Optimalno rešenje bi bila izgradnja mosta „blizanca“ uz stari most

Takav most bi bio kompatibilan sa „blizanac“ tunelom koji se planira od Savske padine do Dunavske padine. Pored toga, ne bi bilo preseljenja saobraćaja, a samim tim bi se izbegle i saobraćajne gužve na drugim mostovima. Sa druge strane, izgradnja mosta „blizanca“ bi bila dosta jeftinija, jer ne bi bilo troškova vezanih za preseljenje saobraćaja i rušenje postojećeg mosta – zaključuje diplomirani inženjer saobraćaja Dragomir Lukić, u razgovoru za Danas.

Lukić je za naš list analizirao jednu od glavnih tačaka predizborne kampanje oko koje se sukobljavaju vlast i opozicija u Beogradu – da li Stari savski most treba da se ruši, i ako ne, kako rešiti pitanje potrebe rekonstrukcije ove vitalne saobraćajnice.

Dok akutelni gradski čelnici obećavaju novi i lepši most, ni Siniša Mali, a ni predstavnici iz Saobraćajnog instituta CIP nisu ni jednom rečju rekli, „a gde sa motornim vozilima koja danas za prelazak preko Save koriste Stari savski most“ dok bude traja rekonstrukcija – ukazuje Lukić kao jedan od najvećih problema.

Danas preko Starog savskog mosta prelaze četiri tramvajske i dve autobuske linije koje povezuju Novi Beograd i Zemun sa drugim delovima Beograda, primećuje ovaj stručnjak, dodajući da, kada su na Brankovom mostu i mostu Gazela velike saobraćajne gužve, preko Starog savskog mosta prelazi i do 30.000 vozila dnevno.

„Dakle, ako bi se novi most zidao na mestu Starog savskog mosta, kako predlažu aktuelni gradonačelnik Siniša Mali i njegovi saradnici Goran Vesić i Milutin Folić, onda bi sav saobraćaj trebalo do izgradnje novog mosta, a to je naredne tri do četiri godine, preusmeriti na ostale mostove preko Save“, zaključuje on. Lukić ističe da je u tom slučaju, četiri tramvajske linije jedino moguće preusmeriti na most preko Ade, ali se postavlja pitanje – kakav prevoz obezbediti onima koji žive i rade na Novom Beogradu u blokovima koji nisu neposredno uz sadašnju trasu tramvaja.

„Jedino rešenje je uvođenje dodatne autobuske linije koja bi morala tom delu Novog Beograda da obezbedi vezu do Ušća za presedanje do Beograda južno od reke Save. Pored toga treba preusmeriti na Brankov most i dve autobuske linije, 78 i 83, pa bi se u tom slučaju broj autobusa preko Brankovog mosta povećao za najmanje 11-12 odsto“ naglašava on, ističući da je to preveliko opterećenje.

Posebna priča za Lukića su motorna vozila koja danas prelaze preko Starog savskog mosta. Naime, saobraćaj motornih vozila je, pojašnjava on „nestišljiv i nije ga moguće, kao linije javnog gradskog prevoza preusmeriti na most koji vama odgovara“. Imajući u vidu da je Starom savskom mostu najbliži Brankov most, Lukić ističe da je realno za očekivati da će većina vozača motornih vozila umesto Starog savskog mosta za prelaz preko Save izabrati Brankov most „koji je već danas sa oko 90.000 vozila dnevno na svom saobraćajnom maksimumu“.

Zato se ovaj dugogodišnji i priznati stručnjak, sa bogatim referencama, pita, koji je to razlog naveo gradonačelnika Sinišu Malog i njegove saradnike Gorana Vesića i Milutina Folića da zagovaraju rešenje – da se na mestu Starog savskog mosta izgradi novi most.

