Klima uređaji uprskali Beograd

Do pre samo dvadesetak godina klima uređaji u Beogradu su bili svojevrsna privilegija i maltene atrakcija. Klima je bila luksuz, i tačno se znalo ko može da sebi priušti i namontira ovo „čudo tehnike i civilizacije“. Prema nezvaničnim procenama, u glavnom gradu danas funkcioniše najmanje 60.000 ovih uređaja. To, naravno, predstavlja veliki korak napred kada je luksuz građana u pitanju, ali isto tako stvara i probleme, jer rnnogi od tih uređajai „tuširaju“ građane koji su dovoljno neoprezni da stanu ispod pogrešnog prozora.
Taj probem je pre nekoliko godina zahtevao hitno donošenje propisa koji će regulisati pravilno postavljanja klima uređaja, ali u Odluci o opštem uređenju grada za sada postoje samo dva člana koja nalažu da se cev iz koje kondenzat ističe mora vratiti u prostoriju u kojoj se klima uređaj nalazi.

Opasnost od klime

Klima uređaji preplavili su i najvažnije zgrade i spomenike kulture u prestonici i samim tim mnogima od njih i više nego naružili izgled. U Zavodu za zaštitu spomenika Beograda predlažu da se uređaji instaliraju na onoj strani objekta koja se ne vidi iz ugla prolaznika koji spomenik posmatra. Tako bi se izbeglo bušenje i guljenje spoljne fasade kao i njeno nagrizanje curenjem kondenzata.

Na kraju krajeva, klima uređaji mogu kod određenog broja ljudi biti veoma opasni i po zdravlje, jer nagla promena temperature može da izazove burnu telesnu reakciju. Stoga lekari preporučuju da razlika između temperature „napolju“ i one u prostoriji sa klimom ne treba da bude veća od deset stepeni, a prilikom izlaska ili ulaska u ohlađenu prostoriju treba na pogodnom mestu pričekati nekoliko minuta dok se organizam ne privikne na temperaturnu razliku.

– Nedavno smo poslali dopis svim komunalnim i inspekcijskim kancelarijama beogradskih opština u kojem sugerišemo da inspektori pojačaju kontrolu izliva kondenzata iz klima uređaja na teritoriji svojih opština, i ispisuju mandatne kazne tamo gde je to potrebno. Inače, zalažemo se za pronalaženje nekog prelaznog rešenja koje bi jasno definisalo način i uslove instaliranja klima uređaja u prostoriju – kaže za Danas Vladan Luković, gradski sekretar za inspekcijske poslove. Visina mandatnih kazni iznosi 2.500 dinara za fizička, odnosno oko 10 hiljada dinara za pravna lica.
Jedan od glavnih uzroka curenja kondenzata iz klima uređaja često je nestručno postavljanje samog aparata u prostoriju. Drugi razlog, kako majstori u radnjama za servisiranje uređaja ističu, leži u činjenici da građani prvo gledaju cenu, pa tek onda kvalitet aparata koji kupuju. Prema njihovim rečima, najskuplji ali i najbolji su japanski rashladni uređaji koji su, doduše, nešto skuplji,ali vredni ulaganja. Najlošiji ali i najbolje prodavani su „kinezi“ , koji se mogu nabaviti za 150 eura.
Sledeći veliki problem, kada su klime uređaji u pitanju, jeste naruživanje gradskih fasada.
– Ne samo da ne postoje jasni propisi koji regulišu postavljanje klima u gradu, nego smo jedva izdejstvovali i ovu odluku o kažnjavanju vlasnika čiji uređaj curi i kaplje po ulici. Zapravo,u celom slučaju nadležno je Ministarstvo za infrastrukturu kojem smo poslali predlog, ali koje nije htelo da menja svoje jasno definisane zakone samo zbog curenja kondenzata iz klima uređaja. Tada smo, a i sada predlažemo, da se postavljanje uređaja u objektu tretira isto kao i građevinska intervencija, pa bi vlasnik tako morao da dobija od građevinske opštinske inspekcije neku vrstu građevinske dozvole. Svi predlozi su sabrani, ali papiri više od godinu dana čekaju netaknuti – kaže Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.
Komunalna inspekcija beogradskih opština uveliko proverava stanje na terenu i, u slučaju nepravilnosti, ispisuje mandatne kazne. Ukoliko vlasnik ni posle toga ne reaguje, sleduje uklanjanje klima uređaja iz objekta,ali koliko je poznato, takvih slučajeva nije bilo.
– U junu smo imali pet prijava i ispisali tri mandatne kazne. One iznose 2.500 dinara za fizička, a 12.500 dinara za pravna lica. Kontrolu smo započeli u našoj zgradi opštine kako bismo građanima dali dobar primer. Uopšte uzevši, prekršaja ima mnogo manje nego ranije, jer su ljudi shvatili da se neka pravila moraju poštovati – ističe Mileta Zarić, načelnik odeljenja za inspekcijske poslove opštine Novi Beograd.