Sistem je organizovan tako da „odstreli“ svakoga ko je nepodoban

Četvrtak, 9. jul 2026.

„Sleteli ste u Berlin. Temperatura je 22 stepena, sunčano“, izgovara stjuardesa po sletanju na Brandenburg, aerodrom koji nosi ime Vilija Branta.

Nemačka vlada je 2020. odlučila da aerodrom nazove po čoveku koji je, kao kancelar, 1970. godine u Varšavi kleknuo pred spomenikom žrtvama Holokausta i tim simboličnim gestom uputio nacionalno izvinjenje za zločine koje je nacistička Nemačka počinila tokom Drugog svetskog rata.

U Berlin sam došao na poziv Društva za jugoistočnu Evropu (SOG), kako bih u nemačkom parlamentu primio Nagradu za solidarnost, koja se dodeljuje novinarima iz jugoistočne Evrope.

Nalazim se u zgradi Rajhstaga. Upravo u onoj koja je zapaljena 27. februara 1933. godine. Nacisti su podmetnuli požar kako bi za njega optužili komuniste, što im je poslužilo kao savršen izgovor za uvođenje vanrednog stanja, ukidanje osnovnih građanskih prava i konačni prelazak iz demokratije u Hitlerovu diktaturu. Tome je prethodilo Hitlerovo ubeđivanje predsednika Paula fon Hindenburga da donese Dekret o požaru u Rajhstagu, kojim su suspendovane sloboda govora, sloboda štampe i pravo na okupljanje.

Kao i svaka diktatura, i Hitlerova je, koja je iznedrila najveće zločine u istoriji čovečanstva, počela ukidanjem slobode govora.

A ja sam sada upravo u Berlinu zbog slobode govora.

Nemačka je danas demokratska zemlja. Podržava slobodu medija i van svojih granica. Prema Indeksu slobode medija Reportera bez granica nalazi se na 14. mestu od 180 zemalja. Poređenja radi, Srbija je na 104. mestu.

Razlika od devedeset mesta govori mnogo, ali dovoljno je i površno pogledati nemačke televizijske kanale. U istom studiju sede predstavnici vlasti i opozicije. Nema kakofonije i svađe. Ima argumentovane debate. Voditelji postavljaju provokativna pitanja. Političari ne vređaju novinare ad hominem.

Znaju kakav odnos moraju da imaju prema medijima i da, čak i kada im nije prijatno, na pitanja moraju da odgovore bez spinova i ličnih obračuna. Bez kampanja protiv novinara i ugrožavanja njihove bezbednosti.

Deluje upravo onako kako bi to želeli i novinari u Srbiji.

Ali svi znaju da smo od te slike miljama daleko i da je ona iz godine u godinu sve udaljenija.

Pohvale koje je o mom radu izneo poslanik Bundestaga Boris Mijatović izazvale su mi nelagodu. Od političara u Srbiji uglavnom slušam uvrede, spinove i laži. Nisam navikao na lepe reči.

Veče završavam fudbalom. Pivnice su pune. Iako su neslavno ispali, Nemce i dalje zanima Svetsko prvenstvo.

Francuska rutinski pobeđuje Maroko, na razočaranje svih koji vole kada autsajder iznenadi favorita.

Petak, 10. jul

Vraćam se preko Brandenburga, sa aerodroma Vili Brant.

Ponovo razmišljam o njegovom klečanju u Varšavi.

Svaki drugi Nemac tada je smatrao da je Brant preterao. Posebno ih je frustriralo što je potpisao Varšavski ugovor, kojim se Nemačka odrekla svojih nekadašnjih istočnih teritorija, koje su posle Drugog svetskog rata pripale Poljskoj. Ekstremna desnica nazivala ga je čak i „narodnim izdajnikom“.

Istorija ga ipak pamti kao državnika čija je politika značajno doprinela kasnijem ujedinjenju Nemačke.

Na današnjoj svetskoj političkoj sceni gotovo da nema takvih lidera. Dominiraju populisti, spremni da se dodvoravaju biračima i govore ono što žele da čuju, bez obzira na to da li je istina. Sutra će se sve zaboraviti. Nova drama već čeka.
Cena nafte raste posle jedne izjave američkog predsednika.

U Srbiji izjave predsednika ne utiču na cenu nafte, ali utiču na sluđivanje javnosti.

U samo nekoliko dana Aleksandar Vučić najavio je ostavku i raspisivanje predsedničkih izbora. Zatim je rekao da će ipak prvo biti parlamentarni, jer su to navodno tražili učesnici protesta. Ovog petka kaže da će biti oba izborna ciklusa, ali da će predsednički uslediti dva meseca kasnije.

Kao VAR na Svetskom prvenstvu kada se gol poništi zbog faula koji sudija nije video na početku akcije. Niko više ne zna kada, gde i po kojim pravilima se igra.

Španija je večeras pobedila Belgiju. VAR nije bio potreban.

Subota, 11. jul

Prva jutarnja vest – pretučen je pisac Vladimir Arsenijević.