„Sigurno je, da to nije povezano sa izjavom Milutina Ignjatovića, direktora Saobraćajnog instituta CIP, citiram, „Da će novi most imati potpunu plovnost za sve evropske brodove“. Jer, ako je verovati tehničkim podacima o Starom savskom mostu, rastojanje između glavnih stubova mosta je 157 metara, pa se odmah postavlja pitanje, na koje to „evropske brodove“, koji ne mogu da prođu između glavnih stubova udaljenih 157 metara, je mislio Milutin Ignjatović, kao i gde bi to „evropski brodovi“ trebalo da plove uzvodno uz Savu. Inače, brodovi tipa Viking River Cruises koji dolaze u Beograd su širine 11,45 metara, dok su brodovi tipa River Ships kompanije A-ROSA široki 14,4 metara, ali nisam siguran da li ti brodovi dolaze u Beograd“, naglašava Lukić, već vidno uznemiren zbog nepreciznih brojki koje daju gradski čelnici.

„Žalosno je, da je Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, koji od grada Beograda dobija 58 miliona dinara za izradu projekta novog mosta podredio, da ne kažem „prodao“, svoju stručnost i stručnost celog instituta CIP, potrebama dnevne politike“. A gde su tu Siniša Mali, Goran Vesić i Milutin Folić, pita se Lukić, koji zagovaraju izgradnju novog mosta iako bi to stvorilo velike gužve, i evidentno velike troškove za veličinu mosta kakav predlažu.

„Nije teško zaključiti, da se i tu sve vrti oko novca. Naime, privremeno preseljenje tramvaja na most na Adi zahteva postavljanje nove tramvajske mreže preko mosta a tu bi se sigurno morale izgraditi nove uzlazno-silazne rampe sa obe strane za tramvaje, što iziskuje značajna sredstva iz Budžeta grada Beograda“, objašnjava naš sagovornik.

Imajući to u vidu, smatra Lukić, premeštanje tramvajskog saobraćaja na most na Adi i njegovo vraćanje posle izgradnje ponovo na novi most, kako predlaže gradska uprava, koštalo bi skoro kao izgradnja potpuno novog manjeg mosta preko Save.

Isto to bi važilo i za izgradnju novog velikog mosta, jedino što bi se u tom slučaju, dodaje on, radilo o mnogo većim iznosima novca, jer ako je verovati medijima, novi most bi koštao oko 50 miliona evra.

Lukić se osvrnuo i na jedan od argumenata gradonačelnika za rušenje postojećeg mosta, a to je bezbednosni rizik jer, prema rečima Malog, „Savski most i dalje ima drvenih šipova, koji nisu sigurni za kapacitet vozila koji danas prelazi preko njega“.

Posle ovakve izjave Lukić upućuje gradskim čelnicima ozbiljno pitanje – ako Stari savski most sada nije siguran, zašto nije zatvoren za saobraćaj?

Zbog svih navedenih razloga, Lukić kao optimalno rešenje predlaže da se nizvodno, odmah uz Stari savski most, izgradi novi „twin“ most, kako se u svetu naziva, odnosno „blizanac“, kao što je svojevremeno izgrađen i Brankov most, i most na Dunavu kod Beške. Taj most bi u osnovi imao dve saobraćajne trake za motorna vozila i prostor za dvosmerni tramvajski saobraćaj koji bi bio dovoljne širine da ga mogu koristiti i autobusi javnog gradskog prevoza.

„Završetkom izgradnje novog „twin“ mosta bi se kompletan saobraćaj sa Starog savskog mosta prebacio na novi most i pristupilo bi se rekonstrukciji Starog savskog mosta. Za vreme rekonstrukcije koja bi trajala ne više od 6 meseci, dve saobraćajne trake za motorna vozila na novom mostu bi bile dvosmerne. Po završetku rekonstrukcije, Stari savski bi imao dve jednosmerne saobraćajne trake za motorna vozila u smeru od Novog Beograda prema Savskoj padini, dok bi na novom mostu dve saobraćajne trake za motorna vozila bile jednosmerne od Savske padine prema Novom Beogradu“ nastavlja Lukić zaključujući da bi se tako adekvatno rešile i staze za pešake, odnosno bicikliste.

Preostali mostovi bi se preopteretili

Lukić iznosi statističke podatke koji govore da se u Beogradu svake godine registruje 45 do 50.000 novih motornih vozila. On zaključuje bi se zbog toga, u slučaju rušenja Starog savskog mosta, „saobraćajno opterećenje preostala tri mosta preko Save, a pogotovo Brankovog i Gazele još više povećalo u odnosu na današnje stanje“.