Koje životinje su najugroženije na visokim temperaturama?

Veterinar Dragiša Jestrotić upozorava da je toplotni udar jedno od najtežih stanja u veterinarskoj medicini, zbog čega je prevencija daleko važnija od lečenja.

„Mi u suštini treba da se bavimo prevencijom, jer kada dođe do toplotnog udara, prognoza je vrlo loša i lečenje je veoma teško“, ističe Jestrotić za RTS.

Prema njegovim rečima, najugroženije su svinje, jer se veoma teško rashlađuju i zato im je neophodan pristup vodi i blatu. Slede živina, zatim visokoproduktivne mlečne krave, pa ovce i konji, dok se psi nalaze tek iza njih.

Posledice toplotnih talasa često su najvidljivije upravo na velikim farmama. Visokoproduktivne mlečne krave, posebno u periodu laktacije, veoma su osetljive na vrućinu.

Zbog toplotnog stresa smanjuje se unos hrane, što dovodi do negativnog energetskog bilansa i različitih metaboličkih poremećaja. Istovremeno opada proizvodnja mleka, a u težim slučajevima dolazi i do uginuća životinja.

Zato je neophodno obezbediti rashlađivanje objekata, ventilatore, sisteme za orošavanje i, gde god je moguće, prirodnu hladovinu i ispust.

„Jedino ćemo maksimalno obezbediti dobrobit životinje ako je, koliko god je moguće, vratimo prirodi. Ne treba da bude vezana ako ne mora, niti da boravi u zagušljivim prostorijama sa slabom cirkulacijom vazduha“, ističe Jestrotić.

Kao veterinar koji svakodnevno radi na terenu, dodaje da se tokom toplotnih talasa redovno susreće sa slučajevima uginuća krava na velikim farmama.

Poseban problem predstavljaju sistemi napajanja na farmama. Pojilice koje ispuštaju male količine vode nisu dovoljne tokom letnjih meseci.

Krava prilikom prirodnog napajanja može za veoma kratko vreme da unese i više litara vode, dok joj klasične pojilice to ne omogućavaju.

Zato Jestrotić preporučuje veće pojilice ili rezervoare iz kojih životinje mogu brzo da uzmu dovoljnu količinu vode, a ujedno se obezbeđuje i njena stalna cirkulacija i svežina.

Na farmama živine najvažnije je, kaže, obezbediti kvalitetnu ventilaciju. Pored visoke temperature, problem predstavlja i amonijak koji se stvara u objektima.

Neophodno je da sistemi za izvlačenje zagađenog vazduha i dovod svežeg vazduha rade bez prekida, a temperatura u objektima ne bi trebalo da prelazi 25 do 30 stepeni.

Za živinu koja se gaji u dvorištima preporuke su slične kao i za kućne ljubimce – stalno dostupna čista voda, hladovina i hranjenje rano ujutru ili kasno uveče, kako bi se izbeglo kretanje tokom najveće dnevne žege.

Vlasnici kućnih ljubimaca trebalo bi da nauče da prepoznaju rane simptome toplotnog udara, jer brza reakcija može biti presudna.

Među prvim znacima su ubrzano dahtanje, blede ili plavičaste desni, povraćanje, dijareja, ali i poremećaji ponašanja. Životinja može postati dezorijentisana, usporena ili nestabilna, što ukazuje da je došlo do poremećaja termoregulacije.

Jestrotić naglašava da se veterinar mora pozvati već pri prvoj sumnji na toplotni udar, a ne tek kada se stanje pogorša.

Šetnja po vrelom asfaltu može biti kobna

Najveći broj problema kod pasa javlja se nakon šetnje u najtoplijem delu dana. Zato veterinar savetuje da se psi izvode isključivo rano ujutru i uveče, odnosno pre 10 i posle 18 časova.

Poseban rizik predstavljaju beton i asfalt, čija temperatura može biti dvostruko viša od temperature vazduha. Ako je napolju 25 stepeni, asfalt može dostići oko 50 stepeni, a pri 35 stepeni vazduha njegova temperatura može preći i 65 stepeni.

Psi se delom rashlađuju preko jastučića na šapama, a upravo one dolaze u direktan kontakt sa užarenom podlogom.

Posle šetnje ljubimcu treba ponuditi rashlađenu, ali ne ledenu vodu, i ne dozvoliti da je popije naglo. Korisno je i rashladiti šape mlakom ili blago rashlađenom vodom.

„Preterano hladna voda dovodi do sužavanja krvnih sudova i može dodatno da poremeti termoregulaciju“, objašnjava Jestrotić.