U jednoj od najlepših ulica Vračara, stare kuće građene autentičnim stilovima koji više ne postoje sve češće nestaju, a umesto njih niču „moderne“ zgrade od po pet ili šest spratova, u staklu ili metalu, pri čemu privatni investitori nisu ograničeni gotovo nikakvim pravilima i standardima.

  • Ja sam Francuskinja a na Vračaru živim 10 godina, i za to vreme sam gledala kako se naš kraj menja bez ikakvog reda i plana. Živimo u jednom od najlepših delova Vračara a sada neki investitori, nesumnjivo uz podršku gradske vlasti, grade ružne i visoke objekte bez ikakvih ograničenja spratnosti. Mi kao građani to samo možemo da gledamo bez moći da išta promenimo. Zato smo pokrenuli peticiju vezanu za zgradu koja treba da se gradi na uglu Petrogradske i Topolske, koja će da bude najviša zgrada u okolini i koja će sa svojih pet spratova ugrozi lepotu našeg kraja – priča za Danas Leticija Jovanović, jedna od žiteljki Topolske.

U peticiji koja će biti upućena Gradskoj upravi i Sekretarijatu za urbanizam stanovnici ovog dela Beograda traže izmenu urbanističkog projekta za tu parcelu, tako da visina venca projektovanog objekta ne prelazi visinu susednih kuća, zatim da se omogući ograđivanje parcele prema ulici zidom ili transparentnom ogradom, kao i da se projektuje zelena površina prema ulici, u prostoru između građevinske i regulacione linije. U obrazloženju zahteva stoji da je postojeće rešenje, iako prema planu detaljne regulacije, apsolutno neprimereno ulicama koje sačinjavaju Krunski venac, jer narušavaju vizuelni identitet i arhitektonski sklad tih ulica.

  • Pokušavamo da postignemo da se kod tog objekta, ako nije prekasno, ispoštuju neki standardi. Isti slučaj imali smo pre tri godine u Topolskoj 10, gde je na mestu male dvospratne kuće izgrađena zgrada koja dolazi direktno do trotoara, nema distance između, i izgleda kao kutija. Po projektu, slično će izgledati i nova zgrada sa metalnom fasadom. Zamislite to u Topolskoj, gde još postoje kuće s početka 20 veka. Ne znam kako je uopšte moguće da je Grad Beograd to dozvolio. Da se u centru grada zidaju zgrade industrijskog izgleda. LJudi mi često govore da je Pariz lep. Naravno da je lep, jer tamo kada gradite morate da ispoštujete stotine pravila – kaže Jovanovićeva.

Ovo udruženje pokrenulo je i drugu peticiju koja se odnosi na ceo Krunski venac, a koja će biti upućena i Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda kao i Skupštini grada, gde stanari traže da se smanji dozvoljena spratnost prilikom zidanja, ali i da se deo kuća stavi pod zaštitu države. „Neočekivano je za veliki grad kao što je Beograd da neke stare kuće izgrađene stilom koji više ne postoji već nisu zaštićene zakonom“, navodi Jovanovićeva.

U peticiji je navedeno da se „investitorska urbanizacija brutalno sprovodi duže od jedne decenije“, te da ona „radikalno ugrožava vredno arhitektonsko nasleđe Vračara“.

Istovremeno, ona doprinosi opštem zagušenju Vračara, inače najgušće naseljene beogradske opštine, čija infrastruktura nema kapaciteta da podnese dalju investitorsku urbanizaciju. Zelene površine, parking mesta, prostor i nedovoljna širina trotoara, nedostatak drvoreda i druga infrastrukturna ograničenja ne dozvoljavaju da se nastavi sa navedenom neracionalnom politikom urbanizacije koja očigledno ima u vidu finansijski profit investitora kao jedini parametar“, obrazloženi su zahtevi u peticiji.

– Ovo je pitanje od velike važnosti, jer je ovo nažalost samo početak. Mnoge kuće su prazne, pretpostavljamo da će i tu nići neke nove zgrade. Na žalost nemamo nikakav fidbek od Grada, Opštine, Zavoda za spomenike i drugih nadležnih institucija, niti odgovor ko o tome odlučuje i kako se kreiraju kriterijumi gradnje – zaključuje Leticija Jovanović.

Obe peticije, za one sugrađane koji bi želeli da ih potpišu, nalaziće se, simbolično u kafiću Moment na uglu Petrogradske i Topolske ulice, tačno preko puta sporne zgrade čija gradnja počinje.

 

Traže novi plan detaljne regulacije

U peticiji je i zahtev da se usvoji novi plan detaljne regulacije za gradske blokove omeđene ulicama Mileševskom, Vojvode Dragomira, Novopazarskom, Maksima Gorkog i Kalenićevom, kojim bi spratnost bila ograničena na 12 metara, zatim promenjeni uslovi za ograđivanje parcela i zelenih površina, ali i određeni precizni kriterijumi za stil gradnje i arhitektonsko oblikovanje novih objekata. Građani traže i da se obustave potvrđivanja urbanističkih projekata, izdavanja lokacijskih uslova i građevinskih dozvola koje se vrše po sadašnjem planu, dok se novi ne usvoji.