Foto: Pixabay/Ri

– Sistem daljinskog grejanja Beograda, odnosno načini rada proizvodnih i distributivnih postrojenja i snabdevanje potrošača toplotnom energijom, kojim upravlja Javno komunalno preduzeće „Beogradske elektrane”, regulisan je aktima koje je usvojila Skupština grada Beograda – Odluka  o snabdevanju toplotnom energijom u gradu Beogradu i Pravila o radu distributivnog sistema.

S obzirom na neuobičajno visoke spoljašnje temperature vazduha za ovo doba godine, a poštujući odredbe pomenutih akata u kojima je jasno navedeno da: „isporuka toplotne energije u grejnom danu ne vrši se uopšte kada temperature spoljašnjeg vazduha više od 15 stepeni Celzijusa traju duže od 10 sati i kada je u vremenu između 6 i 9 časova temperatura spoljašnjeg vazduha viša od 12 stepeni Celzijusa”, „Beogradske elektrane“ nisu isporučivale toplotnu energiju juče i danas niti će, zbog prognoziranih temperatura, to činiti sutra, 6. novembra – rekao je Basta.

Kao i u svim savremenim sistemima daljinskog grejanja u Evropi, u danima izuzetno visoke spoljne temperature vazduha, odluka o pokretanju pogona, kao i prekidima u isporuci toplotne energije donosi se operativno, satno, sagledavajući čitav niz različitih parametara i tehničkih ograničenja za rad proizvodnih i distributivnih postrojenja pri takvim uslovima, dodao je Basta.

– Glavni parametri za donošenje takve odluke jesu da li će propisane temperature u zagrevanim prostorijama biti ugrožene, kao i kakvi su prognozirani i ostvareni vremenski uslovi u datom periodu. S tim u vezi, naglašavamo, sve toplotne predajne stanice, kojih ima više od 9.000 u sistemu, automatizovane su, imaju senzore na spoljašnjoj strani objekta i mere temperaturu vazduha u njegovom okruženju. Čim su spoljašnje temperature vazduha iznad gore propisanih, automatski ventil u predajnoj stanici zatvara protok toplotne energije kroz objekat. S obzirom da tada zgrade ne preuzimaju toplotnu energiju, ne postoji mogućnost za proizvodnju i distribuciju toplotne energije potrošačima – pojasnio je Basta.

To je jedan od razloga zbog čega se ni u jutarnjim i večernjim satima nije mogla isporučivati toplotna energija u proteklim danima, jer se temperatura spoljašnjeg vazduha nije spuštala ispod 12 stepeni Celzijusa, tako da je onemogućavala proizvodnju i isporuku energije iz pomenutih razloga.

– Kada je u pitanju naplata toplotne energije, podsećamo, ne postoji nijedan pravni osnov da se cene grejanja za potrošače koji plaćaju po paušalnom načinu, prema zagrevanoj površini, koriguju na osnovu toga da li je nekoliko dana bilo toplo, pa su zbog toga vršeni prekidi u isporuci toplotne energije ili zbog navedenih razloga uopšte nije vršena isporuka toplotne energije. U tom smislu, ni kada su niske spoljašnje temperature vazduha pa je neophodno dvadesetčertvoročasovno grejanje, nema osnova za povećanje cene grejanja. Podsećam da je u grejnoj sezoni 2017/2018. bilo čak 62 grejna dana u dvadesetčetvoročasovnom režimi koji se nisu odrazili na račune potrošača – istakao je Basta.

Način plaćanja troškova u grejnoj sezoni, koja traje od 15. oktobra do 15. aprila, za potrošače koji plaćaju prema paušalnom načinu, definisan je Odlukom o plaćanju komunalnih usluga na teritoriji grada Beograda. Tom odlukom precizno je naznačano da se troškovi grejanja plaćaju na 12 jednakih mesečnih rata, a da bi se potrošačima olakšalo plaćanje tih troškova.

Basta podseća da je prema članu 45. Odluke, propisana i temperatura u zagrevanim prostorijama, i to: dnevne prostorije, spavaće sobe, predsoblja, degažmani i kuhinje, iznosi 20 stepeni Celzijusa +/- 1 stepen.

Povezani tekstovi