Foto: Dimitrije Blagojević

Opštinska uprava Palilule raspisala je tender za rušenje i uklanjanje bespravno podignutih objekata i komunalno uređenje početkom avgusta ove godine. U postupku javne nabavke ugovor je 21 . avgusta dodeljen grupi ponuđača „Noris inžinjering“, „Mis mag“ i „Stenemi gradnja“ čija je ponuda od 254.630 dinara bez pdv-a ujedno i bila jedina. Procenjena vrednost ove javne nabavke, koju je prethodno formirala opštinska Komisija bila je čak 5.425.000 dinara, ali je opština na kraju u tu svrhu potrošila gotovo dvadeset puta manju sumu novca.

Na šta je i da li potrošen ostatak novca namenjen za uklanjanje bespravno podignutih objekata, kao i da li opština planira da za to izdvoji još sredstava nije poznato. Iz gradske uprave opštine Palilula nismo dobili odgovor ni na jedno od pitanja u vezi sa divljom gradnjom na njihovoj teritoriji a na više ponovljenih poziva iz opštine se niko nije javio.

Ukupan budžet opštine za 2018. godinu iznosi 142.125.970 dinara, ali je suma namenjena rešavanju problema nelegalne gradnje nesrazmerno mala. Na ovoj najvećoj beogradskoj opštini bez neophodne građevinske dozvole grade se višespratnice i od nekoliko hiljada kvadratnih metara, čitava naselja, posebno na levoj obali Dunava niču bez uredne dokumentacije, priključujući se na nerazvijenu komunalnu infrastrukturu, čime stvaraju probleme legalnim korisnicima. Predstavnici gradskih vlasti ovoga su itekako svesni, pa su i oni prilikom najava za obračun sa divljom gradnjom često uzimali Palilulu kao primer bespravnog urbanizma.

– Zagorčaćemo život svima koji grade nelegalno, jer tako kradu i od države i drugih građana. Nelegalni graditelji su trenutno najveće zlo u Beogradu i bićemo rigorozni prema svima koji nelegalno grade, poručio je Vesić, gostujući na „Studiju B“ pre dva meseca. Podsetimo, Vesić je rekao i da je gradski budžet Beograda izgubio između 70 i 80 miliona evra zbog nelegalne gradnje i da je to krađa svih građana.

Uprkos ovim obećanjima, stvari na terenu pokazuju da se konkretne mere još uvek nisu primenile. Umesto rušenja hiljada nelegalnih kvadrata, opština Palilula je kao najhitnije „divljake“ označila nekolicinu kioska za čije rušenje je namenjeno 117.300 dinara od pomenutih 254.630 dinara iz javne nabavke. Vlasnici tih kioska na teritoriji Opštine Palilula nedavno su protestovali protiv njihovog uklanjanja usled nepravednog konkursa za dozvolu lokacija kioska, o čemu je Danas već pisao. Kiosci ipak nisu uklonjeni, a pitanje je na šta je i ovaj novac utrošen.

Dodatni problem predstavlja i to što je jako teško utvrditi kriterijume za određivanje cene rušenja nekog nelegalnog objekta. Na tržištu skoro da ne postoje kompanije koje su specijalizovane za ovaj posao već se time bave građevinske i firme mešovitih delatnosti. Osim toga, nijedna od firmi koju smo kontaktirali nema formiran cenovnik ovih troškova već se cena određuje „od objekta do objekta“.

Kako nam je objasnio predsednik Građevinske komore Srbije, Goran Rodić, cena rušenja jednog stambenog objekta zavisi od složenosti samog objekta, materijala od kojih je izgrađen, njegove visine i lokacije.

„Ne postoji utvrđen jedinstveni cenovnik za rušenje objekata te cena varira od 50 pa čak do 150 evra po metru kubnom u zavisnosti od izvođača radova“.

Prema našim proračunima, uzeviši prosečnu cenu od 100 evra po metru kubnom, za četvorospratnicu od oko 200 kvadratnih metara osnove, to izađe na nešto više od 200.000 evra.

Ovaj trošak trebalo bi da snosi investitor koji je prekršio zakon i načinio krivično delo. Nakon što se utvrdi da investitor nema neophodnu građevinsku dozvolu, građevinski inspektor izdaje rešenje o rušenju. Međutim ukoliko investitor sam u ostavljenom roku ne izvrši svoju obavezu i objekat ne sruši u roku od sedam dana, rešenje će se izvršiti prinudnim putem, tako što opština mora da unajmi privatnu firmu koja će sprovesti rušenje, troškove plaća opština a kasnije u dugim i često neuspešni sudskim procesima pokušava da povrati sredstva od investitora koji je gradio bez dozvole.

U dokumentaciji na Portalu javnih nabavki za uklanjanje bespravno podignutih objekata tendere su raspisale opštine Čukarica, Palilula, Zemun i Novi Beograd. A da li i koliki deo ukupnog budžeta u ove svrhe izdvajaju ostale beogradske opštine na portalu nismo uspeli da pronađemo.