski čelnici nisu ni pomenuli, niti svečano otvorili, kao što to obično čine, ni gradska informativna služba nije odgovarala na pitanja Danasa – kada su slova postavljena, da li će trajno ostati na Trgu, koliko su koštala. Ne zna se ni ko je slova osmislio, ili bolje reći „pozajmio“ ideju iz prestonice Holandije.

Sve ove informacije zahtevali smo od gradske uprave i pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, međutim odgovor smo dobili, ali tražene informacije ne.

Pitanja kada su postavljena slova kojima je ispisano „Beograd“ na Trgu Nikole Pašića, zašto po dizajnu podsećaju na ona koja postoje u Amsterdamu, koliko je koštala izrada i postavljanje, zašto nije bilo najava o postavljanju slova da li je namera da ona ostanu trajno na Trgu prosleđena su na adrese samo dva sekretarijata, a kako oni nisu imali odgovore, za gradsku upravu priča je završena. Nadležni su se za odgovore obratili Sekretarijatu za komunalne poslove, koji se proglasio nenadležnim pa prosledio pitanja Sekretarijatu za saobraćaj. Ni oni, naravno nisu imali tražene podatke, ali istraživanje se za gradsku pravu tu završilo.

U odgovoru koji smo dobili navodi se da se “ dana 12. 1. 2018. godine Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove obratilo ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacija od javnog značaja u vezi zahteva novinarke lista Danas“ ali kako oni ne poseduju tražene informacije, naveli su da zahtev „prosleđujemo Sekretarijatu za saobraćaj na dalju nadležnost“.

Zatim je Sekretarijat za saobraćaj naveo da „ne raspolaže informacijama kada su slova „BEOGRAD“ postavljena na Trgu Nikole Pašića, ko je postavio predmetna slova i koliko je koštala njihova izrada i postavljanje“.

Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li neki drugi od 25 gradskih sekretarijata poseduje tražene informacije, ali nadležni nisu našli za shodno da se obrate recimo, Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, Sekretarijatu za investicije, ili Sekretarijatu za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima odnosno Beokom servisu, koji na prvi pogled ne deluje nadležnim za ovakva pitanja, pa ipak jeste bio nadležan za nabavku novogodišnje jelke od 83.000 evra.

A možda gradska uprava zaista ne zna šta se dešava i postavlja na ulicama Beograda – u ovom slučaju preko puta gradske skupštine, i kabineta gradonačelnika.

Originalnost – kao u Amsterdamu

Šarenim slovima, kakva je nedavno dobio Beograd, ispisano je i ime Amsterdama, a pitanje čija je ideja bila da se baš ovakva slova postave, važno je kako bi se utvrdilo da li je ideja bila da Beograd počne da liči na Amsterdam i u nekim drugim segmentima, ili ćemo se zadržati samo na „kopiranju“ turističkog simbola koji je svojevrsni zaštitni znak prestonice lala i vetrenjača. Kako ne bi bilo baš potpuno kao u holandskom gradu, na beogradskom simbolu nedostaje „Ja“ (I Am) ispred naziva, ali je zadržana crvena boja u prva dva slova.