Pre skoro 10 godina, grupa studenata Defektološkog fakulteta donela je odluku da udruženim snagama, a bez pomoći značajnih gradskih institucija, osnuje prvo utočište za decu sa ulice, decu koja su bila prepuštena sama sebi. Situacija u gradu je bila uznemiravajuća. Malo po malo, 2007. godine formirano je prvo Svratište koje se nalazilo u Drinčićevoj ulici na Dorćolu, da bi svoje konačno odredište dobilo u Krfskoj broj 7 na Zvezdari.
Ova „kuća“ nikada nije prazna i tiha i u nju dolaze svi koji imaju želju da na bilo koji način pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija, a u ovom slučaju je pomoć bila potrebna deci sa ulice.
– Trenutno imamo 151 prijavljenog korisnika. Korisnikom zovemo dete koje boravi u Svratištu više od tri puta nedeljno i koje nema više od 19 godina – kreće sa pričom Mina Lukić, koordinator Svratišta. Ona radi u Centru za integraciju mladih i kao i svi, u početku je volontirala, da bi zatim postala stalni član družine koja brine o najmlađima.
-Samo građani donose garderobu, koja mora da bude čista i ne previše oštećena. Ima i onih koji žele novčano da pomognu. Ovde deca imaju sve, od odeće i obuće do tri obroka dnevno, kao i mogućnost da se okupaju i budu čisti, kaže Mina i dodaje da Svratište ima i kreativne i muzičke radionice, od skoro se drže i časovi joge, a takođe se deca i kulturno uzdižu, vode ih u pozorište i bioskop.
Pored dnevnog boravka i radionice, ovo utočište ima i kuhinju, dva kupatila, dve spavaće sobe, jednu mušku i jednu žensku.
– U slučaju urgentne situacije, ako je ugroženo na neki način, dete može da ostane da spava najviše tri dana, a onda moramo da kontaktiramo Centre za socijalni rad, kaže Mina.
Na zidovima prostorija okačeni dečiji crteži i poruke ispisane s puno ljubavi, a u radionici deca igraju „ne ljuti se čoveče“ sa Aleksandrom. Ova devojka je rodom iz Mostara, ali živi u Danskoj više od 20 godina. Preko Centra za integraciju mladih došla je u Srbiju da pomogne najugroženijima i biće u zemlji šest meseci. U Svratištu je tek tri dana, ali kako kaže deca su je već zavolela.
Malo dalje, u dnevnoj sobi, pored televizora sede dve devojčice, Tatjana (8) i Ljubica (6), sestre koje stidljivo kažu kako vole da gledaju crtaće i da se igraju sa ostalom decom. U tom trenutku uleće u sobu Maradona, a nije u pitanju argentinski fudbaler, dečak od 12 godina, koji obožava da se rukuje i upoznaje sa drugim ljudima.
Korisnici centra su uglavnom deca romske nacionalnosti, koji imaju svoje primarne porodice, ali dolaze u Svratište ujutro i vraćaju se svojim kućama uveče.
Pored Mine i Aleksandre, u kući radi još socijalna radnica, pravnik, tri vaspitača i medicinska sestra, koja je tu da leči manje zdravstvene probleme (šuga, vaške, lakše povrede), dok se za veće probleme deca, u pratnji terenskih radnika, šalju u Dom zdravlja.
Na pitanje da li je teško raditi u takvoj ustanovi, odgovor svih je glasio da nije lako, ali da kada se najmanje nadaš najmlađi nekim svojim postupkom učine da se zaborave svi problemi.
Vruće pecivo
Zanimljivo je da u Svratište svakodnevno dolazi starija gospođa koja donosi vruća peciva za decu. Tako je bilo i juče kada smo posetili ustanovu u Krfskoj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
