Foto: Miroslav DragojevićPovodom otkrića o prodaji zgrade BIGZ-a firmi koja je nedavno kupila i Beograđanku, Ne davimo Beograd zalaže se da grad Beograd uloži deo sredstava od prodaje Beograđanke u kupovinu BIGZ-a i time sačuva svoje arhitektonsko i kulturno nasleđe.
Zgrada BIGZ-a u Beogradu je jedno od najpoznatijih arhitektonskih ostvarenja jugoslovenske moderne. Izgrađena je kao zgrada Državne štamparije između 1934. i 1941. godine, po projektu arhitekte Dragiše Brašovana u obliku ćiriličnog slova P, nalik na štamparsku mašinu.
Proglašena je za kulturno dobro, i nalazi se pod zaštitom gradskog Zavoda za zaštitu spomenika od 1992. godine.
Uprkos tome, iz Inicijative poručuju da su zabrinuti da li će institucije imati snage da zaštite ovaj objekat od mogućih namera vlasnika koje bi ga ugrozile.
Inicijativa Ne davimo Beograd smatra da grad ima obavezu prema istorijskom i arhitektonskom nasleđu svih naših građana kojima dugujemo da zaštitimo simbole Beograda od uništavanja. Od ove gradske vlasti, kako navode, mogli smo da vidimo samo suprotno.
Oni su poručili da je, takođe, ovaj objekat bio je mesto okupljanja velikog broja umetnika, muzičara, slikara, DJ-eva i drugih kulturnih radnika, čiji rad zahteva podršku kako bi nastavio da doprinosi kulturnoj ponudi našeg grada.
Iz Inicijative su naveli da je prodaja BIGZ-a povod je da se zapitamo i kakve mogućnosti umetnici i umetnice, radnici u kulturi, kao i u drugim društveno korisnim oblastima imaju za svoje delovanje.
U skorijoj prošlosti zgrada BIGZ-a bila je utočište velikom broju umetnika i kulturnih radnika koji su u njoj imali studije, ateljee i prostore za rad i činila je neizostavni deo kulturne scene grada. I ovi ljudi, kao i mnoge njihove kolege zaslužuju podršku u svom radu jer čine značajan deo kulturne ponude Beograda, stoji u saopštenju Ne davimo Beograd.
Inicijativa se zalaže za uvećavanje fonda imovine u javnom vlasništvu, formiranje fonda prostora koji će biti ponuđeni organizacijama civilnog društva na korišćenje.
Kako se navodi, Beograd poseduje veliki broj prostora koji stoje zatvoreni, često su napušteni ili neuslovni. Ove prostore Inicijative želi da revitalizuje uz aktivno učešće lokalne zajednice i lokalnih organizacija kako bi bili prilagođeni potrebama sredine i maksimalno iskorišćeni.
Društveni i kulturni centri, poput onih koji su širom Evrope uobičajena praksa za podršku umetnicima i civilnom sektoru, neophodni su i Beogradu, poručila je Inicijativa Ne davimo Beograd.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
