Pacijenti prepušteni sami sebi 1

Iz Doma zdravlja Vračar kažu da, zbog malog broja vozača ne mogu da organizuju prevoz u popodnevnim smenama.

„Moj suprug je bolesnik sa hroničnom terminalnom bubrežnom slabošću, koji je zahvaljujući „timskom radu“ Doma zdravlja Vračar i republičkog centra za zdravstveno osiguranje , ostavljen da posle svake dijalize, onako izmučen i nesposoban da sedi duže vreme, leži na klupama po bolničkim hodnicima po tri sata čekajući na transport, a po dolasku na dijalizu kasni i po sat vremena, opet zahvaljujući transportnoj službi hitne pomoći. Sve druge opcije njemu su ukinute“, priča rezignirano Desanka i pita zašto se dopušta da ljudi već izmučeni teškom bolešću prolaze kroz „fizičku i psihičku torturu saterani u opcije za transport koje su nehumane.

Na obraćanja Desanke Bajšanski, Dom zdravlja na Vračaru odgovorio je da „nema tehničko-kadrovske mogućnosti da za pacijenta P. Z. obezbedi prevoz za odlazak i povratak sa hemodijalize u dijalizni centar VMA u terminu utorak, četvrtak i subota od 14 časova, zbog organizacionih mogućnosti tehničke službe“.

„Dom zdravlja Vračar nema poslepodnevnu smenu za prevoz na dijalizu, zbog malog broja vozača. Pacijente možemo da vozimo na dijalizu samo u prepodnevnim časovima u terminu od 7 do 14 časova“, stoji u odgovoru Doma zdravlja. Doduše, oni napominju da će Dom zdravlja obezbediti prevoz, „ukoliko je moguće da vaše termine na VMA pomerite na prepodnevne“.

Da je pacijentima često ostavljeno da se sami organizuju i snalaze, pokazuje i drugi primer čitateljke koja nam se obratila zbog drugačije situacije, ali opet vezane za vračarski dom zdravlja.

Naime, čitateljka M. V. obratila nam se nezadovoljna funkcionisanjem komunikacije između domova zdravlja i drugih zdravstvenih ustanova u koje lekari šalju pacijente na različite dodatne analize, zbog čega već bolesni ljudi, kako kaže, „šetaju od vrata do vrata, i od šaltera do šaltera, da na kraju ne bi ni obavili pregled zbog kog su došli“.

M. V. obratila se stomatologu u već pomenutom Domu zdravlja Vračar, gde je dobila uput da uradi pregled skenerom na Stomatološkom fakultetu. „Kada sam otišla na Stomatološki fakultet rečeno mi je da skener u toj ustanovi ne radi mesecima a pitali su me kako je uopšte moguće da su me poslali kod njih. Taj deo Stomatološkog se trenutno renovira, a skener neće raditi sigurno do kraja februara. Na pitanje da li može sada da se zakaže pregled, rečeno mi je da ne može, već treba da se dođe nakon završetka renoviranja, pa tek onda da se zakazuje, pitanje je za kad. Sada moram da se vraćam u dom zdravlja ne bi li me uputili na neki drugi skener, ukoliko ga uopšte ima, pa da opet pogađam da li i on radi“, priča M. V, uznemirena činjenicom da mora da šeta od ustanove do ustanove, „i troši silno vreme zbog nečije neobaveštenosti“, jer joj kako kaže, nije bilo lako da se organizuje ni da ode na prvi pregled, s obzirom da je kod kuće čeka dvomesečna beba.

Pored malog broja zaposlenih, stalnih gužvi u domovima zdravlja i višemesečnog čekanja na različite preglede i analize koji se zakazuju na klinikama, pacijenti se suočavaju i sa ovakvim nepreciznim uputima. Centralizovana baza podataka trebalo je da spreči i predupredi upravo ovakve situacije, jer u svakom trenutku lekar opšte prakse može da proveri raspoložive termine i zakaže pacijentu dalje analize. Ipak, slučajevi gde lekar pošalje pacijenta na analizu koja se u određenoj ustanovi ne radi, ili gde aparati nisu u funkciji, ni sada nisu retkost.