Desetak huligana brutalno ga je pretuklo dok se pripremao za skup sećanja na žrtve u Srebrenici.

Predsednik države i Vlada nisu osudili napad. Reagovale su nevladine organizacije i opozicija. Napadači još nisu pronađeni.

Opet mislim na Branta.

Računam. Kada je kleknuo u Varšavi, prošlo je dvadeset pet godina od završetka Drugog svetskog rata. Danas je trideset prva godišnjica genocida u Srebrenici.

Brant, čovek koga su nacisti progonili i kojem su 1938. oduzeli nemačko državljanstvo, tražio je oprost zbog njihovih zločina.

Da li je to morao?

Da li ga je neko naterao?

Prema istorijskim izvorima, čak su i njegovi najbliži saradnici bili zatečeni tim gestom. Bila je to iskrena, neplanirana potreba da učini ono što je smatrao moralno ispravnim.

Napad na Arsenijevića govori da se ovde ne razmišlja o žrtvama. Naprotiv. Sve se čini da se ućutkaju oni koji na njih podsećaju.

Zanima me da li će ovaj slučaj dobiti epilog.

Nedelja, 12. jul

I dalje nema uhapšenih zbog napada na Arsenijevića.

Kako prolaze dani, slučaj tone u kolektivni zaborav. Za nekoliko dana malo ko će se sećati da je jedan pisac brutalno pretučen.

Oprobani recept.

Ne radi ništa. Izmišljaj nove teme. Baci novu kosku javnosti. I najuporniji će odustati kada vide da reakcije nema.
U Bačkoj Palanci građani protestuju jer je njihova sugrađanka, zbog nemara radnika Hitne pomoći, izgubila život. Da nije bilo snimka na društvenim mrežama, slučaj bi verovatno bio zataškan.

Ponovo ostaje na javnosti i malobrojnim medijima da traže odgovornost za nemar, nebrigu i korupciju.

Ali i taj minimalni pritisak vremenom otupi kada sa druge strane postoji samo ćutanje.

Ponedeljak, 13. jul

Ne stišava se polemika oko odluke četvoro nezavisnih kandidata da se vrate u proces izbora članova Saveta REM-a.

Rasprava se uglavnom vodi na društvenim mrežama. U medijima je gotovo i nema.

U Berlinu sam govorio upravo o ulozi Evropske unije u slučaju REM-a.

Želeo sam da skrenem pažnju na činjenicu da Evropska unija mesecima sa vlastima u Srbiji pregovara o broju nezavisnih kandidata u Savetu REM-a.

Ključno pitanje je, međutim, kako smo uopšte došli do toga da telo koje treba da kontroliše elektronske medije ima članove koje je praktično izabrala izvršna vlast.

Kako je moguće da je to postalo prihvatljiv kompromis?

Zašto Brisel pravi kompromis oko jedne od sopstvenih temeljnih vrednosti – nezavisnih regulatornih tela?

Kakvu poruku time šalje građanima Srbije?

Utorak, 14. jul

Pod velom tajnosti pronađeni su napadači na Vladimira Arsenijevića.

Ne znamo njihova imena, ali znamo da protiv njih neće biti podneta krivična, već prekršajna prijava.

Ostaće anonimni, a verovatno će oni koji su ih poslali platiti i eventualnu kaznu.

Kao da su prešli ulicu van pešačkog prelaza.

Da li onda zaista treba da se čudimo što su ljudi u Srbiji toliko osetljivi na nepravdu i što su spremni da mesecima protestuju?

Kad smo već kod pravde – Španija je pobedila Francusku u polufinalu.

Sreda, 15. jul

Učestvujem na onlajn panelu koji organizuje SOG.

Pored mene učestvuju evroposlanik Vladimir Prebelič i novinar Dinko Gruhonjić. Publika je evropska.

Dinko govori o svom slučaju i deluje mi kao čovek koji je ostao sam.

Sam je ostao i profesor Mihić. I profesorka Kleut. Kao i Vladimir Arsenijević. Kao i Aleksandar Radić.

Iza svih tih ljudi ne stoji niko osim njih samih, a protiv njih stoji čitav režimski aparat.

Sistem je organizovan tako da „odstreli“ svakoga ko postane nepodoban.

Primeri Dinka Gruhonjića i Vladimira Arsenijevića pokazuju da se prelazi na novi nivo.

Više nije u pitanju samo gubitak posla. Režimski huligani postali su deo mehanizma obračuna. Situacija postaje alarmantna, ali se gotovo neprimetno pogoršava.

Kao žaba koja se polako kuva.

Većina javnosti i dalje ne shvata da ovde nisu na udaru pojedinci, već da je reč o sistemskom obračunu sa svakim ko kritikuje vlast.

Poruka je jasna.

Da svi koji pomisle da ne budu poslušnici unapred znaju kako će proći.

Argentina je pobedila Englesku.

Na kraju utakmice pobednici razvijaju transparent o Foklandskim ostrvima.

Politika je duboko ušla i u najvažniju sporednu stvar na svetu.

Ne samo kod nas.

Autor je novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.