U DANASU od utorka, 19. maja ove godine, objavili ste tekst Zorana Živkovića „Avalski toranj’’. Pošto sam radio oko 10 godina na Avalskom tornju, emotivno sam vezan za ceo ambijent u kome se nalazio i veoma sam bio tužan kada su ga Nato-bombarderi srušili (po meni) bez ikakve potrebe.
Još kad je građen ovaj telekomunikacioni toranj nije imao jako ekonomsko-tehnološko opravdanje . U svetu su tornjevi ove namene građeni u centru grada. Naš toranj izgrađen je više iz političkih razloga. U međuvremenu, postao je simbol blizine Beograda jer se vidi iz svih putnih pravaca kad se vozite prema Beogradu. Na neki način – brend.
Od „glupavih izjava zvaničnika’’, kako pomenu Z. Živković, i meni je muka, ali smatram populističkim pristupom i „brojanje mogućih školskih WC-a i kompjutera’’ koji bi se mogli „za te pare’’ nabaviti. Setimo se da je i Đinđić, iako racionalan i pragmatičan, omogućio prikupljanje velikog novca za završetak Hrama svetog Save, zato što je i Hram simbol-brend Beograda. Na stranu što mu Crkva nije ostala zahvalna, ali to je već druga tema.
Autor je dipl. ing. telekomunikacija i elektronike u penziji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
