Spomenik Vozarev krst nakon uklanjanja crvene farbe Foto: Jovana Tomić

To kaže za portal Danasa Vladimir Pajić, MA konzervator restaurator, koji navodi primer da se pouzdano zna da je Akropolj u Atini bio kolorisan, pa da se vraćanju boje ne pribegava upravo zato što bi bilo kakva promena uticala na njegovu istoričnost.

„Osnovno etičko stanovište restauracije je nepovredivi integritet kulturnog dobra koji čuvamo. Radovima izazvana promena boje narušava taj integritet jer ne možemo sa sigurnošću utvrditi koliko je crven krst bio. Veštački kamen je vremenom posvetleo i to je prirodan proces materijala u koji se ne bi trebalo mešati ukoliko ne postoji izuzetna strukturalna ugroženost“, objašnjava Pajić.

On dodaje da makro-peskarenje koje je izvedeno šteti površini predmeta i preuzeto je iz arhitekturalne konzervacije u kojoj ima svoju ulogu.

„Kod objekata malih dimenzija poput Vozarevog Krsta za tim nema potrebe. Savremena konzervatorska praksa bi izabrala drugačiji, neinvazivni metod, koji bi obezbedio trajnost predmeta ili objekta za buduće generacije, a pritom sačuvao podatak o prolasku spomenika kroz vreme“, napominje Pajić.

Podsetimo, zaštićeni kulturni spomenik Vozarev krst na Vračaru ofarban je pre nekoliko dana u jarko crveno boju, da bi ta boja juče bila isprana, a u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda tvrde da je to samo jedna od faza restauracije ovog spomenika.