Muzej banjičkog logora, u Ulici Veljka Lukića Kurjaka, koji se nalazi u neposrednoj blizini Vojne akademije, jedan je od onih kulturno – istorijskih i sakralnih spomenika i objekata o kojima se malo zna i retko ih ko posećuje, a itekako je važan za istoriju Beograda i Srbije.
Treba pomenuti da je kroz ovaj logor u periodu od 1941. do 19444. godine prošlo oko 250 hiljada ljudi, među kojima je bilo Srba, Jevreja, Roma i antifašista svih nacija, od kojih je oko 30 hiljada streljano na stratištu u Jajincima.
U nameri da ovom muzeju vrate ugled i značaj koji zaslužuje, predsednik opštine Savski venac Tomislav Đorđević i načelnik Vojne akademije, Vidosav Kovačević na jučerašnjem sastanku dogovorili su se da pokrenu akciju za uređenje prilaza i platoa ispred ulaza u ovaj muzej.
Realizaciju ove ideje podržali su i Grad Beograd, opština Voždovac, građani sa Banjce, kao i Arhitektonski fakultet, čiji bi studenti trebalo da rade idejna rešenja za ovaj projekat.
Prema rečima Duška Jovanovića, šefa informativne službe opštine Savski venac, još se tačno ne zna kada će radovi na uređenju muzeja biti gotovi, budući da uskoro tek predstoji sastanak svih koji su dali saglasnost za realizaciju ove ideje. Tada će se znati i kada će biti raspisan konkurs, ali i ko će sa koliko sredstava da finansira projekat.
– Bitno je da se načinio prvi korak, jer je reč o važnom objektu, koji je vrlo interesantan i gde se mogu videti mnoge zanimljivosti iz vremena kada je tu bio logor. Na tom mestu stradalo je dosta značajnih i bogatih ličnosti u Beogradu. Ideja je da se prilazni prostor muzeja, koji je sada jako loš , uredi tako da se već u dolasku oseti na kakvo se mesto dolazi i da sam prilaz, na neki način postane predvorje muzeja, a ceo objekat učini dostupnijim za posetioce, kaže za Danas Jovanović.
Muzej banjičkog logora je memorijal posvećen uspomeni na zatočenike i žrtve nacističkog koncentracionog logora iz perioda Drugog svetskog rata. Za logoraški prostor Nemci su odabrali bivšu vojnu zgradu 18. pešadijskog puka „Kraljica Marija“ na Banjici. Logor je otvoren 5.jula 1941. godine, a prvi zatočenici došli su iz unutrašnjosti Srbije već 9. jula.
Komandant logora bio je nemački poručnik Fridrih Vili, a dužnost upravnika obajljao je Svetozar Vujković i logor je zvanično bio u nadležnosti grada Beograda. Poslednji zatočenik pušten je 5.oktobra 1944. godine, te je tog dana i raspušten logor. Nekadašnje sobe smrti danas su pretvorene su spomen-sobu sa izloženim stvarima i predmetima koji su nekada pripadali logorašima.