Presušile međunarodne donacije

Poboljšanje uslova za život romske populacije, raseljavanje nehigijenskih naselja i smeštaj Roma u stanove, obrazovanje, socijalizacija i zapošljavanje, samo su neki od segmenata, politike Grada Beograda i države, u dekadi Roma. Ali, koliki doprinos u svemu tome mogu da pruže udruženja Roma i kako ona funkcionišu?
– Iako je u Beogradu registrovano dosta udruženja Roma, samo mali broj njih još uvek postoji. Država nije izdvajala dovoljno sredstava, a međunarodne donacije od kojih se većina udruženja finansirala, više ne postoje, tako da se udruženja gase. Mislim da u našoj zemlji ne postoje dugoročni programi kojim bi se rešili problemi Roma, niti postoji interes za time. U junu mesecu Srbija peuzima predsedavanje dekade Roma, a odluka Vlade bila je da na čelu Saveta za unapređenje položaja Roma i uključivanje budu ljudi koji nisu Romi, Božidar Đelić, Rasim Ljaić i Petar Lađević. Pitanje je da li će nakon izbora nova vlada to prihvatiti, a nama Romima ostaje da tapkamo u mestu – kaže u razgovoru za naš list Dragoljub Acković, potpredsednik svetskog parlamenta Roma i direktor udruženja RROMINTERPRES, koje se bavi emancipacijom Roma, a posebno u informativno izdavačkoj delatnosti.

Matični broj za udruženje

Da bi se jedno udruženje građana registrovalo prvo mora da bude evidentirano u Ministarstvu za lokalnu upravu i samoupravu, zatim u Zavodu za statistiku grada Beograda dobija matični broj. Nakon toga, u poreskoj upravi dobija poreski identifikacioni broj na osnovu koga može da otvori svoj žiro račun da bi mogli dalje da rade.

Lokalna zajednica, u ovom slučaju opština Zvezdara, kako navodi Acković, nije imala razumevanja za njihov rad, te ih nije ni pomagala. Nekoliko puta su, kao udruženje konkurisali sa projektima za unapređenje položaja Roma, ali im iste nisu odobrili. A radio Krlo e Romengo i TV stanica koju je imao, ugašene su.
Kako smo saznali, samo u Beogradu registrovano je 38 udruženja Roma, koji su evidentirani po skoro svim opštinama. Međutim, u pokušaju da stupimo u kontakt sa nekima od njih, došli smo do saznanja da su samo neka još koliko toliko aktivna. Većina registrovanih udruženja Roma ne postoji. Brojevi telefona, koji su navedeni u registru, ili su promenjeni ili se radi o kućnim telefonima ljudi koji su nekada radili u udruženjima, a sada se bave drugim poslovima.
Udruženje Asocijacija Roma, kao udruženje građana postoji na opštini Palilula. Programe sprovode povremeno po romskim naseljima, a najviše je bilo onih vezanih za obrazovanje i zapošljavanje.
– Rezultati nisu najbolji zato što niti jedan program koji sprovodimo nije dugovečan. To su razni kursevi, koje vode stručnjaci, ali i kada ih romska deca i odrasli završe, to im ne garantuje zaposlenje, od čega bi u krajnjem slučaju mogli kasnije sami sebe izdržavaju – kaže za Danas Miroslav Todorović, predsednik Asocijacije Roma. On dodaje da Asocijacija Roma sarađuje i sa drugim udruženjima. Ranije je postojala međunarodna pomoć od koje su finansirane razne akcije, a u susret im je izlazila i lokalna zajednica, odnosno opština Palilula. U međuvremenu, ovo udruženje ostalo je i bez prostorija za rad, te se članovi udruženja, kada se realizuju neke akcije, okupljaju na raznim mestima.