Bah na Kolarcu bez reklame

Beogradska publika nije bila u prilici da čuje ovo delo više od dvadeset godina, pogotovo ne sa ovakvim orkestrom.

„Pasija po Mateju“ je napisana za dva orkestra, dva hora i veći broj solista.

Ono što je bio raritet prilikom ovog izvođenja je orkestar NEW TRINITY BAROQUE, čiji članovi sviraju na istorijskim instrumentima (umetničko vođstvo Predrag Gosta), sa izuzetno suptilnim violinistom solistom (Andrej Kapor iz Mađarske), što je doprinelo duhovnosti i zvučnom utisku kakav je bio u Bahovo vreme.

Dva hora – hor Orfelin iz Novog Sada i hor sačinjen od solista hora RTS-a koji su sa velikim uspehom dočarali patnje, nadanja i molbe naroda u vreme Isusovog stradanja.

Evropu su na ovom koncertu predstavljali šest odličnih solista: savršeni jevanđelista predivnog glasa – tenor Rihard Reš iz Nemačke, izvanredna Ivana Srbljan – mecosopran iz Hrvatske, nama znana, sjajan sopran Radoslava Vorgić Žuržovan, Kristijan Hilc – bariton iz Nemačke, Valteri Torika – bas iz Finske i tenor Luiđi Kjaramonte iz Italije.

Uloživši veliki trud, uz dirigenta Tamaru Petijević Adamov, svi učesnici su bili na najvišem nivou, tako da je publika slušajući koncert koji je bio melem za uši, oplemenila i dušu i misli.

Kao što smo već navikli, a u skladu sa propisima zdravstvene situacije, publika može da popuni samo polovinu velike sale Kolarčeve zadužbine.

Na žalost, zbog izostanka reklame koncerta ni dozvoljena polovina sale nije bila popunjena – ostalo je mnogo praznih mesta.

Beograd ima dovoljno publike/ slušalaca, u poslednje vreme i puno mladih ljubitelja klasike; roditelji dovode decu koja mirno i s uživanjem slušaju koncerte.

Nije u redu, da zbog nedostatka reklamiranja koncerta, brojna publika ostane uskraćena za veliko uživanje slušajući izvođenje božanstvenog dela velikog Baha, koje se kod nas može čuti (na žalost) jednom u trideset godina.

Na kraju, kao negativna „kruna“ događaja je izostanak bilo kakve kritike ili bar osvrta, tako da se stiče utisak da koncerta nije ni bilo, kao da se ništa nije desilo.

Biću slobodna da kažem da je to sramota, nepristojno i nevaspitano ponašanje prama svim izvođačima i njihovom trudu, a da ne govorim o utisku koji su poneli brojni muzičari – gosti iz inostranstva.

Poslednjih decenija, život nam se oštetio, tj. urušio u većini segmenata, tako da bi bilo dobro da se potrudimo, da sačuvamo i rasplamsavamo plamičak lepote i pristojnosti u baklji koja još uvek osvetljava umetnost i kulturu, a ne da i taj deo naših života „pustimo niz vodu“!