Mnogi roditelji ne mogu da naplate dug

Roditelji koji su se javljali našoj redakciji negoduju jer je, kako kažu, veliki broj njih kasno saznao da taj novac mogu da dobiju nazad, pa već u startu neće moći da naplate ceo dug.

– Nas roditelje niko nije zvanično obavestio da smo platili više i da možemo da tražimo povraćaj tog novca. Kada smo saznali za to dug je već zastareo, a dugovanja od 2011. do 2014. su propala. To je nekoliko mojih plata koje ni ja ne dobijam džabe, pa zašto bi moj novac neko uzeo tek tako – objašnjava otac sa kojim smo razgovarali i dodaje da „ni ljudi koji su na izvoru informacija nisu za to čuli na vreme, kako su onda mogli da saznaju mnogi oštećeni roditelji?“.

On negoduje jer smatra da je vraćanje tog novca trebalo da bude uređeno po automatizmu, kao u pojedinim gradovima Srbije.

– Zašto roditelji moraju da pokreću tužbe i gube vreme i novac, koji im je neko nezakonito uzeo?- pita oštećeni roditelj napominjući da kamate za sudske troškove iznose i do 600 dinara mesečno.

Naime, Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda je na sednici 2016. godine donelo odluku da se u ovim postupcima radi o „naknadi štete“, pa samim tim tužbom može biti obuhvaćeno najviše tri godine koje prethode datumu utuženja. Iznos koji roditelji mogu da naplate, zato, zavisi od trenutka kada su podneli tužbu. U najboljem slučaju, to bi značilo da roditelji mogu da potražuju iznos od oko 180.000 dinara za period od 36 meseci, jer je Grad naplaćivao oko 5.000 dinara više mesečno.

Tokom prošle godine u Prvi osnovni sud u Beogradu je stiglo više od 13.000 tužbi roditelja protiv grada i predškolskih ustanova zbog nezakonitog naplaćivanja vrtića od aprila 2010. do kraja decembra 2014. godine. Prema podacima Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu, od 1. januara prošle do 31. januara ove godine, Grad je po tom osnovu isplatio 237,4 miliona dinara tokom 2017. godine i 105,2 miliona dinara tokom januara ove godine.

Podsetimo, prema Zakonu o predškolskom obrazovanju i vaspitanju roditelji su u obavezi da plaćaju 20 odsto ekonomske cene vrtića po detetu, a ona je pre poskupljenja 2013. iznosila 13.000 dinara. Međutim, umesto 2.600 roditelji su plaćali i do 8.700 dinara, a posle poskupljenja u januaru 2013. računi su dostizali i 9.700 dinara. Novi pravilnik o načinu utvrđivanja cene vrtića počeo je da se primenjuje 1. januara 2015. godine i od tada se vrtići plaćaju po zakonu, odnosno roditelji plaćaju 20 odsto od ekonomske cene.

Na godišnjem nivou roditelji su plaćali za vrtić 60.000 dinara više nego što treba. S obzirom na to da su roditelji za jedno dete u vrtiću mesečno morali da izdvoje i do 5.000 dinara više nego što je to zakonom bilo propisano, za očekivati je da maksimalno po detetu mogu da tuže Grad za 285.000 dinara, jer su za toliko preplatili njegov boravak u vrtiću tokom celog tog „spornog“ perioda. Tačni podaci, međutim, o tome koliko je roditelja preplatilo vrtić tokom tog perioda, i koliko ukupno potražuju roditelji koji su podneli tužbe ne postoje, kao ni konkretni podaci o tome dokle se u svim pojedinačnim slučajevima stiglo sa presudama.

Pojedini roditelji koji nisu uspeli da naplate dug, najavili su zajedničku tužbu Ustavnom sudu, pozivajući se na Zakon o obligacionim odnosima koji predviđa da takva dugovanja zastarevaju za pet ili 10 godina.