Gradi se sporo i skupo

Stambena problematika jedan je od krupnih aduta u predizbornim nastupima svih kandidata za gradonačelnika Beograda. Manje ili više, svi su jedinstveni u oceni da se korupcija odavno uvukla u ovu oblast, i da je to problem s kojim će se obračunati čim pobede na izborima. Prema nekim procenama, glavnom gradu u ovom trenutku nedostaje najmanje 50.000 stanova. I dalje se gradi sporo i skupo. Ponuda je višestruko manja od potražnje, ali zato oni koji prodaju stanove enormno dižu cene. Zato nije čudno što su oba gradska konkursa za po 1.000 neprofitnih stanova izazvala veliko interesovanje, a broj prijavljenih višestruko je premašio raspoloživi fond.
Kandidat koalicije „Za evropski Beograd“ Dragan Đilas, slaže se sa ocenom da se u prestonici mnogo gradi, ali da to očigledno nije dovoljno. Uz to, stanovi su preskupi za većinu građana. On je najavio da će do kraja meseca biti predstavljen projekat, koji se u najkraćem svodi na to da svaki investitor koji gradi stanove na zemljištu kupljenom od Grada, bude obavezan da određeni procenat izgrađenih kvadrata ustupi Gradu, po ceni izgradnje. Đilas kaže da bi se na taj način došlo do desetine hiljada kvadrata koji bi davani Beograđanima, po uslovima sličnim onima koji važe za takozvane neprofitne stanove.
Kandidat koalicije „Za evropski Beograd“ najavio je da će se na levoj obali Dunava graditi „Treći Beograd“, grad po uzoru na Novi Beograd, što će značajno uticati na lakšu i povoljniju mogućnost dolaska do stana. On kaže da to nije „prazno obećanje koje daju političari u predizbornoj kampanji,već tvrdnja ljudi koji su pre osam godina obećali da će od Novog Beograda napraviti najmoderniji grad na Balkanu, i koji su to obećanje ispunili“. Biljana Srbljanović, kandidat LDP za gradonačelnika Beograda, zalaže se za potpunu reformu i reorganizaciju svih gradskih institucija, kako stručnih, tako i upravnih. Jer, kako je rekla,“sadašnji način upravljanja Beogradom postavljen je još u Titovo vreme i sasvim je neprimeren novom evropskom građanskom društvu, tržištu i privatnoj svojini“. Prema njenom mišljenju, to su preduslovi da se u uređenje grada na pravi način uvede privatni sektor kroz javno – privatno partnerstvo.
-Tada će privatni investitori biti prinuđeni da, zbog svog profita, brinu o uvećanju javnog dobra. Sada profit prave korupcijom, i to ne zato što im je to lakše, već zato što ih gradska uprava na to prisiljava. Kad ovo uradimo biće dovoljno jeftinih stanova – kazala je Srbljanovićeva.
Da je pre potrebna sistemska borba protiv korupcije i u oblasti stanogradnje, smatra i kandidat koalicije DSS-NS Aleksandar Popović. Način za to je potpuna javnost u radu svih gradskih, pa i urbanističkih službi. Plansko uređenje grada omogućiće bolje uslove za investiranje u stambenu gradnju, po ubrzanim procedurama. Obezbedićemo i infrastukturno opremiti lokacije za individualnu i stambenu gradnju, i učiniti ih pristupačnim najvećem broju građana, kaže Popović.
Aleksandar Vučić, kandidat SRS za gradonačelnika, takođe smatra da je previše birokratije i korupcije, i da to nanosi veliku štetu ljudima kojima je potreban krov nad glavom.
– Kao gradonačelnik, nameravam da preuzmem stvari u svoje ruke i započnem izgradnju najmanje 25.000 novih stanova, po pristupačnim cenama, za mlade bračne parove i nove porodice. Ovo će biti jedan od ključnih delova programa koji ćemo predstaviti građanima, izjavio je Vučić.
Žarko Obradović, kandidat koalicije SPS – PUPS – JS za gradonačelnika smatra da da je Beogradu, radi rešavanja problema stanovanja, potrebno mnogo više, čak i do 100.000 stanova. Da bi Beograđani došli do svog krova nad glavom potrebno je da se stanovi grade i da im cena bude niska. To je moguće realizacijom projekta koji je krajem devedesetih godina ponudila Vlada Republike Srbije. Recept je vrlo prost: cene takvih stanova treba da budu građevinske, a Grad treba da subvencioniše zemljište i primarnu infrastrukturu. Na taj način stanovi će biti dostupni mladim ljudima i onima koji su socijalna briga države – kaže Obradović. Prema njegovim rečima, Grad treba za te stanove da odvoji građevinsko zemljište i da se odrekne svog dela finansijske nadoknade čime bi, praktično, pokazao da brine o svojim građanima.