O održavanju i nadgledanju svih semaforskih uređaja u glavnom gradu brine preduzeće ‘’Beograd put’’, koje je osnovano 1953. godine kao Tehnička sekcija u Upravi za puteve grada Beograda. Iste godine kada je i ovo preduzeće počelo sa radom, postavljeni su u gradu prvi semafori na raskrsnici Ulice kralja Milana i Kneza Miloša. Nakon četiri godine, dakle već 1957. godine Beograd je imao četiri semaforizovane raskrsnice sa 16 semafora.
Grad je u to vreme imao nešto manje od pola miliona stanovnika, šest hiljada motornih vozila i 1500 ulica. Prva sinhronizacija svetlosne signalizacije, takozvani ‘’zeleni talas’’, izvršena je u Beogradu 1965. godine u ulici Kneza Miloša, na potezu od Mostarske petlje do Ulice 29. novembra. Cilj uspostavljanja ‘’zelenog talasa’’ bio je poboljšanje protočnosti i veće bezbednosti u saobraćaju, pošto se broj vozila vremenom sve više povećavao.
Na beogradskim ulicama, sem ‘’običnih’’ semafora, saobraćaj reguliše i 20 ekoloških semafora, 60 semafora sa zvučnim signalom za zeleno svetlo namenjenih slepima, kao i 66 semafora sa tasterima za zeleno svetlo za pešake. Ekološki semafori postavljeni su na mestima gde crveno svetlo na semaforu traje više od sto sekundi, tako da vozači mogu da isključe motor dok čekaju signal za polazak. Ovi semafori za cilj imaju smanjenje buke i zagađenja na takvim mestima, kao i podizanje ekološke svesti vozača. Ovaj ekološki uređaj prvi put je postavljen na raskrsnici ulica 29. novembra i Cvijićeve. Vozači su se, kako tvrde u preduzeću ‘’Beograd put’’, u početku pridržavali pravila i gasili motore svojih vozila, dok je danas mnogo manje takvih.
Savremena tehnika za upravljanje saobraćajem oduvek je primenjivana u Beogradu, kako saznajemo od Službe za odnose s javnošću ‘’Beograd puta’’. Tako je još 1971. godine zona Slavija bila opremljena nemačkom opremom koja je tada, kako se smatra, bila naprednija od minhenskog sistema. Naime, primenjivano je merenje svih bitnih parametara za automatski izbor programa rada semaforskih uređaja, modifikovanje zelenog svetla, merenje brzine u saobraćaju, a na raspolaganju je bilo i 102 detektora za takozvano ‘’brojanje saobraćaja’’.
U Beogradu sa više od četiri hiljade ulica danas, prema podacima ‘’Beograd puta’’, postoje 502 semaforizovane raskrsnice, kao i skoro devet hiljada lanterni, odnosno delova uređaja koji pokazuju svetlosne signale. Danas je u upotrebi sistem za daljinsko upravljanje i nadgledanje raskrsnica, koji omogućava nadgledanje, pristup svim uređajima u sistemu i mogućnost promene režima rada putem Interneta.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.