CBAM već menja poslovne odnose: Srbiji potrebna zelena industrijska politika

Kako se navodi u saopštenju, kratkoročno, najveći problem biće verifikacija podataka koje kompanije dostavljaju EU kupcima i deklarantima. Dugoročno, ključni izazovi su nedovoljno razvijena (zelena) industrijska politika i neuverljiv tempo energetske tranzicije, dok se mogućnost uključivanja EPS-a u sistem ekvivalentan EU ETS-u nadvija kao velika horizontalna pretnja privredi, domaćinstvima i javnim finansijama.

To je glavna poruka konferencije „CBAM je samo prvi test: Zašto je Srbiji potrebna zelena industrijska politika?“, koju je CEVES organizovao u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan.

Miodrag Milosavljević, zamenik direktora Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan, ističe da je važno da CBAM ne razumemo samo kao pretnju.

„On jeste pritisak, ali je istovremeno i rano upozorenje. Pokazuje nam gde su slabosti našeg razvojnog modela i kako moramo brže, pametnije i koordinisanije da delujemo.
Ako ga shvatimo ozbiljno, CBAM može biti prvi test sposobnosti Srbije i ostatka regiona da pređe iz logike prilagođavanja tuđim pravilima u logiku oblikovanja sopstvene razvojne strategije“, ocenio je dodajući da nam je zato potrebna zelena industrijska politika, ali ne kao još jedan strateški dokument koji će ostati na polici, već kao praktičan okvir koji povezuje energetiku, industriju, obrazovanje, inovacije, finansije i lokalni razvoj.

Evropska unija je kroz CBAM upravljanje karbonskom intenzivnošću pretvorila u uslov pristupa njenom tržištu. Od 2026. godine CBAM više nije samo režim izveštavanja, već ulazi u fazu finansijske izloženosti za proizvode iz sektora gvožđa i čelika, aluminijuma, đubriva, cementa, vodonika i električne energije. Formalna obaveza ostaje na EU uvoznicima i ovlašćenim CBAM deklarantima, ali srpske kompanije moraju da obezbede podatke o emisijama po proizvodu, metodologiju, verifikaciju, dokaz o plaćenoj ceni ugljenika i dokumentaciju koju kupci mogu da koriste.

„Ovaj proces se neće zaustaviti zbog geopolitike. Ko god da trlja ruke i čeka da ovo prođe, vara se“, poručio je Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije i rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju.

Prema CEVES izveštaju predstavljenom na konferenciji, izvoz industrijske CBAM robe iz Srbije u EU, bez električne energije, iznosio je oko 1,44 milijarde evra u 2025. godini. Izloženost je najveća u gvožđu i čeliku, sa 930,8 miliona evra izvoza, i aluminijumu, sa 401,1 milion evra, dok su đubriva dodala 103,3 miliona evra. Ovim procesom pogođeno je između 500 i 2.000 kompanija, direktno ili kroz lance vrednosti, a čist trošak CBAM-a za 2026. godinu procenjuje se na oko 120 miliona evra.

Učesnici su naglasili da je CBAM mnogo više od običnog poreza i da već menja poslovne odnose. EU kupci od srpskih kompanija traže procene ugrađenih emisija, metodologiju, status verifikacije i informacije o plaćenoj ceni ugljenika. Kompanije sa nižim stvarnim emisijama mogu izgubiti konkurentsku prednost ako podaci nisu prikazani po proizvodu, verifikovani i prihvaćeni od kupca. Ugovorne klauzule sve češće prebacuju buduće CBAM troškove, rizik default vrednosti i verifikacioni rizik nazad na izvoznike.

Stanislava Simić, direktorka Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije, ukazala je da se industrija intenzivno priprema za CBAM, ali da ključni izazov nije samo popunjavanje izveštaja. Prema njenoj oceni, Srbiji je potreban ambijent koji omogućava investicije i dekarbonizaciju, uključujući predvidiv regulatorni okvir, pristup zelenoj energiji, korišćenje alternativnih goriva i sekundarnih sirovina, reformu upravljanja otpadom i vraćanje sredstava prikupljenih kroz takse privredi kroz odgovarajuće projekte.

Ljubica Drake, generalna menadžerka za zaštitu životne sredine u HBIS Serbia, naglasila je da CBAM nije izazov jedne kompanije, već države u celini, posebno zato što kompanije moraju da povežu podatke na nivou postrojenja sa podacima po proizvodu, obezbede verifikaciju i istovremeno planiraju skupe investicije. Ona je ukazala i da administrativne prepreke, sporo izdavanje dozvola i nepostojanje jasnog strateškog plana ozbiljno otežavaju dekarbonizaciju čak i velikim kompanijama.

Energetska tranzicija predstavljena je kao najveći sistemski izazov. Potrebna ulaganja javnog sektora i državnih energetskih preduzeća procenjuju se na više od 20 milijardi evra do 2030. godine, dok se već kod postojećih prioritetnih energetskih projekata javljaju kašnjenja u pripremi, problemi sa projektnom dokumentacijom, imovinsko-pravnim pitanjima i značajnim uvećanjem troškova. U tom kontekstu, direktni CBAM trošak za izvoz električne energije ocenjen je kao manji problem od mogućeg uključivanja EPS-a u sistem ekvivalentan EU ETS-u.

Ljubo Maćić, ekspert za energetski sektor, upozorio je da bi taj scenario, u zavisnosti od cene CO₂, mogao da stvori godišnji trošak reda veličine dve, tri milijarde evra, što EPS i potrošači u ovom trenutku ne bi mogli da podnesu bez jasne mape puta za dekarbonizaciju i podrške EU.

Konferencija je ukazala i na slabost domaće industrijske politike. Srbija ima razvijenu praksu privlačenja velikih investicija, ali nema dovoljno snažan sistem za široko unapređenje domaćih kompanija, MSP i dobavljača. Aleksandar Goračinov, direktor SME Hub projekta, ukazao je da mala i srednja preduzeća moraju da savladaju niz prethodnih koraka pre nego što mogu aktivno i efikasno da se bave CBAM-om i dekarbonizacijom, od kvaliteta upravljanja i internih procedura do podataka, finansijskog planiranja i sposobnosti da odgovore na zahteve kupaca.

Ognjen Popović iz Ministarstva finansija ukazao je da trošak CBAM-a nije dovoljan pokazatelj ukupnog izazova i da se pitanju mora pristupiti holistički, kroz investicije, konkurentnost, finansiranje, energetski sektor i pristup evropskim fondovima za dekarbonizaciju. Naglasio je da su za otključavanje tih sredstava potrebni i spremnost domaćih institucija i dogovor sa EU, jer bez podrške EU Zapadni Balkan rizikuje da ostane daleko iza. Popović je najavio i da Beogradska berza testira platformu za kupovinu ugljeničnih jedinica, koja bi kompanijama omogućila da finansijski upravljaju CBAM rizikom.

Zaključak konferencije je da Srbija ne može čekati da evropska pomoć reši domaće operativne praznine. U narednoj fazi potrebno je završiti preostala podzakonska akta za primenu zakona o ceni ugljenika, uspostaviti dokaz o plaćenom domaćem porezu koji EU deklaranti mogu da koriste, otvoriti vidljive budžetske linije za dekarbonizaciju u budžetu za 2027. godinu, usvojiti definiciju zelenih poslova i pripremiti jasnu mapu puta za elektroenergetski sektor. Zbog kompleksnosti i značaja, zelena tranzicija mora biti podignuta na viši politički nivo.

Konferenciju su organizovali CEVES i Privredna komora Srbije, uz finansijsku podršku Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan.