Petrašinović predstavio izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti: „Izborni proces će biti transparentniji, demokratičniji i kvalitetniji“

Predlog zakona predviđa ograničenje troškova izbornih kampanja kroz uvođenje limita za parlamentarne, predsedničke, pokrajinske i lokalne izbore, uključujući i drugi krug predsedničkih izbora, rekao je Petrašinović u skupštinskoj raspravi.

Limit za parlamentarne i predsedničke izbore je šest miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, za pokrajinske izbore 1,5 miliona evra u dinarima, za odbornike u gradskim parlamentima milion evra, dok je limit za odbornike lokalnih samouprava 400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, naveo je Petrašinović, dodajući da je limit za drugi krug predsedničkih izbora sedam miliona evra u dinarima.

Petrašinović je dodao i da zakon predviđa da maksimalna visina kredita i zajma do koje se politički subjekti zadužuju kod banaka i drugih finansijskih organizacija na godišnjem nivou može iznositi do 25 odsto sredstava koja se obezbeđuju iz budžeta Srbije za finansiranje redovnog rada ili pokrića troškova izborne kampanje političkih subjekata u godini u kojoj je zaključen ugovor o kreditu ili zajmu.

Taj novac iz kredita i zajmova koji je dobijen za finansiranje redovnog rada ne može se koristiti za finansiranje izborne kampanje, predviđeno je Predlogom zakona, koji je prethodno prihvaćen na skupštinskom Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Petrašinović je naveo da se izmenama tog zakona smanjuju maksimalni iznosi donacija koje fizička i pravna lica mogu da upućuju političkim organizacijama, a preciznije se uređuje i učešće trećih lica u izbornim kampanjama.

Pravno lice može dati do deset prosečnih zarada za finansiranje političke stranke, ali u slučaju povezanih pravnih lica, ona zajedno mogu dati do deset prosečnih zarada kao donaciju, rekao je Petrašinović.

Fizičko lice, ako je član privrednog društva kao osnivač ili deoničar koje je uplatilo donaciju političkoj stranci, nema pravo u toj kalendarskoj godini na donaciju političkoj partiji.

Petrašinović je objasnio da je u izbornoj kampanji moguće da pravno lice uplati do 15 prosečnih plata.

Kao jednu od najznačajnijih novina, on je naveo ukidanje izbornog jemstva za političke stranke i druge učesnike izbornog procesa koji nemaju predstavnike u republičkom parlamentu, Skupštini Vojvodine ili lokalnim skupštinama.

Time će politički subjekti moći da koriste prvi deo sredstava iz javnih izvora namenjenih finansiranju izborne kampanje bez prethodnog polaganja jemstva.

Petrašinović je rekao i da ostaje obaveza da se vraća novac u budžet ukoliko stranke ne osvoje jedan odsto glasova, dok je ta granica na 0,2 odsto za manjinske stranke.

Agencija za sprečavanje korupcije dobija ovlašćenje da od poslovnih banaka zahteva finansijske izveštaje i podatke o transakcijama na računima političkih stranaka, rekao je Petrašinović i naveo da se skraćuju rokovi po kojima bi Agencija trebalo da postupa po osnovu prijava protiv političkog subjekta.

Ukoliko je redovni postupak, Agencija kada dobije prijavu ima rok od osam dana da to uputi političkom subjektu, koji ima rok za izjašnjenje 15 dana i onda Agencija donosi odluku u roku od 15 dana, naveo je on.

Petrašinović je istakao da se u izbornom procesu ti rokovi skraćuju na tri dana, pa Agencija obaveštava politički subjekt o prijavi u roku od 24 sata, koji ima tri dana za izjašnjenje i potom sledi odluka Agencije u roku od tri dana.

Ukoliko onaj koji je podneo prvobitnu prijavu nije zadovoljan odlukom Agencije, može se pokrenuti upravni spor pred sudom, politička stranka ili subjekt ima rok od 24 sata da dostavi odgovor, a potom Upravni sud donesi odluku u roku od 72 sata, objasnio je Petrašinović.

Petrašinović je naveo da je izmenama i dopunama zakona propisano da izveštaj koji partije podnose Agenciji za sprečavanje korupcije mora biti u pisanoj i elektronskoj formi, vidljiv na sajtu te Agencije i biti u takvom formatu da svako zainteresovano lice može da ga preuzme.

Prema rečima Petrašinovića, politički subjekti su u obavezi da redovan godišnji finansijski izveštaj podnose Agenciji za sprečavanje korupcije do 30. aprila tekuće godine za prethodnu godinu, uz obavezno mišljenje ovlašćenog revizora.

On je naveo da su izmenama predviđeni i dodatni mehanizmi za sprečavanje zloupotreba, posebno kada je reč o privrednim subjektima i njihovim vlasnicima, kao i da jedna od preporuka predviđa obezbeđivanje jednakih uslova za korišćenje javnih prostora svim učesnicima izbornog procesa.

Petrašinović je naveo da se uvode i obaveze za treća lica koja mogu voditi pozitivnu ili negativnu kampanju za određenu političku stranku.

Predložene izmene deo su procesa usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa preporukama ODIHR i imaju za cilj obezbeđivanje ravnopravnijih uslova za sve političke aktere u izbornom procesu, rekao je Petrašinović i naglasio da se radi o preporukama koje su se ticale izbora u Srbiji iz 2020, 2022. i 2023. godine.

„Izmenićemo izborno zakonodavstvo, a na izborima će ljudi glasati za ono što su naša dela i rezultati, jer veruju predsedniku Aleksandru Vučiću“, rekao je Petrašinović.

Petrašinović je prethodno na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava podsetio da su povodom tog zakona organizovana četiri javna slušanja u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu, te istakao da su podržane sve preporuke ODHIR u cilju boljeg i demokratičnijeg sprovođenja izbora i rada političkih subjekata na teritoriji Srbije.